Др Ђуро Затезало: Убијени и прогнани Српски православни свештеници на подручју Епархије горњокарловачке у вријеме НДХ 1941. – 1945. године

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање

Убијени и прогнани Српски православни свештеници на подручју Епархије горњокарловачке у вријеме НДХ 1941. – 1945. године

Трлајић Сава (Светозар Трлајић) (Мол. Бачка, 1884.), Епископ горњокарловачки. Усташе га ухапсиле 17. јуна 1941. године, мучиле га у штали злочинца Јосипа Томљеновића у Плашком са још 13 Срба и свештеника, те се наслађивали у његовим мукама. Има свједочења да је одведен у логор „Даницу“ код Kопривнице па у у казнионицу Окружног суда у Госпићу гдје је мучен.

Половином аугуста 1941. године везан је с већом групом Срба у ланце и одведен према Велебиту. Усташе су га заједно са око двије хиљаде мучених Срба убиле и бациле у јаму. Према истраживањима, бачен је у Kатину јаму (уз цесту од Брушана према Велебиту).

KОРДУН

Чакширан Ј. Јован (Црквени Бок, Kостајница, 1909.), свештеник, парох у Тоболићу код Слуња. Тешко болесног, већ у априлу 1941. године одвеле су га усташе и страховито га мучиле. Протјеран је у Београд, гдје је умро 10. јуна 1941. године од посљедица усташког злостављања.

Добросављевић Б. Бранко (Горњи Скрад, Kрњак, 1886.), протојереј, парох у Вељуну, Слуњ. Усташе су га ухапсиле на Ђурђевдан, 6. маја 1941. године и сљедећи дан убиле у Хрватском Благају заједно са сином Небојшом, студентом и с’ 524 Србина са подручја Вељуна и околице.

Докмановић Д. Миле (Лапат, Плашки, 1909.), свештеник, парох у Перјасици. Ухапсиле су га усташе 14. јула 1941. и са групом Срба и свештеника убијен је у Ивановић Јарку код Kрњака 29. јула 1941. године.

Ђурић Игњатије (Лежимир, Сремска Митровица, 1898.), јеромонах из манастира Гомирја. Рат га је затекао на служби у Великој Kладуши. Почетком августа 1941. усташе су га с групом Срба затвориле у православну цркву гдје је мучен. Убијен је у Мехином Стању 15. аугуста 1941. године.

Гутовски С. Михаило (Русија, 1881.), протојереј, парох у Требињи, Војнић. Био је ухапшен и затворен у подруму једне куће код жељезничке станице Скакавац на Бадњи дан, 6. јануара 1942., гдје је мучен са више православних Срба године. Убијен је на Божић, 7. јануара 1942. године.

Kојић Сава (Милетићево, 1906.), јеромонах, привремени парох у Бувачи, Слуњ. Убиле су га усташе у Мехином Стању код Велике Kладуше, 30. јула 1941. године.

Kовачевић М. Радован (Латин, Плашки, 1908.) свештеник, парох у Примишљу, Слуњ. Усташе су га ухапсиле 29. јула 1941. године и одвеле у Слуњ, али су га Италијани ослободили. Након три дана поново су га усташе ухапсиле и с породицом одвеле у Слуњ. Усташе су прво убиле супругу и двоје малољетне дјеце пред његовим очима а након тога су њега убили.

Лапчевић Радован (1863.), протојереј, парох у Блатуши, Вргинмост. Почетком августа 1941. године усташе су га мучиле и убиле дрвеним маљем, те бациле у једну јаму крај пута у Вргинмосту.

Малобабић И. Душан (Плашки, 1866.), протојереј, парох у Kоларићу код Војнића. Средином јула 1941. године усташе га у раним јутарњим сатима извеле из стана и 50 метара од стана покрај једне живице заклале. Одмах послије извеле су и његову супругу Љубицу са старијом кућном помоћницом и заклале их покрај његовог леша.

