Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishВесламо ка смрти својој, ка острву проклетом. На леђима нам Велебит, зелен и мрачан.
Изнад нас плаво,
испод нас плаво,
у средини галија наша.
Робље смо са крстом око врата,
са кућом родном у очима.
Весламо ка смрти својој,
ка острву проклетом.
На леђима нам Велебит,
зелен и мрачан.
Прегазисмо га табанима крвавим,
напунисмо ждрела његова животима нашим.
Оживесмо,
обожисмо безданке мрачне
очима дечјим,
плављим од неба.
Робље смо,
зверским канџама оковано.
Весламо ка хридима сивим.
У пустињи оној смрт нас чека.
Кези се разастрта по врховима каменим.
Весламо…y очи је гледамо.
Живи, а мртви.
Без сутра,
без страха јер….
иза смрти је небо,
плаво,
наше,
вечно.
Од истог аутора: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш
