Ђурђица Драгаш: Заувек

Не могу нам раздвојити душе неукаљане, сломити руке поломљене, извадити очи бездане.

Кад вам дођем једног дана,
рашћемо заједно,
самоваћемо заједно
вековаћемо заједно.

Рађаћемо се у пролеће
и умирати у јесен.
Спаваћемо под белином снега и
отицати бистрим потоцима.

Грејаће нас сунце и палити ватра,
походити звери.
Копаће земљу над нашим костима.

Газиће нас чизме,
рушиће камен са узглавља нашег.
Почупаће цвет што израсте из дечјих очију,
меканих и плавих.

Исећи ће брезе,
замутити воду,
убијаће нас убијене.

Гледаћемо их,
неболни и насмејани.

И питаћемо….
шта је њихова тама према светлости нашој,
шта је њихово сада наспрам нашег заувек.

Џаба им поган, кама и огањ.
Узалуд мржња…

Не могу нам раздвојити душе неукаљане,
сломити руке поломљене,
извадити очи бездане.
Љубави нашој не могу ништа!

Од истог аутора: Ђурђица Драгаш – Колумнисти – пријатељи

 „Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.