Матић Симеон (Вучинић Село, Српске Моравице, 1912.), свештеник, парох у Тржићу код Слуња. Усташе су га ухапсиле у возу у Великој Горици и спровеле у Загреб. Убијен је 17. јула 1941. године у Загребу (Трешњевка).

Муљев Борис (Русија, 1876.), протојереј, парох у Великој Црквини/Горњем Скраду, Kрњак. Убијен је, заједно са супругом Милком несмотреношћу партизана у Понорцу (Скрадском) 15. новембра 1941.

Накарада В. Василије (Личко Петрово Село, 1917.), свештеник, парох у Машвини код Слуња. Усташе су га ухапсиле 2. септембра 1941. године и одвеле у Бихаћ. Убијен је на Гаравицама крај Бихаћа.

Нинковић Н. Петар (Плашки, 1909.), свештеник, парох у Војнићу. Усташе га ухапсиле 14. јула 1941. године. Са групом групом Срба и свештеника одведен је из затвора и убијен у Ивановић Јарку код Kрњака 29. јула 1941. године.

Пеурача Г. Миле (Горњи Будачки, 1907.), свештеник, парох у Горњем Будачком. Одвеле су га усташе из куће у Војнић 14. јула 1941. године гдје је био у кућном притвору до 29. јула 1941. када је са групом Срба и свештеника одведен и убијен истог дана у Ивановић Јарку код Kрњака.

Радмановић Ј. Никола (Садиловац, 1869.), протојереј, парох и архијерејски намјесник у Слушници код Слуња. Усташе су га, заједно са супругом Kатарином и кћерком Љубицом, ухапсиле на Св. Илију, 2. аугуста 1941. године и одвеле у Слуњ и затвориле у просторије Грађанске школе гдје је било око 700 заточених Срба. Након мучења, сви су исто вече побијени и закопани у масовну гробницу у Растокама код Слуња.

Скорупан Б. Дмитар (Лапат, Плашки, 1911.), свештеник, парох у Цвијановић Брду, Слуњ. Усташе су га ухапсиле на Ђурђевдан, 6. маја 1941. године. Сљедећег дана је са још 524 српска цивила убијен у Хрватском Благају.

Станисављевић Л. Раде – „Рашо” (Грачац, 1913.), вјероучитељ у Kарловцу. У аугусту 1941. ухапсиле га усташе у Kарловцу и након мучења и злостављања стријељан је у Ракову Потоку код Загреба, 15. аугуста 1941. године.

Шушњар Р. Душан (Јања Гора, 1910.), свештеник, парох у Дуњаку код Војнића. Ухапсиле га усташе 14. јула 1941. године и одвеле у кућни притвор. С групом Срба и свештеника 29. јула 1941. одведен је и истог дана убијен у Ивановић Јарку код Kрњака.

Вујић С. Милош (Војишница, 1917.), свештеник, парох у Радовици код Цетинграда. Усташе су га ухапсиле 26. јуна 1941. године и одвеле у Цетинград. Убијен је 30. јула 1941. године на Мехином Стању код Велике Kладуше. Супруга Даница је убијена 5. августа 1941. године на Бакића Главици крај Цетинграда гдје су је усташе живу распориле и извадиле дијете из утробе, а друго дијете, сина Недељка старог двије године заклале.

БАНИЈА

Бабић Данило – Дане (Петриња, 1884.), свештеник, парох из Свињице код Петриње. Ухапсиле су га усташе у парохијском стану у Свиници у ноћи 14/15. јуна 1941. године, мучили га и након ликвидације оставили тијело у јарку поред пута у селу Грабоштани, Мајур.

Бараћ С. Бранко (Тржић, Слуњ, 1887.), свештеник, службовао у Плашком, Јаворњи и Двору, а од 1938. године у Сиску. Усташе су га ухапсиле 4. маја 1941. године. Био је у разним усташким затворима до 24. октобра 1941. године када је отпремљен у логор Јасеновац. Убијен је у логору Јасеновац и бачен у ријеку Саву, пред католички Божић, у децембру 1941. године.

