Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (28) Senka koja lebdi nad Akademijom

Akademiji je nametnut greh o nečemu gde je mnogo neistina i nedorečenosti. Od Memoranduma se nećemo ograđivati, a ako ima krivice, mi ćemo je prihvatiti – rekao je predsednik Kostić

Srpska akademija nauka i umetnosti pune tri decenije provela je pod hipotekom stava o položaju srpskog naroda u Jugoslaviji, koji je njena komisija, nedovršeno, formulisala u jesen 1986. godine. Senka Memoranduma i danas lebdi nad zdanjem u Knez Mihailovoj ulici, u kome je rođen dokument koji punih 30 godina neprekidno izaziva pažnju javnosti. Neželjena zaostavština proteklih godina opterećivala je SANU preteći na momente da je potpuno parališe, pa čak i ukine.

Akademija je, međutim, do današnjih dana ostala dosledna u tezi da Memorandum nije njen finalni akt, već da je samo nezavršeni poluproizvod koji je volšebno ukraden i tendenciozno objavljen, iako nije bio namenjen javnosti, već državnom rukovodstvu. Akademici čvrsto brane stav da rad na ovom dokumentu nije okončan, niti ga je usvojio bilo koji od nadležnih organa SANU i da se o njemu ne može govoriti kao o njenom zvaničnom dokumentu.

Ovim argumentima SANU se branila od rigidnog komunističkog režima, napada iz bivših jugoslovenskih republika, strane propagande i unutrašnjih kritika. Utisak je da se Akademija tek danas oslobađa neželjenog tereta prošlosti i da postepeno izlazi iz njegove senke, slobodnije se izjašnjavajući o najdelikatnijim pitanjima naše prošlosti i sadašnjosti.

I javni istupi sadašnjeg predsednika SANU Vladimira Kostića tumače se kao namera da se na slučaj „Memorandum“, posle tri decenije sukoba, rasprava i odmeravanja krivice – stavi tačka.

– Akademiji je nametnut konstruisani greh o nečemu gde je mnogo nedorečenosti i neistina. Od Memoranduma se se nećemo ograđivati, a ukoliko ima krivice, mi ćemo je prihvatiti – rekao je nedavno Kostić.

Pitanje odgovornosti akademika i srpskih intelektualaca uopšte za jugoslovenski epilog otvarano je bezbroj puta, a isti zahtevi neretko se i danas postavljaju. Uprkos kretanju istorijskog točka, na SANU se iz različitih razloga još uvek upire prstom kao na leglo nacionalizma, velikosrpske politike i anahronih vrednosti.

Sa ovim optužbama Akademija se u protekle tri decenije nosila na različite načine. Po stišavanju prve hajke po izbijanju memorandumske afere, akademici su se približili novom rukovodstvu Srbije, koje je posle Osme sednice poveo Slobodan Milošević. Autori Memoranduma delili su njegova načela buduće države, „pravo Srba da žive zajedno“, pa i da se „povežu svi misleći ljudi sa prostora gde živi srpski narod“. Akademija je žestoko osudila istup slovenačkog vrha u Cankarjevom domu povodom štrajka albanskih rudara u Starom Trgu, a njeni članovi bili su i aktivni u radu na donošenju novog ustava.

Akademici su zapaženu rolu imali i oko referenduma 1990. godine koncipiranog oko pitanja šta bi trebalo da bude prioritet, izbori ili ustav. Listom su se opredelili za Ustav, iako je zahtev tek rođene opozicije bio da se najpre glasa za ustavotvornu skupštinu, koja bi tek potom donela najviši pravni akt. Njihov stav formulisao je Mihailo Marković, koji će vrlo brzo potom postati ideolog i potpredsednik Miloševićeve Socijalističke partije Srbije.

„Srbiji je potreban novi ustav da bi svoje buduće korake mogla da čini strogo po Ustavu i zakonu“.

Sličnu tezu zastupao je i Dobrica Ćosić, priznajući da se „ustav ne donosi po normalnoj, adekvatnoj proceduri“. Iako je ovaj akt često kritikovan kao korak ka srpskom razbijanju Jugoslavije, Ćosić ga je smatrao „pouzdanim temeljem za izgradnju neideološkog, otvorenog i slobodnog društva“. Ugledni intelektualci pomogli su tako Miloševiću da kapitalizuje stečenu popularnost, i u jeku krize na Kosovu i najava ocepljenja Slovenije i Hrvatske učvrsti svoju autoritarnu vlast.

