Dan kada je Britanska vlada obustavila pomoć četnicima

Na današnji dan, 30. maja 1944. godine britanska vlada je u Drugom svjetskom ratu zvanično obustavila pomoć četnicima Draže Mihailovića.

Promjena britanske politike prema partizanskom i četničkom pokretu planirana je od marta do maja 1943. godine. Britanija se nije mogla naglo i lako odreći podrške Draži Mihailoviću, jer bi to značilo prekid odnosa sa jugoslovenskom vladom i kraljem, pa je odlučeno da se vodi politika obazrive podrške i jednima i drugima. Ta politika ekvidistance, ili duplog kolosjeka, sprovođena je od maja do kraja 1943. godine, kada je Britanija počela da pruža pomoć komunistima.

Vinston Čerčil, britanski premijer, lično je odredio brigadnog generala Ficroja Maklejna za šefa savezničke vojne misije koja je u Vrhovni štab Josipa Broza stigla septembra 1943. godine.

Maklejn, diplomac sa Kembridža, bio je dobar poznavalac komunizma jer je već kao dvadesetšestogodišnjak službovao u SSSR-u. Maklejn je tvrdio da je partizanska politika „konstruktivna prije nego destruktivna“ i da je „van diskusije da može biti povratka na stari poredak“.

Plašeći se da zbog podrške Mihailoviću partizane ne otjera, jer bi mogli da „zaključe da je SSSR njihov jedini prijatelj“, Maklejn objašnjava: „Ako bismo mi odbacili Mihailovića i u isto vrijeme znatno povećali našu materijalnu pomoć partizanima, time bismo ne samo podržali jugoslovenski doprinos savezničkom ratnom naporu, već bi takođe trebalo da postavimo anglo-jugoslovenske odnose na postojanijoj osnovi, što bi mnogo doprinijelo konsolidovanju našeg položaja na Balkanu poslije rata“.

Pod ovim okolnostima, kaže Maklejn, „moje preporuke su sledeće: 1. da prestane pomoć Mihailoviću; 2. da se naša pomoć partizanima znatno pojača“. Forin ofis je po objavljivanju Maklejnovog izveštaja tražio od Ministarstva rata da brigadni general Čarls Daglas Armstrong, koji je bio u Mihailovićevom štabu – sa takođe stanovitim ruskim iskustvom jer se 1919. godine borio protiv boljševika u sjevernoj Rusiji, kada je i odlikovan Vojnim krstom za hrabrost – odgovori na neka pitanja koja su proizilazila iz Maklejnovog izveštaja.

Armstrong je u izveštaju od 14. novembra 1943. godine, pored ostalog, naveo da „Mihailović misli jedino kako da savlada partizane i da spriječi njihov ulazak u Srbiju“. Dan kasnije, 15. novembra 1943. godine, general Armstrong je Draži Mihailoviću uputio oštar protest u kome, pored ostalog, kaže: „Otkako sam dodijeljen Vašem štabu nikad nijesam od Vas dobio nijedan dragovoljan predlog ili plan za izvršavanje vojnih operacija ka istoku, to jest u Srbiji.

Stalno ste zauzeti problemima partizana, muslimana i ustaša. Izgleda da ste se sasvim zadubili u ovu unutrašnju borbu na veliku štetu jugoslovenskog doprinosa ratnom naporu Ujedinjenih nacija“.

Daglas Hauard, načelnik Južnog odjeljenja Forin ofisa, u svom komentaru Maklejnovog izveštaja je rekao da se „uzdržava od ponovljene optužbe da su Mihailović i četnici u uskoj povezanosti s Njemcima“, istovremeno izražavajući sumnju da je u britanskom „dugoročnom interesu da pomažemo partizane da dobiju kontrolu nad cijelom Jugoslavijom“, jer Mihailović „čuva svoje snage kako bi spasio Srbiju od komunizma“ i „kao što nam kažu naši oficiri za vezu, on predstavlja osjećanja najvećeg dijela Srba“ te da bi bilo vrlo „pogrešno sa naše strane da nametnemo partizane Srbiji“.

Entoni Idn, ministar inostranih poslova u Čerčilovoj vladi, obavijestio je na sjednici ratnog kabineta decembra 1943. godine kabinet da je primio telegram britanskog ambasadora pri jugoslovenskoj vladi u kome on iznosi stav „da bi trebalo odmah da prekinemo sa generalom Mihailovićem“ dodajući da je obavijestio ambasadora da je „spreman da preporuči ovaj stav ratnom kabinetu ali da on mora da ima dokaze da general Mihailović sarađuje sa neprijateljem čak i ukoliko bi ti dokazi bili takve prirode da ne bi mogli da budu javno objavljeni“.

Nešto kasnije Idn, u memorandumu od januara 1944. godine, piše: „Raskid sa Mihailovićem će sigurno privući veliku pažnju i postoji opasnost da će on biti predstavljen kao da smo ga mi žrtvovali kako bismo udovoljili sovjetskoj vladi“. Dvije godine kasnije nema nikakvih dilema kod Britanaca kada je riječ o Draži Mihailoviću – dijete Sunca postalo je nakaza iz snova.

U izveštaju poslatom Forin ofisu marta 1946. godine, dva dana nakon hapšenja generala Draže Mihailovića, engleski ambasador u Beogradu Ralf Stivenson je, pored ostalog, napisao da je Mihailović bio „legendarno čudovište koje simbolizuje reakciju, tiraniju i srpski partikularizam“.

Autor: MIOMIR ĐURIŠIĆ

Izvor: MITROPOLIJA