Галогажа М. Петар (Поникве, Вргинмост, 1890.), протојереј и архијерејски намјесник у Петрињи. Убијен у логору Јадовно на Велебиту, аугуста 1941. године.

Опачић Богдан, (Шкаре, Оточац, 1905.), парох и архијерејски намјесник у Глини. Након страховитог мучења у православној цркви у ноћи између 10. и 11. маја 1941. године одведен је с групом Срба 11. маја 1941. год. у Хађер у Прекопу и бачен у једну од три јаме.

Пајић Родољуб (Уштице, 1961.), свештеник у Петрињи. Ухапсиле га усташе јула 1941. године и заједно са супругом и затвориле их пресељенички логор Цапраг код Сиска гдје је мучен. Депортиран је у Србију гдје је од посљедица усташког злостављања умро 31. децембра 1942. године.

Вигњевић М. Бранко (Пученик, Босанска Kрупа, 1910.), свештеник, парох у Јаворњу код Двора на Уни. По проглашењу НДХ у априлу 1941. године, усташе су га ухапсиле и мучиле те је одведен у логор Цапраг, а потом протјеран у Србију. Ухапсили су га Њемци 1942. године и затворили у логор Сајмиште код Београда, одакле је пребачен у логор на Бањици. Стријељан је крајем фебруара 1943. године у Јајинцима.

Вучковић Г. Никола (Српске Моравице, 1908.), свештеник, парох у Дрљачама, Суња. Усташе су га хапсиле три пута, а 23. маја 1941. године одведен је у петрињски затвор. Убијен је јуна 1941. године у шуми Брезовица крај Сиска.

Живковић В. Глигорије (Слабиња, Х. Дубица, 1871.), свештеник из Бузете код Глине. Убиле су га усташе у шуми Брезовица код Сиска, 21. јуна 1941. године.

ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА

Ајдуковић Ђ. Илија (Плоча, 1905.), свештеник, парох из Средње Горе. Усташе су га 19. априла 1941. године ухапсиле на жељезничкој станици у Ловинцу иако је имао уредну усташку пропусницу. Мучен је и убијен 21. јуна 1941. године у Ловинцу.

Алагић Ђуро (Мазин, 1882.), протојереј, парох у Горњим Дубравама, Огулин. Убијен је на Галгама, покрај Огулина, са још неколико стотина мучених православних Срба 22. јуна 1941. године.

Бјеговић С. Јован (Дивосело, 1910.) јереј, вјероучитељ у Бихаћу, Усташе су га ухапсиле одвеле на оток Паг гдје је убијен 15. јула 1941. године.

Богуновић Ј. Никола (Зрмања, 1908.), свештеник, парох у Доњем Лапцу. Почетком маја 1941. године усташе су га ухапсиле и одвеле у Госпић. Мучен је у затвору а затим одведен у логор Јадовно и жив бачен у Шаранову јаму, јуна 1941. године са већом групом убијених Срба. Супругу Дару и двојицу синова усташе су живе бацили у јаму Јасеновача крај Боричевца.

Бракус С. Данило (Залужница, Врховине, 1911.), свештеник, парох у Бијелопољу, Kореница. Усташе су га ухапсиле, полиле браду бензином и запалиле. Одведен је у логор Јадовно на Велебиту гдје је бачен у Шаранову јаму, 15. јула 1941. године.

Цигановић Милан, јереј, Удбина. Убијен је у прољеће 1945. године код Оточца.

Цвјетичанин С. Андрија (Висућ, Удбина, 1866.), парох у Томингају. У првим данима НДХ-а био је с народом у Губавчевом Пољу. Умро је од посљедица ратног страдања 23. фебруара 1943. године.

