Бојанић: О филму Краљ Петар I ,остварење дирљивије и од Титаника

Вратихсе малопре са пројекције филма… шта рећи, одличан филм… прави погодак и опис српског страдалаштва и патње за слободом.

Филм је пун емоција, набоја, потресан филм, права епопеја. Приказ родољубивог осећања српског народа, које је једно време било потиснуто и негативно конотирано.

Човек треба да буде камен па да не пусти сузу на пар сцена… уххх.

Није ми циљ да препричавам филм, критикујем или да тражим грешке… ту није суштина. Суштина је да овако нешто нисмо имали на платну.

Без недоумице, филм обавезно погледајте. Филм Краљ Петар би требало уврстити као обавезу да га сви ученици погледају организовано. Ово стваралачко дело сваки ученик треба погледати, из разлога што се ово тиче његовог прадеде, чукундеде и сопствене историје. На тај начин визуелно се дочарава тај стравичан период српске историје, патње, јунаштва и великог срца, нема те речи која ту патњу и страдалаштво може описати, једино је то могуће на овај начин, преко филмског платна. А пре тога добро би било да прочитају књигу  ЧАРАПЕ КРАЉА ПЕТРА, Милована Витезовића, коју би требало уврстити у школску лектиру.

После филмова, морам да их споменем, ГДЕ ЦВЕТА ЛИМУН ЖУТ (документарац), СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ (документарац из 2014.),  ХЕРОЈ 1914. (2014), ОНО МАЛО ЧАСТИ, филм о српској хероини Милунки Савић (2016) и ЗАСПАНКА ЗА ВОЈНИКЕ (2018), који су фантастичани… добили смо још један врхунски филм који описује период кога скоро у филмској индустрији није ни било. Филм Краљ Петар I је права круна страдалаштва из периода Великог рата. Ове филмове требамо уврстити у школске планове,  кроз организоване посете биоскопима.

Срамно је што овакавих филм нисмо имали до сада, питам се да ли је требало сто година да се страдалаштво српског народа преточи на филмско платно. Шта се то са нама десило? Паре мислим да нису проблем… разноразне филмске будалаштине вреде финанасиjски доста више… разноразни имагинаријуми, фарме, парови, велики брат, вреде много више… са тим парама ми би данас имали и филм о Јасеновцу и злогласним логорима за децу, нашу српску. Ми се нисмо удостојили ни на тај начин да им се одужимо, бар кроз филмско платно… толико неисцрпних тема и јединствених историјских догађаја имамо, да нам идеја и замисао није проблем. Срећом родила се идеја о филму о Јасеновцу, ваљда ћемо ускоро и то да дочекамо.

Изгледа да је требало доста времена да изађемо из партизанских (комунистичких) лажних филмова, на које смо издвајали огроман новац… са једним јединим разлогом, да би на тај начин јачали култ Тита и партије, а да тога ни свесни нисмо били… тако смо ми заборавили српску историју и страдалаштво српског рода, осим јунаштва и страдалаштва у Другом светском рату, морам да га назовем и грађански рат, друго нисмо гледали на филмском платну. Да ли се запитамо колико имамо филмова са темом Великог рата и тог описа у комунистичком периоду, када се убедљиво највише новца издвајало за филмску индустрију, која је била стварно врхунска… али само са филмовима историјске сдржине која описује борбу Тита и партизана.

Зашто ни један једини филм није снимљен о јуначким борбама српског народа и патњи у Великом рату? Мислим да је већини данас јасно… баш због аустроугарског каплара Тита,  који је убијао Србе на Церу и Колубари… и то наставио после Другог свесог рата у братству и јединству… па је кренуо да нас  опија и очарава са партизанским филмовима како у њима масовно са ,,отписаним“ убијају нацисте (немце) масовно у Београду… а тамо само један немац страдао у време окупације, као и у Сарајеву где ,,Валтер“ масовно убија немце… а тамо ни један немац није страдао за време окупације. Највећи  циљ  снимања комунистичких филмова  био је  да  помути  разум  Срба, ови филмови представљали су један од главних елемената индоктринације маса у доба комунистичке диктатуре. У снимање једног партизанског филма улагано је више новца него данас у снимање свих филмова за годину дана. Фалсификата има толико да би само о њима моглa да се напише једна књига.

Делом и у тим партизанским фалсификатима је и разлог зашто се нису снимали филмови о Великом рату… али то није тема.

Глумачкој екипи и целој филмској индустрији тог времена за део маркетинга и глуме, свакако свака част, то су били све великани глуме… али по питању истине, чињеница и суштине филмова, то је дискутабилна прича.

Срећан сам што коначно у филмској индустрији идемо исправним путем, морамо да оставимо и филмски печат покољењима. Морамо дати и прилику окружењу и целом свету да се упознају са нашом историјом, патњом и јунаштвом, а најбољи начин за то је филмско платно.

Ово свакако је за похвалу, нешто што до сада нисмо видели… нашу српску патњу, страдалаштво и јунаштво, на једном месту… после једног века ми данас имамо пар филмова са којима можемо да се поносимо и  који требају  бити приказани  тој данашњој лицемерној  Европи.

Хвала целој глумачкој екипи, продукцији и режији, и наравно фантастичном Лази Ристовском … што су ми дали наду, да има наде за излечење нашег колективног заборава. Зато је ово остварење за мене много дирљивије и од Титаника.

Још једном СВАКА ЧАСТ, и моја искрена препорука да филм са пажњом погледате!

Приредио, Ђорђе Бојанић, историчар

Извор: Српска историја

Везане вијести:

Влада Српске и Милорад Додик подржали филм „Краљ Петар Први“