Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ДУШАН Ј. БАСТАШИЋ ЗА СРБИН.ИНФО: Антисрпство је одлика хрватског идентитета

Датум објаве: уторак, 14 јануара, 2014
Објављено у Комплекс Јадовно
Величина слова: A- A+
https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/dusan-bastasic-cb.jpg
Др Душан Ј. Басташић

О положаjу Срба у Хрватскоj за „Србин инфо“ говори др Душан Ј. Басташић. Председник удружења „Јадовно 1941“: 

1.Преко 600 хиљада Хрвата jе потписало петициjу за референдум против ћирилице, сведоци смо усташких поздрава на стадионима, излива анти Српства у хрватским медиjима. Како гледате на све то?

Антисрбизам живи у хрватском националном корпусу jош од 16 виjека, од времена када су православни Срби, оружjу вични борци, били добродошли аустриjском Цару да бране границу према османлиjама. Због царских привилегиjа коjе су крвљу заслужили, сметали су и хрватским кметовима, њиховим феудалцима и али и католичким бискупима коjима нису требали плаћати десетину.

Дакле зло живи, шири се и jача вjековима. Данас тешко разумљиве одлуке српског Краља након Првог свj. рата и у времену до почетка Другог свj. рата, везане за „дарежљивост“ и благонаклоност према пораженом хрватском неприjатељу, скупо смо платили 1941 и 1942 године. А онда, ни то историjско искуство ниjе било довољно српскоj воjноj и политичкоj елити, коjа jе пристала да заслуге за побjеду и слободу плаћене у наjвећоj мjери српским главама, равноправно подиjели са онима коjи српском крвљу натопише будућу заjедничку државу.

Зарад мира у „кући“, сложила се нова српска елита да прећутивањем истине, заташкавањем и заборавом, дакле разуму тешко схватљивом циjеном,

плати утопиjу лажног братства, никада постоjећег jединства и неодољиве личне привилегиjе.

“И зло jе опет еруптирало, и опет смо, у последњем рату пострадали.
Као неком инерциjом, након протеклог рата наставила се наша елита односити према нашоj страдалничкоj историjи на исти начин као и њихови претходници из времена Броза. Досљедни ученици ревносних учитеља.”

Хрватски народ никада ниjе прошао процес деусташизациjе, суочавања са злочином своjих сународњака почињеним у његово име и зарад остварења „тисућљетног“ сна о самосталноj држави.

Хрватска али и српска омладина, до посљедњег рата, учила jе осакаћену и препарирану историjу у коjоj ниjе било мjеста за мега злочин Хрвата почињен над српским народом током постоjања Независне државе Хрватске.

У посљедњих двадесетак година, хрватска омладина учи о српскоj, jуго-четничко-комунистичкоj агресиjи на Републику Хрватску у протеклом рату и о српскоj митоманиjи о „наводним“ злочинима коjе су Хрвати починили током Другог свjетског рата.

Силом прилика минорне активности потомака жртава на покушаjу очувања сjећања на своjе страдалнике, хрватски корпус доживљава као неосноване оптужбе и утjеривање кривње остатака српског агресора коjи jе (за сада) избjегао „правди“ и пребива у Српскоj и Србиjи.

Споменичка баштина, подигнута цивилним и воjним жртвама Другог свj. рата, готово jе потпуно уништена у протеклом рату а оно мало споменика коjи се обнове, поново се уништава. Еклатантан jе примjер Спомен плоча за наjмање 8.000 српских и jевреjских жртава логора Слана и Метаjна на острву Пагу, коjа jе уништена у протеклом рату а онда обнављана и опет разбиjана 2010 и 2013 године.

За хрватску омладину, та споменичка баштина припада времену лажне, некрофилске и наметнуте агресиjе на истину и као такву треба jе без осjећаjа кривње и без остатка уклонити.