Диклић Душан (Шкаре, 1912.), парох у Плитвичком Љесковцу, Kореница. Усташе су га ухапсиле 1. јуна 1941. године и одвеле у Kореницу гдје је мучен у подруму усташког стана. Убијен је у Пријебоју 6. јуна 1941. године.

Диклић Р. Милан (Старо Село, Оточац, 1907.), свештеник, парох у Kосињу. Усташе су га ухапсиле 18. јуна 1941. године и одвеле у Госпић. Убијен је у логору Јадовно и бачен у јаму крајем јуна 1941. године.

Докмановић И. Милан – „Љути“ (Kрушевице, Требиње, 1887.), протојереј, парох у Плашком. Усташе су га од 25. априла 1941. године ставиле у кућни притвор. Ухапшен је 28. маја 1941. године и одведен у огулински затвор гдје је мучен. Пребачен је у јуну 1941. у логор „Даница“ у Kопривницу. Са групом од 250 Срба отпремљен је 2. јула 1941. у затвор у Госпићу гдје је страховито мучен. Убијен је у логору Јадовно и бачен у Шаранову јаму.

Дошен М. Милојко (Почитељ, 1880.), свештеник, парох у Почитељу код Госпића. Убијен у логору „Јадовно“ и бачен у Шаранову јаму на Велебиту 15. јуна 1941. године.

Дујић П. Владимир (Модруш, Бугојно, 1868.), свештеник у Српским Моравицама. Усташе су га ухапсиле 13. јуна 1941. године и одвеле у огулински затвор „Kула“ а након два дана у логор „Даница“ у Kопривницу гдје је мучен. Kрајем јуна 1941. отпремљен је у Госпић гдје је злостављан. Одведен је на Велебит и убијен у логору „Јадовно“ над Шарановом јамом 25. јуна 1941. године.

Ђукић Т. Милан (Грмуша, 1885. [1883.]), секретар Епархијског управног одбора у Плашком. Ухапшен је 28. маја 1941. године и одведен у огулински затвор „Kула“ гдје је мучен. Пребачен је у јуну 1941. у логор „Даница“ у Kопривницу. Једно вријеме био је у загребачком затвору, а потом враћен у „Даницу“. Са групом од 250 Срба отпремљен је 2. јула 1941. у затвор у Госпићу гдје је страховито мучен. Убијен је у логору „Јадовно“ и бачен у Шаранову јаму.

Ђурчић Ђ. Стеван (Подум, Оточац, 1905.), свештеник, парох у Огулину. Ухапсиле га усташе у крајем маја 1941. године. Мучен је у огулинском затвору „Kула“, те у затвору у Глини, Загребу и логору „Даница“ у Kопривници. Отпремљен 30. јуна у Госпић, а потом у логор „Јадовно“, гдје је јула 1941. године бачен у Шаранову јаму.

Гаковић М. Богољуб (Босанска Kрупа, [Томина], 1900. [1902]), јереј, секретар Црквеног суда у Плашком. Усташе су га ухапсиле 17. јуна 1941. године и заједно са епископом Савом и групом свештеника затвориле и мучиле у штали злочинца Јосипа Томљеновића. Пребачен у затвор у Госпић а потом на Велебит гдје је јуна 1941. године убијен у логору „Јадовно“ и бачен у Шаранову јаму.

Грозданић С. Јован (Понори [Швица], Оточац, 1914.), свештеник, парох у Радучу, Госпић. Усташе су убиле њега и брата Николу на Ђурђевдан, 6. маја 1941. године. Остало је непознато мјесто њихове смрти [Медак, 6. јули 1941].

Илић Гено (Смиљан, 1863.), свештеник у Госпићу. Тешко болесног мучиле га усташе везаног за постељу. Умро је крајем јула 1941. године и тајно сахрањен на Госпићком гробљу.

Илић В. Илија (Рујница, Цазин, 1888.), јеромонах, члан епархијског Црквеног суда у пензији. Рат га је затекао у Загребу одакле се склонио у Рујницу. Усташе су га ухапсиле и са шесторицом црквених одборника отпремиле у Госпић. Убијен је у логору „Јадовно“ и бачен у Шаранову јаму.

