Ђурђица Драгаш: ЗЕЛЕНА ГРАДИНА

И светли Градина, село јој у недрима озеленело.

Светли Градина.
Небом обасјана.
Пева,
песмом оплакана.

Зелени се Градина.
Под њом село израсло.
Зелено село са кућама белим.

Пред црквом се коло вије.
Преплетене руке и кошуље беле.
На трави зеленој израсла ружа.
Црвена ко’ зора.

Крај огњишта боси табани дечји.
Румени образи и звекет кашика.
Ко златна киша зелена.

У крилу бакином дојенче спава.
И светли кандило из мрког мрака.
Са иконе сија копље Светог Ђорђа
и мирише цвеће у венчићу изнад врата.

Зелене се стада бела… тамо иза облака.

И светли Градина,
село јој у недрима озеленело.
Зелени се Градина,
крвљу озидана…

Од истог аутора: Колумнисти / пријатељи – Ђурђица Драгаш