Đurđica Dragaš: Zauvek

Ne mogu nam razdvojiti duše neukaljane, slomiti ruke polomljene, izvaditi oči bezdane.

Kad vam dođem jednog dana,
rašćemo zajedno,
samovaćemo zajedno
vekovaćemo zajedno.

Rađaćemo se u proleće
i umirati u jesen.
Spavaćemo pod belinom snega i
oticati bistrim potocima.

Grejaće nas sunce i paliti vatra,
pohoditi zveri.
Kopaće zemlju nad našim kostima.

Gaziće nas čizme,
rušiće kamen sa uzglavlja našeg.
Počupaće cvet što izraste iz dečjih očiju,
mekanih i plavih.

Iseći će breze,
zamutiti vodu,
ubijaće nas ubijene.

Gledaćemo ih,
nebolni i nasmejani.

I pitaćemo….
šta je njihova tama prema svetlosti našoj,
šta je njihovo sada naspram našeg zauvek.

Džaba im pogan, kama i oganj.
Uzalud mržnja…

Ne mogu nam razdvojiti duše neukaljane,
slomiti ruke polomljene,
izvaditi oči bezdane.
Ljubavi našoj ne mogu ništa!

Od istog autora: Đurđica Dragaš – Kolumnisti – prijatelji

 „Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.