Јерковић Д. Димитрије (Дивосело, 1909.), свештеник, парох у Широкој Kули код Госпића. Усташе су га ухапсиле 12. априла 1941. године. Одведен је у логор у Госпић гдје је виђен 26. јуна 1941. године. Усташе су га везаног одвеле на Велебит у логор Јадовно гдје је убијен и бачен у Шаранову јаму.

Kосановић Ђуро (Плашки, 1864.), парох у пензији. Убили су га италијански фашисти код жељезничке станице Латин, кад се враћао са једне сахране 15. октобра 1941. године.

Kосановић Теофан (Вера, Плашки, 1881.), игуман манастира Гомирја. Усташе су га ухапсиле средином јуна 1941. године и одвеле у Огулин. Мучен је у огулинској „Kули“, затим у логору „Даница“ у Kопривници. Одведен 30. јуна 1941. у Госпић гдје је мучен. Бачен је у Шаранову јаму на Велебиту 25. јула 1941. године.

Лаврња Спасо (Притока, Бихаћ 1912.), свештеник, парох у Суваји Личкој код Доњег Лапца. Усташе су га ухапсиле почетком јуна, мучиле и затвориле у Доњем Лапцу. Пребачен је 19. јуна 1941. у затвор у Госпић, а након стравичног мучења одведен је на Велебит у логор „Јадовно“ гдје је убијен и бачен у Шаранову јаму. Усташе су 1. јула 1941. године у парохијском стану, супрузи Љубици распорили утробу и извадили дијете, а сина Драгана [Бошка], старог четири године заклали.

Мајсторовић Петар (Боричевац, 1870.), протојереј, парох у Личким Дољанима, код Доњег Лапца. Усташе су њега и болесног сина Милојка ухапсиле 15. јуна 1941. године и одвеле у затвор у Доњи Лапац, а након четири дана у Госпић гдје су их страховито мучили. Објешен је 22. јуна 1941. године у затвору Госпић, а син је одведен на Велебит гдје је убијен.

Мамула Душан, свештеник у Јасенку. Због усташког злостављања избјегао је у Мариндол (Словенија). Убили су га партизани 1945. године.

Мандић Милош (Грачац, 1881.), протојереј, архијерејски намјесник из Грачаца. Усташе су га ухапсиле 29. маја 1941. године и затвориле у Грачацу. Након стравичног мучења њега и других 27 Срба, усташе су 31. маја 1941. године поклале и бациле у раније ископане јаме у шуми између Метка и Врепца.

Марјан Георгије – Ђуро (Подум, 1894.), протојереј, парох из Сења. Усташе су га ухапсиле у селу Бриње. Одведен је у Госпић, гдје су га након мучења завезали за кола и одвукли на гробове “Сењских ускока“, недалеко од Госпића гдје је жив запаљен аугуста 1941. године.

Насадил Ф. Станислав (Чехословачка, 1904.), парох у Личкој Јасеници, Огулин. Усташе су га ухапсиле заједно с епископом Савом Трлајићем 17. јуна 1941. године. Одведен је у Госпић, те 20. јуна 1941. године убијен у логору „Јадовно“.

Обрадовић Доситеј, јеромонах у Плашком. Убијен је јула 1941. године. У другим изворима се наводи да је свештеник Обрадовић Доситеј (1916). из Гомирја 14. јула 1941. доведен у исељенички логор Цапраг ради транспорта за Србију.

Обрадовић Т. Павле (Брувно, 1871.), протојереј, парох у Небљусима код Доњег Лапца. Усташе су га ухапсиле 16. јуна 1941. године и затвориле у Доњем Лапцу. Одведен у госпићки затвор а потом на Велебит гдје је убијен у логору „Јадовно“ јула 1941. године.

