Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Главне одредбе овог закона, чији је нацрт председник Србије Александар Вучић јуче у Београду уручио српском члану Председништва БиХ Милораду Додику, имају за кључни циљ да се негује, очува и промовише ћириличко писмо као упориште нашег националног идентитета.
Београд и Бањалука постигли су договор о још једном важном кораку ка заштити српског националног идентитета и јачању заједништва: скупштине Србије и Републике Српске требало би 15. септембра, на Дан националног јединства, слободе и заставе, да усвоје усаглашени Закон о заштити српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма.
Главне одредбе овог закона, чији је нацрт председник Србије Александар Вучић јуче у Београду уручио српском члану Председништва БиХ Милораду Додику, имају за кључни циљ да се негује, очува и промовише ћириличко писмо као упориште нашег националног идентитета. Посебни акценат стављен је на поспешивање њене шире употребе у јавном животу, с обзиром на историјски, културни и идентитетски значај.
Према нацрту закона у који су „Новости“ имале увид, сви државни и локални органи у Србији и Републици Српској, јавна предузећа, школе и факултети, као и привредна друштва са већински јавним капиталом и удружења која делују на националном и међународном нивоу убудуће ће у свом раду бити обавезни да употребљавају српски језик и ћириличко писмо.
На то ће бити обавезне и јавне медијске установе РТС и РТВ. Обавезна употреба српског језика и ћирилице, као матичног писма, по нацрту закона, обухвата и правни промет и укључује и исписивање назива, седишта, делатности, назива робе и услуга, упутстава за употребу, информација о својствима робе и услуга, гаранцијских услова, понуда, фактура, рачуна и потврда. Такође, културне и друге манифестације које се финансирају или суфинасирају из јавних средстава мораће да имају лого исписан на ћирилици.
Осим што проширује круг органа и институција који ће бити у обавези да користе ћирилицу – и то на све оне који послују или обављају делатност са већинским учешћем јавног капитала – нацрт закона предвиђа и пакет стимулативних мера за приватни сектор. То се пре свега односи на привредне субјекте и средства јавног информисања у приватном власништву, за које се посебним прописима могу установити пореске и друге административне олакшице који у обављању своје делатности одлуче да користе ћириличко писмо, што укључује и коришћење ћириличког писма у електронским медијима и приликом издавања штампаних јавних гласила.
Вучић је након састанка са Додиком навео да су се сагласили да је сарадња између Србије и РС изузетна на свим нивоима и да српски народ не сме и не може себи да дозволи било какве сукобе и повратак у прошла времена.
– Наше заједништво и јединствено деловање на пољу економије, културе, образовања, историјског сећања ниједног тренутка не сме бити доведено у питање – поручио је Вучић, и нагласио да је са Додиком водио „суштинске разговоре о будућности целог региона“, а да су посебно разматрали иницијативу „Отворени Балкан“, али и конкретне пројекте, попут изградње дела ауто-пута од Кузмина до Бијељине.
Професор Жељко Будимир са Факултета политичких наука у Бањалуци каже, за „Новости“, да је ова иницијатива једна од најважнијих ствари за оснажење и заштиту српског идентитета, нарочито изван Србије, пред свим онима изазовима који следе:
– У БиХ српски идентитет је свакога дана на тесту, а тешка је позиција и нашег народа у Хрватској, Црној Гори, Северној Македонији. Озакоњење једног од стуба нашег идентитета, писма и језика јесте важно за јединство читавог српског корпуса и у Србији и изван ње.
Српски народ не може да одбрани своју политичку позицију, ако не одбрани свој идентитет.
Будимир нема илузије да ће и ова иницијатива наићи на нападе:
– Свако заједничко деловање Бањалуке и Београда, па чак и кад је реч о заштити културе и језика, наилази на страшне осуде у БиХ, од политичког Сарајева, које у свему види неку великосрпску политику, до њихових западних заштитника.
КАЗНЕ ДО ПОЛА МИЛИОНА
ЗА надзор над применом Закона о заштити српског језика и ћирилице биће задужено Министарство културе. Предвиђене су и казне за кршење овог акта, које износе од 15.000 до пола милиона динара. Нацрт закона предвиђа и оснивање Савета за српски језик, чији ће задатак бити да прати и анализира стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма, као матичног.
Савет ће давати и препоруке, предлоге и стручна мишљења ради унапређења тог стања. Биће образован на предлог министарства надлежног за послове културе, посебним актом Владе, којим се бити и тачно утврђени и његови задаци и састав.
Извор: ИН4С
One Response
Хвала богу да једном и српски политичари схвате колико је важно његовати свој језик и писмо,а и српски народ у цјелини.Идентитет свакога народа је језик и писмо,ако неки народ сам не поштује свој језик и писмо,осуђен је на нестанак.