Dan primirja u Prvom svetskom ratu

U znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u 11 sati na snagu stupilo primirje, u svetu se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u Francuskoj, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, potpisano primirje u Prvom svetskom ratu.

Pripremile Milica Pujkilović i Vera Mitrović Kulačin

Primirje, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine, obeležava se u svim zemljama koje su potpisale sporazum.

U Srbiji je ovaj praznik prvi put zvanično obeležen 2012. godine, na osnovu izmena Zakona o državnim i drugim praznicima koje je Skupština Srbije usvojila krajem 2011. godine.

“Imajući u vidu prethodnu višedecenijsku istoriju zapostavljanja tog važnog istorijskog datuma, sada možemo reći da smo napravili suštinski važan iskorak u smisli obeležavanja Dana primirja. Ovde se još uvek obeležava na potpuno tradicionalan, ceremonijalan način koji je s jedne strane neophodan, ali je s druge strane nedovoljan. Onaj suštinski i saznajno važan iskorak je ono što treba da se sprovodi kroz prosvetni sistem, kulturu, nauku i umetnost”, kaže istoričar Dejan Ristić.

Kako se ne bi zaboravile žrtve Velikog rata, učenici OŠ “Jevrem Obernović” iz Šapca delili su svojim sugrađanima letke, koje su sami pravili, sa kratkim lekcijama iz istorije.

“Godinama unazad u našoj školi učimo decu da cene svoje pretke, da poštuju istoriju jer će na taj način naučiti da poštuju i sebe, da poštuju druge kulture i da budu svesni koliko je to važno”, ističe nastavnica istorije Jelena Jevrić.

Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, a u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.

Iako nas simboli na važne istorijske činjenice, teme, pitanja podsećaju samo jedan dan u godini, u toj navici, smatraju istoričari, treba istrajati.

“Natalijina ramonda je jako dobro odabran nacionalni simbol, ona je autentična biljka sa ovih prostora. Ono što je specifino je to što čak i kada se osuši, ukoliko je zalijete, ona će potpuno oživeti. Na taj način ona simbolizuje Srbiju nakon Prvog svetskog rata, oživljavanje tog feniksa iz pepela nakon ratne tragedije. Ona nosi ime po kraljici Nataliji i višestruko je vezana za našu kulturu”, objašnjava Ristić.

Osim što ćemo danas Natalijnu ramondu videti u medijima, važno je da je vidimo i u školama, ustanovama kulture, parkovima, kako bismo poruku koju ona nosi dobro zapamtili.

Izvor: RTS

Vezane vijesti:

Spomen-ploča „muhamedanskom bataljonu“ koji je branio Beograd

Dan primirja u Prvom svjetskom ratu