Upada u oči, međutim, i činjenica da se o političkim pitanjima u javnosti eksponirao samo jedan uski krug članova SANU, dok je najveći broj njih u ovim temama bio gotovo nevidljiv. Čak i među piscima Memoranduma bilo je akademika, poput Stojana Ćelića, Miomira Vukobratovića ili Miroslava Pantića, koji su se klonili rasprava o njegovim porukama. Ćosić, sa druge strane, iako formalno nije bio član radne grupe za njegovu izradu, nebrojeno puta je komentarisao memorandumske ideje i razloge njihove afirmacije. Kao lider opozicione misli i po sopstvenom priznanju, čovek čiji je autoritet bio veći i od same Akademije, nametnuo se kao njen revnosni branitelj od napada vlasti i eksponenata njene ideologije.

Period simfonije i saglasja između akademika i vlasti, međutim, nije dugo trajao.

Početak rata u Hrvatskoj, a posebno jačanje antimiloševićevske scene u Srbiji, obeležene Devetim martom, unele su razdor i među članove SANU. Rascep je postao vidljiv već na godišnjoj skupštini četvrtog juna 1992. godine, kada je pročitana pisana izjava 37 akademika, kojom je zatražena Miloševićeva ostavka, čime je definitivno otvorena tema o odnosu SANU prema aktuelnoj vlasti. Iza ove inicijative stali su, između ostalih, Predrag Palavestra, Nikola Tasić, Miroslav Pantić, Matija Bećković, Ljubomir Simović, Gojko Nikoliš, Dragoslav Mihailović, Milorad Pavić, Nikola Milošević, Dragoslav Srejović, Slobodan Selenić… Većina potpisnika nije bila eksponirana u politici, ali među njima su se našli i pojedini koji su svega koji mesec ranije, pozdravili Miloševićevu politiku.

AKADEMICI PROTIV RATA

Prst u oko režimu Slobodanu Miloševiću, bez sumnje, bio je i Apel 18 članova SANU za mirno rešenje sukoba u Jugoslaviji. Ova peticija izavala je veliku buru i uznemiranje u režimskim krugovima. Posle dužih konsultacija i rasprava najviša tela Akademije ogradila su se od njega uz tvrdnju da ne „predstavlja stav institucije, već samo njegovih potpisnika“.

„Ne verujemo u svrsishodnost ovog rata, u one koji ga vode, niti u one koji ga svesno ili ne, potpiruju. Ne verujemo u pobede koje vode u nove ratove. Zahtevamo mir u kojem neće biti progonjene ili obespravljene nacionalne, političke ili verske grupe i u kojem neće vladati propagandisti smrti“, kaže se u Apelu na koji su novembra 1992. parafe stavili Palavestra, Pavlović, Pekić, Simović, Srbinović, Srejović, Tasić, Stefanović, Selenić i drugi.

Autor: Rade Dragović

Sutra: Političke stranke dele Akademiju

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (1) Zemljotres u politički trusnoj Jugoslaviji 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (2) Početak medijsko-političkog trilera 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (3) Krađa iz stana akademika Đorđevića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (4) Pucaju iz svih artiljerijskih oružja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (5) Car je go – poručili su akademici

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (6) Srbima nametnuto osećanje krivice

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (7) Kritičko viđenje stanja u Jugoslaviji

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (9) Državno-partijski vrh smišlja skandale

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (10) Dobrica Ćosić nije pisao Memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (11) Sumorni opis jugoslovenske stvarnosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (12) Talas buđenja nacionalnih osećanja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (13) Jugoslovenska privreda u raljama političara

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (14) Istina o Kosovu bez akademske učtivosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (15) Hrvatska emigracija piše svoj memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (16) Razlaz srpskih i slovenačkih intelektualaca

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (18) Kružok u Siminoj stvorio opoziciju

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (17) Srpsko viđenje budućnosti Jugoslavije

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (19) Ćutanje budnog čuvara postojećeg poretka

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (20) Dvostruka igra Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (21) Kosovski zaokret Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (22) Novi talas napada na srpske akademike

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (23) Akademici pred Haškim tribunalom

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (24) Pojam „velika Srbija“ smišljen u Beču

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (25) Otvoreni rat srpskih staraca i države

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (26) Srbija postaje jedinstvena država