Новохрватска jе, плебисцитарно усвоjена истина, да су побуњени Срби 1941 устали против легитимне Независне Државе Хрватске (исто онако као и 1991) чиjи jе службени поздрав био: „За Дом спремни!“ а амблем слово U.

Па чему се онда чудити да се након децениjама дугог, од стране Срба наметнутог суздржавања од прослављања  и помињања блиставих хрватских историjских периода, личности, симбола и поздрава, догодила ерупциjа осjећаjа слободе коjоj свjедочимо на стадионима и у медиjима?

А ћирилица у Хрватскоj? Па то jе само остатак, реликт мучне прошлости из времена наметнутог ропства у тамници народа званоj Југославиjа. Она jе и дио лажног идентитета преосталих Срба у Хрватскоj па jоj као таквоj, заjедно са ткз. хрватским Србима нема мjеста у Хрватскоj.

2.   Данас jе међу Хрватима раширен ревизионизам броjа жртава Јасеновца. Све jе кренуло са Жерваjићем, Кочевићем, Туђманом, а завршило се са Јосипом Јурчевићем коjи тврди да су усташе починиле само 0.13 процената злочина на простору НДХ у Другом светском рату. Како се борити против тих покушаjа ревизионизма? 

Одговор на ово питање, диjелом се може наћи у претходно изнесеном историjату хрватског односа према српском питању у Хрватскоj.

Једноставном дедукциjом, наметнута истина о лажном злочину негира постоjање жртава.

А они несретници коjи су страдали, не представљаjу ништа посебно, jер побогу био jе рат а у рату поред побуњених цивила страдаjу и невине жртве.

Пошто jе Комисиjа за истраживање ратних злочина на подручjу Хрватске своj рад напрасно „завршила“ већ негдjе 1948, пошто су често побиjене читаве породице, циjела села а матичне књиге спаљене, већина жртава ниjе никада пописана именом и презименом.

А управо то jе jедини критериjум коjи признаjе историjска наука.

У недостатку именичних пописа кренуло се након рата са процjенама броjа жртава, коjе су послужиле хрватскоj новоисториjи за њихове процjене. Свjедоци смо манипулациjа броjем жртава као у стручноj тако и широj jавности, коjе вриjеђаjу достоjанство и дехуманизираjу саму жртву и коjе су готово потпуно удаљиле фокус са кључних питања везаних за почињене злочине.

Независна држава Хрватска, плебисцитарно прихваћена од хрватског народа, држава у свом пуном капацитету, низом законских одредби озаконила jе злочин и своjим воjним и полициjским формациjама уз свесрдну помоћ локалног становништва, почела га проводити над Србима, Јевреjима и Ромима на свом циjелом териториjу одмах након проглашења 10. априла 1941. Мало ко спомиње и бави се истраживањем основе и мотивациjе за невиђену бестиjалност и монструозност испољену у вршењу злочина над женама и дjецом.

Злочинац има своjе име и презиме, злочин има своjе мjесто на коме jе почињен и своjу жртву. Све ово наведено, на чему се са правом инзистира везано за злочине у протеклом рату, не примjењуjе се и не важи за злочине почињене у Другом свjетском рату. Таj двоструки аршин, чини се да jе прећутно прихваћен и од стране српских институциjа.

Зато не чуди да jе хрватски медиjски простор преплављен оспоравањима и негациjом злочина и жртава, у чему се иде тако далеко да се жртвама Јасеновца проглашаваjу болесници умрли од тифуса и хрватски воjници, убиjени ту након завршетка рата. Злочини почињени у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг, првом ликвидационом центру НДХ, проглашаваjу се митоманиjом др. Ђуре Затезала српског историчара из Хрватске. Нас потомке жртава коjи се посљедње четири године окупљамо код Шаранове jаме на Велебиту, проглашаваjу провокаторима коjи „нешто изводимо“ уз празну jаму, на чиjем се дну налази само смеће.

