Ослобађање градова НДХ од партизана. Како је то изгледало из угла српских становника Дервенте, Бањалуке, па и других градова НДХ.
После геноцида 1941, ко је остао жив, после убијања угледних, одвођења у Јадовно и Јасеновац, и прогона у Србију, пада под заштиту њемачког Вермахта и њихових ЕК центара од 20. јануара 1941.
Од тад Срби, који су избјегли у села, добијају право да се врате у своје куће. Немачка Шталова дивизија трећепозиваца им то гарантује и помаже око усељавања и избацивања усташких породица,које су предходно усељене од стране НДХ, са решењем директора НДХ агенције.
Директор за Бањалуку те агенције што је отимала и на себе књижила српску имовину је био нико други него Руди Чајевац.
Тако се почетком 1942. у Дервенту враћа мој отац Митар са својом тетком код цркве у Српску варош. Србима је од тог 20. јануара 1942. скинута плава трака а Јеврејима наметнута. Када усташе, легионари и СС-овци после терена дођу у град обично пијанче и крећу у терор над Србима повратницима.
Нијемци интервенишу али често прекасно и неефикасно, јер је и Жадармерија НДХ наклоњена усташама. Немци Вермахта са службом ,,Абвер,, прогоне убице, злочинце и оне од пре њиховог доласка над Србима , све по пријавама Срба. Тако су пуњени затвори по наредбама Немаца. Тако се стварала мржња према Србима становницима градова ,,сарадницима окупатора,, и самим Немцима.
Прва ослобађања градова од стране партизана, што 1942, 1943. и до краја била су трагична посебно за преживеле Србе у тим градовима.
Зашто?
Зато што су од партизана оптужени за сарадњу са окупатором, а за шта је била одрђена смртна казна на лицу мјеста. Тако су у првим ослобађињама градова НДХ и у Талијанској и у Њемачкој зони страдали етнички Срби цивили, што од усташа јер искористе ту прилику, а и од ослободилаца.
Тако су Срби настрадали у ослобађању Приједора, Бихаћа, Бањалуке, Дервенте и многих других градова. Ослободиоци су по правилу ослобађали затворенике затвора, који су затворени по пријавама Срба и уз немачки притисак, постављале су их и за своје комаданте, а Србе ,,сараднике окупатора,, углавном стрељали по кратком поступку.
Зато су ти градови крај рата дочекали углавном без Срба, иако су Италијани и Немци покушали да спрече тотално истребљење градског српског становништва.
Нестали су Срби Сплита, Загреба, Вараждина, Осијека, Брода, Бихаћа и многих других градова , што од усташа 1941. што приликом ,,ослобађања,,.
Ево како је изгледало то прво ослобађање Дервенте 09. септембра1943. из угла Срба, становника Српске вароши из изјаве Јована и Митра малољетних дечака.
Ноћу око два сата пробуди их пјесма и вриска без пуцњаве. Улицом поред цркве пролазе партизани са пјесмом ,,напред Пета наша је Дервента,,.
Прешли су преко старог дрвеног моста и упутили се у центар код магацина трговца Костића са скоро педесет запрежних кола. Ишли су циљано у магацине. Усташе нису давале отпора иако су били у граду.
На станици је био оклопни воз који није реаговао. Јована је упозорио један домобран са пушком у униформи. Рекао је ,,вечерас долазе партизани, склоните се у кућу и не излазите,,.
Сутрадан по њиховом одласку су улице биле пуне просуте робе и хране. Сазнали су од Хрвата да је један батаљон партизана код села Станићи који је прешао пругу, био одсјечен и уништен, а да им остали партизани нису хтели помоћи.
После овог догађаја уследила су киднаповања малољетника у Српској вароши, јер других мушкараца није било. Дошли су по Митра од 15 година ноћу, али је био на штакама па није отишао, али је отеран Дејановић Бобан 1929. годиште, дечак од 13 пуних година његов комшија и друг.
Бобанов отац је успио на време да избегне у Србију а Бобан без мајке је као сироче живио са тетком. Бобан је увојачен у селу Велика и отеран као топовско месо на Тузлу.
После рањавања са још рањеника партизана, лијечио се у Дервенти заједно са усташама.
Овај споменик је живо сведочанство.
У граду Дервенти су трајно нестала 73 српска презимена у току Другог светског рата. Партизани су у својим ослобађањима убили многе Србе ,, сараднике окупатора,,, између осталих и Жарка Бурсаћа спасиоца Срба 1941. из злогласне Штапаре.
Извор: Добривоје Видић фејсбук страница