Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (17) Српско виђење будућности Југославије

Творци Меморандума били су „згрожени поквареношћу и неодговорношћу Стамболићеве бирократске врхушке и њене интелектуалне послуге“, записао је Ћосић

Лидери неформалне српске и словеначке опозиције новембра 1985. године, упркос дубоком неслагању око готово свих питања будућности Југославије, постигли су и један важан споразум. На састанку Михаила Марковића, Добрице Ћосића и Љубомира Тадића са водећим љубљанским интелектуалцима у гостионици „Мрак“ договорено је и да свака страна независно напише сопствени национални програм. Оба акта, како је тада речено, требало је да буду објављена у „Новој ревији“ из Љубљане. „Афера Меморандум“, међутим, осујетила је рад на српском програму који никада неће бити написан. За разлику од Срба, Словенци су рад на својем „Начертанију“ завршили и објавили 1987. године.

Начела из овог документа неку годину касније прихватио је Кучанов Демос и остварио га отцепљењем од Југославије и стварањем нове словеначке државе.

Хрватски публициста Дарко Худелист у својој књизи „Мој београдски дневник – сусрети и разговори са Добрицом Ћосићем 2006-2011“ детаљно описује околности у којима је стваран документ, замишљен као целовито виђење будућности из угла српског народа.

Ћосић је по повратку у Београд брзо ступио у акцију. У намери да јасно артикулише српске интересе у будућој држави почео је рад на окупљању аутора. Треба напоменути да је у то време њему било добро познато да радна група САНУ на сличан начин пише Меморандум САНУ, али рад Академије ни на који начин није утицао на његову визију овог програма.

„Разделио сам теме“, испричао је Ћосић Худелисту. „Групу за уставноправну проблематику требало је да води Коста Чавошки, а са њим би блиско сарађивао и Љубомир Тадић. У тој групи би сигурно били и Војислав Коштуница, Данило Баста, Стеван Врачар. За економију су били задужени Коста Михаиловић и Никола Чобељић, из београдског Економског института. Ја бих писао о општој политичкој мотивацији за промену поретка, а потрудио бих се да саставим и један шири културно-цивилизацијски програм. Углавном на овоме је требало да ради иста екипа коју сам почетком осамдесетих ангажовао на пројекту ‘Јавност'“.

Ћосићева намера је била да његов текст буде критичкији од Меморандума, будући да није био задовљан начином рада на овом документу Академије. Његово тајно објављивање и скандал који је избио зауставио је рад на овом пројекту. Сарадници су се осули, а од целог програма остали су само поједини фрагменти које су написали Ћосић и Чавошки.

„Једна од главних сметњи да јавно изложимо своја схватања о стању српског народа у Југославији и смеру њеног преображаја био је неуспео покушај САНУ да напише и објави свој Меморандум“, потврђује Ћосић у „Пишчевим записима“.

„Кампања антисрпске коалиције и владајућег вазала Ивана Стамболића с његовом идеолошком жандармеријом против нацрта Меморандума САНУ с намером да се по комунистичком стереотипу српска демократска опозиција компромитује као националистичка и антијугословенска, паралисала је нашу вољу да формулишемо и објавимо српски национални програм, на чему сам радио окупљајући најспособније људе српске интелигенције ван САНУ“.

Ћосић каже да су творци овог документа били „згрожени поквареношћу, непатриотизмом и неодговорношћу Стамболићеве бирократске врхушке и њене интелектуалне послуге у којој су се истицали чувени протомајстор Богдан Богдановић и група „либерала“ и „Југословена“.

Појава Меморандума осујетила је рад на српском националном програму и дефинитивно помрсила рачуне његовим ауторима. Ћосић, који је осамдесетих важио за највећи ауторитети српске опозиционе сцене и несумњиво најутицајнијег опозиционара, међутим, увиђа нове околности и брзо прави контрапотез. После објављивања сепаратистичког словеначког програма 1987, себи задаје нови задатак – израду новог програмског акта, који ће имати општејугословенски карактер. Овај документ наћи ће се у Ћосићевој књизи „Стварно и могуће“ под насловом Предлог новог Устава СФРЈ.