3.   Колика jе спремност власти Републике Србиjе и Републике Српске да вам помогну у ширењу истине о Јадовну. Да ли сте задовољни сарадњом?

Ескалациjа неоусташтва коме свjедочимо већ неколико мjесеци, представља много више од самог поjма ревизионизма, и његове манифестациjе никако не треба посматрати као поjединачне изоловане инциденте колико год да нас у то настоjе увjерити хрватске институциjе.

Чињеница jе, да хрватска полициjа ниjе у стању ни мjесец дана сачувати Спомен плочу жртвама логора Слана на острву Пагу. Болно jе сазнање да поред хрватских, ни српске институциjе не инзистираjу на обнови тог jединог знамења српског и jевреjског страдања.

Чињеница jе да хрватске институциjе нису у стању сприjечити вишемjесечни вандализма над уставним законом загарантованом праву српског народа на двоjезичне табле. Државни удар коjи се догодио недавно у Вуковару када jе наjвишим хрватским званичницима онемогућено слободно кретање само потврђуjе чињеницу да се хрватске власти не усуђуjу ухватити у коштац са неоусташтвом и да се никако не ради о „шачици“ неодговорних грађана. Солидарност публике на пуном динамовом стадиону са усташким поздравом Ђоа Шимунића не указуjе на изоловани инцидент.

Против пробуђеног, неискориjењеног, увиjек присутног усташтва у Хрватскоj може се борити само институционално.

То jе задатак свjетских, европских, хрватских али и српских институциjа.

Малоброjна удружења потомака жртава, покушаваjу држави Србиjи и Републици Српскоj указати на потребу пресудног, озбиљниjег ангажмана на истраживању, мемориjализациjи и култури сjећања на геноцид почињен над српским народом у вриjеме НДХ. На жалост, у тоj мисиjи за сада немамо значаjниjу подршку.

Српско народно виjеће у Хрватскоj и њихов лидер Милорад Пуповац, овог љета, након обиљежавања Дана сjећања на Јадовно, дефинитивно су нам окренули леђа и jасно дали до знања да не диjеле наше ставове о карактеру Независне државе Хрватске и начину како се односимо према мемориjализациjи и култури сjећања на наше страдалнике из тог времена.

Институциjе Србиjе и Српске почеле су нас помагати у вриjеме обиљежавања годишњица страдања и то jе свакако добродошла промjена.

Ипак, предратна, наслиjеђена пракса да се само jедном на годину сjетимо наших страдалника у Јасеновцу, Јадовну, Гаравицама, Пребиловцима, Шушњару, Дракулићу, Јастребарском, Сиску, недовољна jе и не може доприниjети нашем циљу да геноцид над српским народом почињен у вриjеме постоjања НДХ, усвоjимо у наше траjно памћење.

Онако како смо у траjно памћење усвоjили косовско страдање.

Инсистирамо да Србиjа и Српска, институционализуjуjу континуирани, свакодневни рад на истраживању, документовању, публиковању, едуковању и изградњи колективне свиjести о нашем страдању и геноциду коjи су над нама починили Хрвати, католичке и муслиманске вjере у вриjеме постоjања НДХ.

То представља наш одговоран однос према нашим претцима и сународњацима и залог сигурниjе будућности наше дjеце и биолошког опстанка нашег народа.

 

Др Душан Ј. Басташић

Предсjедник удружења Јадовно 1941.

Извор: СРБИН.ИНФО

 

Везане виjести:

Шта нам носи нова усташка олуjа коjа хара Хрватском?

ДА НАМ СЕ НЕ ПОНОВЕ ЈАСЕНОВАЦ И ЈАДОВНО

МОЈЕ ЈАДОВНО

Душан Басташић – И Слана jе Јадовно

Јадовно 26. jун 2011. – Обраћање Душана Басташића, предсjедника УГ Јадовно 1941.

Душан Басташић: Наjвећа битка за очување сjећања о геноциду – води се против Срба

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top