Vladimir Bursać: Uspomena i sećanje na čoveka koji je samo govorio istinu u jedno gluvo doba

Nakon što je Fondacija “Zaboravljeni korijeni” obnovila spomenik Draganu i Bojani Grgić, 30. marta 2024. godine služen je i parastos bračnom paru Grgić. Parastos je služilo sedam sveštenika iz pet eparhija Srpske pravoslavne crkve.

Dragan Grgić i njegova supruga Bojana nisu bili blagosloveni decom, biološkim potomstvom, naslednicima. Međutim, činjenica da se petnaestak ljudi danas skupilo na njihovom grobu, skoro 40 godina kako se završio zemaljski život Dragana Grgića, kao i da je Dragan Radović nebrojeno puta bio na ovome mestu, dok se obnavljao spomenik govori nešto sasvim drugo.

Govori da su Dragan i Bojana iza sebe ipak ostavili decu, duhovnu decu i da smo mi ta njihova deca, koja čuvaju uspomenu i sećanje na čoveka koji je samo govorio istinu u jedno gluvo doba, kada se istina skrivala od većine ljudi, da ne shvate šta se dogodilo i šta će se dogoditi.

Tokom 2018. godine sam saznao potpunu istinu o stradanju svoje porodice, koja je u dva dana jula 1941. izgubila 12 punoletnih muškaraca, domaćina iz dva sela na desnoj obali Une, u užasu nečega što se zvalo Nezavisna Država Hrvatska.

Pre početka oružanog otpora.

Pet rođaka iz Kliševića je odvedeno u Ripač, sedam rođaka iz Bosanskih Doljana u Bihać i niko se od njih nije vratio kući. Među njima su bila obojica mojih prađedova po ocu, Milan star 39 i Nikola star 52 godine.

Tada sam imao 47 godina i bio na sredokraći njihovih godina.

Saznajući to, shvatio sam da bi se i meni dogodilo potpuno isto, da sam bio tamo i tada. To saznanje je bilo strašno, užasno, otrežnjujuće, i ono mi je potpuno promenulo život.

Čitajući knjigu Dragana Grgića “Korana k’o rana“ koju je objavila Fondacija Zaboravljeni korijeni Dragana Radovića, shvatio sam još nešto veoma važno. Shvatio sam kako bi izgledao moj ratni put kroz Drugi svetski rat, da sam nekako preživeo ona dva dana jula 1941. godine.

Dogodilo bi mi se sve ono kroz šta je Dragan Grgić prošao u ratu i nakon njega. Zbog toga sam ja 30. marta 2024. došao u Vrdnik, da se zahvalim i odam počast Draganu Grgiću, čoveku koji je govorio istinu i da se zahvalim Draganu Radoviću, koji je svima nama omogućio da saznamo šta nam se u stvari dogodilo.