На овом пројекту укључио је колеге из Удружења књижевника Србије, Социолошког друштва Србије и Филозофског друштва Србије, а главну помоћ су му пружили Коста Чавошки, Триво Инђић и Зоран Аврамовић. Иза Предлога новог устава стала су сва три удружења, а представљен је на ванредној скупштини УКС у препуној дворани Народне бибилиотеке Србије 27. марта 1988. године.

Ћосићев циљ је био стварање једне сасвим нове југословенске државне заједнице, потпуно другачије од тзв. брионске Југославије. Главни циљ је био радикална реформа Устава из 1974. године, као и потпуна промена важећег поретка. У првом плану ове платформе налазио се човек грађанин, као средишна тачка новог, демократског поретка. Он је подразумевао пуна грађанска права, националну равноправност и слободу избора будућности народа Југославије.

Овај документ садржао је елементе на основу којих се указује да је он заправо био српско виђење будућности Југославије. Такав је, рецимо, био члан који је предвиђао „успостављање пуног, националног, духовног и културног интегритета сваког југословенског народа, понаособ, независно од републике или покрајине у којој се налази“. Овај амандман потпуно одговара обрасцу српских захтева за редефинисање односа у федерацији, чији су елементи садржани у бројним јавним иступима тадашњих српских интелектуалаца, али и у Меморандуму САНУ.

„У односу на текст САНУ мој предлог промене Устава био је шири у демократији. Меморандум није довољно јасно, или није уопште, заговарао парламентарну демократију. Са својим сарадницима ја сам се овде без икаквог ограђивања изјаснио за вишестраначки поредак. Осим тога, Меморандум је бранио постојећу Југославију, а наш предлог био је за радикалне промене унутар реформисане Југославије. Предлагали смо опшејугословенски референдум, односно хтели смо да проверимо желимо ли као народи да живимо заједно или не. Ако не, онда да се мирно разиђемо“, објаснио је Ћосић разлику свог уставног пледоајеа и текста САНУ хрватском публицисти Дарку Худелисту.

НОВИ ВОЂА НАСТАВЉА ПРОГОН

Између писања Националног програма српског народа и Предлога уставних промена промењено је политичко руководство Србије. На чувеној Осмој седници ЦК СК Србије смењен је Иван Стамболић, а на његово место дошао је Слободан Милошевић. Иако је опозициона јавност Србије незадовољна начином на који је Стамболићев режим гледао на положај Срба у Србији и Југославији, махом поздравила новог лидера, већ 1988. је било јасно да ни нова гарнитура није расположена за соло акције политичке реформе.

„На наш Предлог уставних реформи и мој говор на седници УКС из облакодера у Новом Београду, са Студентског трга, из свих комитета, новина, радија и телевизије, отпочела је бесомучна паљба политичких форума и њихове идеолошке жандармерије – функционера и новинара, на чијем се челу налази Слободан Милошевић. И нови вођа наставља традицију прогона неистомишљеника“, наводи Ћосић у „Пишчевим записима“.

Аутор: Раде Драговић

Сутра: Кружок у Симиној створио опозицију

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (1) Земљотрес у политички трусној Југославији 

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (2) Почетак медијско-политичког трилера 

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (3) Крађа из стана академика Ђорђевића

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (4) Пуцају из свих артиљеријских оружја

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (5) Цар је го – поручили су академици

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (6) Србима наметнуто осећање кривице

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (7) Критичко виђење стања у Југославији

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (9) Државно-партијски врх смишља скандале

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (10) Добрица Ћосић није писао Меморандум

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (11) Суморни опис југословенске стварности

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (12) Талас буђења националних осећања

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (13) Југословенска привреда у раљама политичара

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (14) Истина о Косову без академске учтивости

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (15) Хрватска емиграција пише свој меморандум

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (16) Разлаз српских и словеначких интелектуалаца

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (18) Кружок у Симиној створио опозицију

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (19) Ћутање будног чувара постојећег поретка

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (20) Двострука игра Слободана Милошевића

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (21) Косовски заокрет Слободана Милошевића

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (22) Нови талас напада на српске академике

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (23) Академици пред Хашким трибуналом

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (24) Појам „велика Србија“ смишљен у Бечу

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (25) Отворени рат српских стараца и државе

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (26) Србија постаје јединствена држава

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (27) Одбрана Југославије водила је у рат

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (28) Сенка која лебди над Академијом