Delegacija Srbije položila vence na Krfu i u Plavoj grobnici

Više stotina Srba i Grka na grčkom ostrvu Vido odala počast srpskim vojnicima stradalim posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu

VIŠE stotina Srba i Grka sjatilo se u sredu na grčko ostrvo Vido da odaju počast srpskim vojnicima stradalim posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Majora srpske vojske koji je na trubi izvodio najpoznatiju pesmu o najvećoj srpskoj golgoti „Tamo daleko“, tiho pevušeći, pratila je većina prisutnih. Muk, jeza, pokoji uzdah dama u poodmaklim godinama, suze u očima tinejdžera, kazivanja o slavnim precima, obeležili su dan na Vidu.

U znak sećanja na 250.000 stradalih civila i vojnika, komemorativnoj manifestaciji je prisustvovala i državna delegacija Srbije, koju je predvodio je ministar rada Aleksandar Vulin. Vence u Spomen-kosturnici položili su još i Bratislav Gašić, ministar vojni, kao i grčki zvaničnici, gradonačelnik Krfa, oficiri grčke vojske, mornarice, predstavnici srpskih udruženja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova…

– Kažu da se važnost jednog naroda meri silom njegovih neprijatelja, ali kažu i da se vrednost jednog naroda meri dobrotom njegovih prijatelja – rekao je ministar Vulin. – Naši neprijatelji su uvek bili veliki i preveliki, ali naši prijatelji su bili još veći. Srbiju su neprijatelji sami birali, ali je Srbija sama birala svoje prijatelje. Pre sto godina, u časovima nezamislive patnje, izabrali smo grčki narod za svoje prijatelje. A i oni su izabrali nas, rešeni da nas prigrle, pridrže, zaplaču i budu uz nas.

Prema njegovim rečima, Veliki rat za Srbe nije bio nikakva besmislena klanica u kojoj su svi postali isti, i agresori i oni koji su se branili, i zločinci i žrtve. Prvi svetski rat je za nas borba za slobodu, za opstanak, za pravo da Srbi postoje, govore svojim jezikom i uređuju svoj život. Ne mogu austro-ugarske armije da budu iste kao oni koji su svoje zemlje branili. I ne može 42. vražija da bude ista sa Drinskom divizijom, i ne mogu spaljeni pravednici u Mačvi da budu isti kao oni koji su ih po crkvama palili, vešali im očeve i majke.

– Sve u životu može da se menja, da se zameni za neku drugu vrednost. Pa tako i u istoriji jednog naroda sve može da se zameni, osim slobode. Srbi svoju slobodu cene, vole i nikada, baš nikada, nisu pitali da li može biti zamenjena za nešto drugo ili joj se može odrediti cena. Sloboda i dužnost su reči koje su označile generaciju na čijim grobovima stojimo i moraju biti reči koje će označiti generaciju u čije ime ja govorim – rekao je Vulin.

Grobna tišina bila je i kada su ministri Vulin i Gašić u talase Jonskog mora položili lovorove vence srpskim vojnicima. Otela se suza i mladoj kadetkinji Vojne akademije, koja je na ovaj put imala čast da krene kao jedna od najboljih u klasi. Brzo se pribrala posle upozorenja starešine: „Srpski oficiri ne plaču!“

Izvor: Večernje Novosti

Vezane vijesti:

Zejtinlik: Poslednja veza sa usnulim pukovima

Obeležavanje godišnjice iskrcavanja srpske vojske na Krf i Vido

Komemorativne svečanosti na Krfu, ostrvu Vido i Zejtinliku