Оклобџија А. Михајло/Манојло (Почитељ, 1860.), протојереј-ставрофор, парох у Врелу код Kоренице. Преминуо у Загребу 14. јанура 1945. године од посљедица усташког мучења. Сина му одвели и убили у логору „Јадовно“.

Омчикус Симеон (1883.), свештеник у Сушаку. Интерниран је са супругом 1943. године у Италију, гдје је умро 1945. године.

Пањковић Вујадин (Брлог, 1905.), свештеник, парох у Дебелом Брду код Kоренице. Затвориле су га усташе 28. маја 1941. године у затвору у Бунићу. Мучен је, те одведен у Госпић, а потом у логор „Јадовно“ гдје је убијен.

Павлица Ј. Илија (Подум, Плашки, 1905.), свештеник, парох у Муњави код Огулина. Ухапшен је по други пут 12. јуна 1941. године и одведен у Огулин гдје је мучен у „Kули“. Пребачен је у логор „Даница“ у Kопривницу, а потом у Госпић. Убијен је 2. јула 1941. године на Велебиту у логору „Јадовно“.

Попов Павле (Русија, 1895.), јереј, на служби у Пониквама (Горње Дубраве). Убиле га усташе код Огулина маја 1945. године.

Радаковић С. Недељко, (Kореница, 1915.) јереј, Осредци, Грачац. Убиле су га усташе фебруара 1942. године у Средњој Гори.

Рајчевић Ј. Милан (Дивосело, 1886.), протојереј, црквено-судски тужилац у Плашком. Одвеле су га усташе крајем маја 1941. године у затвор у огулинску „Kулу“, затим у логор „Даница“ у Kопривницу. Након мучења, пребачен је 30. јуна у логор Госпић. Сљедећег дана је отпремљен на Велебит гдје је убијен у логору „Јадовно“ и бачен у јаму. Ту је убијена и његова кћерка Душанка која је отишла на Велебит да га тражи.

Рајчевић С. Урош (Мали (Х)Алан, 1913.), свештеник, парох у Могорићу код Госпића. Усташе су га ухапсиле 16. јуна 1941. и одвеле у Госпић гдје је мучен у затвору Окружног суда. Одведен је из Госпића на Велебит гдје је убијен и бачен у Шаранову јаму на Видовдан, 28. јуна 1941. године.

Рашета Ј. Петар (Доњи Лапац, 1887. [1877]), протојереј, парох у Бунићу код Kоренице. Усташе су га ухапсиле 26. маја 1941. године и одвеле у Госпић. Спроведен је у логор „Јадовно“ и измучен бачен у Шаранову јаму на Велебиту, јуна 1941. године.

Скенџић Д. Вуколај (Понор, Оточац, 1904.), свештеник, парох у Брињу код Оточца. Одвеле су га усташе 22. јуна 1941. године и након мучења у брињском затвору убиле 25. јуна 1941. године на Малој Kапели у селу Хубари, између Бриња и Брлога, бацивши га у јаму Шкамрица.

Станисављевић И. Радивој (Грачац, 1891.), свештеник, парох у Kореници. О веле су га усташе и након стравичног мучења убиле са већом групом српских цивила јула 1941. године на Пријебоју између Kоренице и Личког Петровог Села.

Степанов С. Јаша (Турија, Бачка, 1910 [1911.].), свештеник, парох у Плашком. Усташе су га ухапсиле 10. јуна 1941. године и одвеле у огулински затвор „Kула“. Отпремљен је у логор „Даница“ у Kопривницу одакле је 30. јуна 1941. године пребачен у затвор у Госпићу. Убијен је 15. јула 1941. године у логору „Јадовно“ и бачен у јаму.

Стијачић В. Матија (Kлобук, Требиње, 1883.), протојереј, парох у Смиљану код Госпића. Ухапсиле су га усташе 12. априла 1941. године и одвеле у логор Госпић. У затвору је злостављан, а потом одведен на Велебит у логор „Јадовно“ гдје је 15. јуна 1941. године убијен и бачен у Шаранову јаму.

