Добрица Ерић (1936. – 2019.)

….”И желим да проживим, остарим и умрем у земљи Србији
и да будем грумен ове земље о којој певам без предаха
и у којој светли прах мојих предака”….

Хвала и вечна слава нашем учитељу, брату и пријатељу!

Рођен је 1936. године у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи (код Горњег Милановца). Родитељи су му били шумадијски сељаци Милош и Радмила.

Прву збирку песама објавио 1959. а до данас више од стотину (тешко је све и избројати) књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд.

Дела су му продата у тиражу од милион примерака, а доста их је преведено на светске језике. Песме су му ушле у читанке, антологије, школске лектире. За многе су композитори написали музику.

Добрицу Ерић могли смо видети и на ТВ наступима, на вечерима поезије и другим приредбама где је своје песме говорио готово напамет.

Један је од наших најнаграђиванијих књижевника. Освојио је следеће награде: 1974. Горанов вијенац 1977. Младо поколење 1977. Орден заслуга за народ 1982. Награда Змајевих дечјих игара 1982. Награда Вукове задужбине 2000. Награда Милан Ракић Осим тога добитник је Змајеве награде и Повеље Змајевих дечјих игара, те награде Невен.

Ерић је добитник награде за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштву. Награђен је Златним прстеном фестивала Булка, те Златном потковицом. Поносно носи звање Витез чарапаније у Крушевцу. Добитник је Златног кључа Смедерева, те Матићеве повеље и награде Српске књиге.

Извор: Удружење за одбрану ћирилице ,,Добрица Ерић“.