Бурсаћ Владимир: Предрасуда о страдању Срба по расном основу у НДХ је замена теза

Противник те тврдње стално потеже, а многи људи мислећи да раде за свој народ, понављају нешто што никада није доказано нити утврђено, суштински бранећи противника. Противник на тај начин конзервира стање у нашем друштву.

Као национална институција са одговорношћу да разуме и другима објасни шта се догодило током Другог светског рата на просторима окупиране Југославије, Музеј жртава геноцида из Београда има обавезу да у своме раду као и у саопштавању резултата истраживања, употребљава научну методологију.

Научна заједница мора бити оруђе, канал и прозор кроз који ће се објављивати резултати истраживања, сведочења, докази о ономе што се заиста догодило. Научна заједница поседује монопол над научном методологијом, и то је чињеница коју морамо уважавати.

Научна је чињеница да геноцид над Србима у НДХ, није осмишљен, организован и спроведен на основу расистичког/расног законодавства НДХ. У питању је уврежена и раширена предрасуда, настала делом због површности историчара који нису тако сигурни на правничком терену, делом због намере непријатеља да сакрије праве намере, узроке и оруђа која је користио.

Расно законодавство НДХ, које су чинила три законска прописа (о држављанству, о расној припадности, о заштити аријске крви и части хрватског народа) донета 30. априла 1941.г у Народним новинама НДХ, по угледу на Нирнбершке законе Трећег Рајха, је служило за решавање присуства Јевреја и Рома у НДХ.

Геноцид на Србима у НДХ је осмишљен, организован и спровођен током априла, маја, јуна, јула и августа 1941.г на основу правног и казненог законодавства, потом стварањем “споредног законодавства“ и коначно стварањем мреже специјалних судова (Изванредни народни судови, Пријеки судови стални и покретни).

Кључни законски прописи за то су Законска одредба за обрану народа и државе од 17.04.1941.г, и Законска одредба о пријеким судовима од 17.05.1941.г, као и све њихове измене и допуне.

Ту се виде бројни и свеобухватни напори за стварање правних оруђа у циљу спровођење идеологије државе коју је, уз компромис Трећег рајха и Фашистичке Италије, створила Хрватска револуционарна организација-Усташа (УХРО).

Јасно се може пратити еволуција правничких покушаја да се прописи доносе и да се током времена стално усавршавају. Да се сталним допунама проширују надлежности, да се повећава број кривичних дела која су кажњива са апсолутно одређеном казном, да се време кажњивости односи и на време пре него што је донет пропис, да су кажњиве све фазе некога дела па чак и само сумња на учешће, да се јасно дефинише судски поступак са циљем да исход сваког суђења увек буде исти. Да пресуда увек буде „крив” а казна увек буде „смрт стрељањем”.

Предрасуда о страдању Срба по расном основу у НДХ је замена теза.

Њу је смислио противник и убацио је у наша уста да је ми изговарамо. На тај начин се природа страдања у НДХ релативизује и мења јој се карактер, и што је најважније то није доказиво.

Противник те тврдње стално потеже, а многи људи мислећи да раде за свој народ, понављају нешто што никада није доказано нити утврђено, суштински бранећи противника. Противник на тај начин конзервира стање у нашем друштву.

Због чега је то тако? Због тога што противник тада не мора да се брани за оно што је заиста учинио, већ само мора да докаже да ми говоримо неистину. И онда се извукао.

Питање је да ли ћемо помоћи противнику да се некажњен извуче.
Мртви нажалост не могу да говоре у своје име. Ми, њихови потомци, рођаци и сународници то морамо да чинимо за њих.

Питање је само да ли то умемо, можемо и желимо.

Извор: Коментар аутора на прилог објављен на фејсбук страници Музеја жртава геноцида у Београду 10. априла 2024.

Од истог аутора:

Владимир Бурсаћ: Успомена и сећање на човека који је само говорио истину у једно глуво доба

Владимир Бурсаћ: Злочини Независне Државе Хрватске у Бихаћком крају током пролећа, лета и јесени 1941.г

Владимир Бурсаћ: КОРАК КА ИСТИНИ О ГАРАВИЦАМА

Владимир Бурсаћ: Шта за мене значи појам Покољ?

Владимир Бурсаћ: Сећање на више од 100 мушкараца из села Грмуша, код Бихаћа, који су у недељу 27. и 29. јула 1941.г одведени и убијени на стратишту Гаравице

Владимир Бурсаћ: Покољ над Србима је извршио државни апарат НДХ, институције те државе, службена лица цивилних органа власти, тужилаштва, судских органа, полицијских и војних јединица

Владимир Бурсаћ: Покољ је био план. То не смемо никада заборавити!

Владимир Бурсаћ: Поводом књиге В. Ђ. Мишине „Меморандуми Синода СПЦ 1941–1942“

Владимир Бурсаћ: Судбина Станка Опачића – Ћанице је била величанствена и у исто време трагична, страшна и тужна