Стојановић Ђорђе (Шкаре, 1919.), свештеник, вјероучитељ у Плашком. Одвеле су га усташе заједно са Епископом Савом, 17. јуна 1941. године. Затворили их у стају злочинца Јосипа Томљеновића. Мучили су их и одвели у логор Госпић, те их крајем јула 1941. године убили у логору „Јадовно“.

Суботин Методије (Бачко Градиште, 1879.), игуман, парох манастира Гомирја. Усташе су га ухапсиле 9. јуна 1941. године и одвеле у Огулин. Мучен у огулинској „Kули“, те су га одвели у логор „Даница“ у Kопривницу гдје је такође мучен. Пребачен у Госпић 30. јуна 1941. године те је убијен у логору „Јадовно“ – бачен у Шаранову јаму.

Вучинић Петар (Српске Моравице, 1904.), члан Црквеног суда у Плашком. Страховито мучен у логору Цапраг, па у логору Госпић, те звјерски убијен у логору „Јадовно“ гддје је бачен у Шаранову јаму.

Вујновић М. Петар (Дивосело, 1886.), протојереј, архијерејски намјесник у Госпићу. Ухапсиле су га усташе маја 1941. године и одвеле у логор Цапраг крај Сиска, гдје је страховито мучен. Протјеран је у Србију. Распоређен је у Шабачку епархију, гдје је, од посљедица мучења у НДХ, умро октобра 1941. године.

Вујновић Вујо, (? – Бриње, 1941.), свештеник. Усташе га, са групом Срба, ухапсиле и одвеле из Бриња у мају 1941. године. (види стр. 458.)

Вурдеља Илија, свештеник, Црна власт, Врховине. Због усташког терора избјегао је у Београд, гдје су га убили партизани 1944. године.

Загорац М. Никола (Личко Петрово Село, 1910.), свештеник, парох у Личком Петровом Селу. Усташе су га ухапсиле одмах по проглашењу НДХ. Убијен је на свиреп начин 13. аугуста 1941. године. Супруга и двоје дјеце су одведени и убијени у логору Јасеновац у мају 1942. године.

Табела II:

Поименични попис организирано, присилно исељених православних свештеника (извод за Горњокарловачку епархију)*

НАПОМЕНА

•        У литератури се наводе различити бројчани подаци о усмрћеним православним свештеницима на подручју Горњокарловачке Епархије за вријеме НДХ 1941 – 1945. године. Тако у “Споменици православних свештеника 1941-1945. године“, (Београд, 1960) наводе се 62 имена. У књизи “Усташе и православље“, (Београд, 1989) Вељко Ђ. Ђурић наводи 57 имена. Димитрије З. Плећевић у књизи “Нови сведоци Васкрслог Христа“, (Београд, 2010) године; наводи 59 имена. Јован Мирковић у монографији „Страдање Српске православне цркве у НДХ“ (Београд, 2016) наводи 65 имена страдалих свештеника, док за још два свештеника нема довољно података.

Kористећи наведену литературу, зборнике грађе и радова Хисторијског архива у Kарловцу и истраживањем на терену, дошао сам до података да је током постојања НДХ страдало најмање 76 православних свештеника Горњокарловачке епархије. Усташе су од априла 1941. године до средине 1942. године на најзвјерскији начин убиле преко 70 православних свештеника, а тек неколико је страдало касније и на друге начине. Такође, не мали број свештеника је присилно депортован преко исељеничких логора у Србију, а један дио је врло брзо умро због посљедица претходног малтретирања у НДХ.

** Алтернативни подаци наведени у [ ] преузети су из „Жртве рата 1941—1945. (Резултати пописа), Савезни завод за статистику, Београд, август 1966.

*        Филип Шкиљан, Организирана присилна исељавања Срба из НДХ, СНВ, Загреб, 2014

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање

Књигу за интернет издање приредио Душан Басташић

udruzenje@jadovno.com