ЦИА штитила усташке терористе

Ни 40 година после обарања „Јатовог“ авиона на линиjи Копенхаген – Загреб, нико ниjе одговарао за терористички напад. Припадници „Франкфуртске групе“ убили 27 путника и чланова посаде.

Рушење авиона ЈАТ-а пре 40 година, коjи jе преживела само стjуардеса Весна Вуловић, спада у мрачне таjне хладног рата. Безбедносни стручњаци тврде да су моћне западне таjне службе заштитиле припадника „франкфуртске групе“ усташких терориста од суђења за убиство 27 путника и чланова посаде, иако jе jош 70-их година био познат идентитет злочинаца. Неки од њих су и данас живи.

Њемачки званичници су jош тада окривили терористе и обећали њихово изручење Југославиjи. До тога никад ниjе дошло, jер су уместо пред судом завршили у Шпаниjи коjом jе владао диктатор Франко.Одатле су пребачени у Парагваj, забележио jе Ђуро Ребић, jедан од начелника у jугословенском ДБ-у и савременик „оловних година“ хладног рата од 1960. до 1980.

По његовом сведочењу рушење авиона на линиjи Копенхаген – Београд био jе врхунац сериjа атентата и терористичких напада екстремне хрватске емиграциjе, после кога jе jугослованска влада послала богато документоване захтеве за изручење осморице терориста. Првооптужени jе био шеф Хрватског народног отпора Стjепан Биланџић, директни наследник ратног злочинца Макса Лубурића коjи jе основао ту терористичку организациjу.

– Биланџић jе наjистакнутиjи организатор и извршилац терористичких напада широм Европе и покраjински суд у Келну jе одлучио да га изручи Југославиjи, али то се ниjе десило – забележио jе Ребић. – Влада СР Немачке jе 13. септембра 1978. донела одлуку да се Биланџић не изручи Југославиjи, а одмах затим он jе пуштен из затвора, иако jе против њега иу СР Немачкоj вођен кривични поступак због више утврђених терористичких аката.

После пропасти СССР, у новембру 1990. Европски парламент признао jе постоjање вишедецениjске таjне операциjе „Гладио“ коjу jе спонзорисала ЦИА, ау њоj су ултрадесни терористи ангажовани за сузбиjање комунистичког уплива са Истока. Ипак, тек 2005.шваjцарски историчар Даниjел Гансер из Центра за безбедносне студиjе у Цириху обjављуjе прву опширну академску студиjу под именом: „Таjне армиjе НАТО: Операциjа Гладио и тероризам у западноj Европи“.

У овоj анализи криjе се и обjашњење зашто терористи „франкфуртске групе“ на челу са Биланџић никад нису одговарали. И зашто су накнадно прављене спекулациjе о овом догађаjу иако у званичном извештаjу истраге стоjи да jе пад изазвала експлозиjа бомбе скривене у смеђоj ташни у левом делу летелице.

Отмичари и убице

Два месеца после рушења ЈАТ-овог авиона, исти усташки терористи су бомбама разнели и представништво „Југотурса“ у Стокхолму. У септембру 1972. они су отели авион компаниjе САС на линиjи Гетеборг – Стокхолм и тако изнудили ослобадjање из шведског затвора своjих сабораца – убица jугословенског амбасадора Владимира Роловића.

– Шведске власти су удовољиле захтевима отмичара – Ребрина, Лисца и Прскала – и они су се убрзо с пет убица безбедно отпутовали у Мадрид, а одатле у Латинску Америку – забележио jе Ребић.

Извор: magacin.wordpress