Đurđica Dragaš: Molitva

Ima li te Bože, gledaš li me, crnu, među trulim telima, među rođenima?!

Vode,
vode,
plačem bez suza,
iz mraka,
sa dna ponora.

Ne boli me ništa,
nemam noge, nemam ruke,
nemam srce u grudima.
Samo oči imam,
oči što još vide parče neba,
dalekog, plavog i tuđeg.

Ne čujem odavno,
ni vetar, ni kišu, ni korak zveri.
Ne čujem jauke i samrtni ropac,
dečji plač i majčinu molitvu.
Ne čujem poslednji drhtaj života u ovom bezdanom paklu.
Tišina, tišina, tišina…

Samo još moje oči žive i gledaju nebo.
Samo još moja utroba vapi za kapljicom vode.

Ima li te Bože,
gledaš li me,
crnu, među trulim telima, među rođenima?!

Uzmi mi oči, da ne vidim nebo,
uzmi mi dušu, da zaboravim,
vodi me put svetlosti tvoje.
Vodi me iz mraka grobnice moje!

---

Od istog autora: KOLUMNISTI – PRIJATELJI: Đurđica Dragaš

„Jer … mi smo ista krv“, pjesnički prvenac Đurđice Dragaš u Banjoj Luci

---