Феђа Димовић (БС): „Теци реко“ осветљава део заташкане историје

Великомученички логор Јасеновац, наше највеће гробље у коме је сатрвено више од 700.000 православних Срба, наш највећи град под земљом је симбол свеукупног страдања – Покоља* српског народа на територији злочиначке НДХ од 1941.. до 1945.

Феђа Димовић; Фото: Никола Зајц / Јадовно 1941.

*Покољ је систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог Светског Рата од сране Независне Државе Хрватске на целој њеној територији, којом је обухваћено више од милион Срба који су пре 1941. године живели на том подручју, пише на почетку спота за песму „Теци реко“.

Београдски синдикат опевао је геноцид над Србима у својој новој песми „Теци реко“, заједно са Павлином Радовановић, див – девојчицом из Ораховца.

Феђа Димовић, члан култне музичке групе „Београдски синдикат“ за портал ИН4С каже да је песма настала због потребе да једну тако значајну тему у историји српског народа осветле на неки начин, имајући у виду сва она заташкавања која су се дешавала од 1945. године па надаље и која, како наводи, очигледно и дан данас постоје у неком делу наше јавности где би људи више волели да се прича о неким другим темама и где још увек постоји тај дух титоизма који се, нажалост, није још увек искоренио, поготово из наших медија.

„Обилазећи све оне пределе где живи српски народ и слушајући те заиста страховите приче о страдањима, уз сва она мењања историје и подметачине, ми смо одавно осетили потребу да обрадимо ову тему, али је то била толико захтевна ствар и једна тема са којом се човек не може тек тако ухватити у коштац, па је тако требало једно време да то у нама сазри, наводи наш саговорник.

Све је почело од музике, од тог Гламочког глувог кола које има јаку симболику, имајући у виду да је народ такво коло смислио да га не би душмани, односно у то време Турци чули како пева, да би у тишини могао да одржава своје обичаје, а и знамо да је тај крај, та тромеђа Хрватске и Босне и Херцеговине место где је посебно пострадао српски народ, тако да је та музика сама по себи била инспиративна, и уз рефрен који смо смислили, а који је после отпевала Павлина, нас тројица смо сели у студио да напишемо песму и то је само изашло из нас на врло сличан начин као када смо писали песму „Свиће зора“ о литијама, каже Феђа Димовић.

Такође наводи да се песма „Теци реко“ сама по себи и без спота издвојила.

„На нашем каналу имала је највише слушања, а ми смо већ у то време спремали спот. Читајући коментаре, а поготово оне након објављивања спота, сви иду у правцу излива великих емоција, велике туге, али и среће људи што је неко на прави начин обрадио ту тему. Оно што је поготово дирљиво је да се јављају људи који су имали та трагична искуства у својој породици и они су захвални јер њихови преци неће бити заборављени, барем кроз ову песму, наводи Димовић.

Такође, на новом албуму који је, после 13 година угледао светлост дана и који је публика дочекала са одушевљењем, налази се још једна песма коју је Београдски синдикат отпевао са маленом Павлином Радовановић.

„Сарадња са Павлином је фантастична. Ми је зовемо Див-девојчица. Ја њу чак не могу да доживљавам као девојчицу, јер је она духовно толико јака да смо ми деца у неким ситуацијама, када смо са њом. Она тачно зна која је њена мисија и та стварно фантастична енергија. Она је сваке недеље негде, обилази народ, пева, шири ту идеју о косовском завету и нама је јако драго што смо, преко проф Ковића дошли први пут у контакт са Павлином и позвали је да буде гошћа на нашем концерту на Ташмајдану где је она певајући песме „Тамо далеко“ и „Ој Косово, Косово“ са Даницом и са нама заједно наступајући на песми „Догодине у Призрену“ заиста изазвала велике емоције и ми смо били неколико пута гости и на њеним концертима у Новом Саду и на крају на овом великом последњем концерту који је имала на Коларцу.

Успут смо, наводи Феђа, одувек имали жељу да урадимо нешто са њом, тако да су на крају две песме урађене, поред „Теци реко„, заиста не треба заборавити песму „Гето“ за коју ћемо, ако Бог да, урадити и спот, а која говори управо о животу нашег народа на КиМ.

„Конкретно, опевали смо Ораховац, Павлинино родно место. То је енклава на КиМ где људи живе у врло тешким условима, где се народ креће у оквиру две улице, где деца не могу да се играју на заједничком игралишту јер бивају нападана од стране албанске деце, па се играју у порти цркве, али опет, ко год дође у тај Ораховац, а ми смо више пута тамо били, буде дочекан најсрдачније од стране нашег народа. Тамо се види та радост која код њих постоји, као што се види и код саме Павлине и то је негде и порука, Бог постоји на тим најтежим местима где живи наш народ и Бог је са њима. Тамо треба да се оде, да се доживи то присуство живог Бога, и да се схвати колико су Косово и Метохија заправо значајни за наш идентитет.“

Наш саговорник додаје да то нису само празне речи из песме.

„Дешава се да многи људи не могу да схвате шта сад пева тај Београдски синдикат. Зашто нека екипа момака из центра Београда толико пева о Косову, па се неки чак и питају да ли се ми ту нешто фолирамо, да ли имамо неку корист од тога, а заправо не знају да смо ми доживели тај духовни доживљај на самом Косову и Метохији који је у потпуности променио наше животе и позивамо наше суграђане и сународнике да посете те наше светиње, наш народ и да покушају да доживе тај осећај. Када буду то доживели, онда ће схватити шта КиМ за све нас значи.“

Београдски синдикат пева да се историја и страдање нашег народа не заборави. Управо у својим песмама подсећа на значај свега оног утканог у наш идентитет.

„Поред свих покушаја да се наша улога у друштву умањи, да се представимо као нешто што нисмо, свесни смо да доприносимо незабораву. Видели смо да су неки медији у Црној Гори уочи нашег наступа за Св. Василија у Никшићу изнели лажне вести да смо ми написали неку опскурну песму која позива на међуетничку мржњу и нетрпењивост, али и поред свих тих напада, обмана, спиновања и лажи, ми успевамо да одржимо нашу присутност, да наставимо да радимо и да наставимо да се боримо, а резултати су ту, све наше песме су јако слушане, наши концерти су јако посећени.“ наводи он.

Такође додаје да је некада популарна култура најбољи начин да се неке теме приближе младим људима.

„Када смо радили спот за песму „Теци реко“ који је потпомогнут од стране организације „Јадовно“ која се деценијама бори против незаборава, и они су негде схватили да је популарна култура најбољи начин да се неке ствари чују у јавности. Млади свет ће пре погледати неки спот или отићи на концерт него што ће прочитати на неком сајту обиман текст који изискује доста времена или отићи у музеј… Ју Тјуб је нешто што сви прате, па и ми користимо модерна средства комуникације да пошаљемо неку нашу поруку за коју сматрамо да је важна“ каже Димовић.

Извор: ИН4С

Везане вијести:

На Велебиту служен парастос за јадовничке жртве (ВИДЕО)

ЕКСКЛУЗИВНО „Теци реко“: Нови спот Београдског синдиката и Павлине о геноциду над Србима у НДХ

Басташић: Мало ко зна за јадовничку голготу