Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Što bi primirja bi!
Tog dana sam izašao oko podne napolje i vucarao se po Hadžićima. Skoro da nikog na ulici nema koliko je vruće. Još jutros sam se čuo sa Jugom i bilo mi je mrsko da idem na kupanje u Blažuj. Vrućina je, a biciklo mi kod babe u Binježevu i nikako mi se ne klapa po njega.
Blejao sam na stepenicama ispred zgrade i u parku. Kad mi je dosadilo otišao sam da bacim krug do pijace i vidim da možda dole nema nekog od raje.
Taman što sam došao do pijace, sreo sam tetka Pepila, a on me zovnu i reče mi.
-Nisam te vidio ovih dana i nisam ti čestitao rođendan, evo ti ovo kupi sebi nešto i nemoj se napit.
Nasmijasmo se obojica, a ja mu rekoh.
-Neću pit, ne pijem ja, to mi se omaklo jednom, a nisi mi dao 100 maraka već 10 mara, kako da se ušikam?
Tetak se već bio odmako pa se okrenu, nasmija i reče.
-Ma omakne se tebi često, kaže ti ćaća da si se opet neki dan ušik’o ko veliki.
-Pusti njega tetak, popio bio koju, pa mi se čulo iz usta.
Tetak je to razumio, jer dok se nije oženio bio je velika baraba i nije me grdio nikad. A onda brže uletih na pijaci kod Vece u prodavnicu i kupih kutiju Bonda i baterije za tetris. Tetris je bio spas od dosade i vrijedio je pravo malo bogastvo. Malo ko ga je imao, a nama ga je tata kupio da ne izlazimo kad puca. Stoji već dugo, jer nemamo baterija, a i ne puca. Kuvali smo sve baterije u vreloj vodi i izvukli sve iz njih. A i primirje je, pa se vucaramo napolju i koristimo to maksimalno.
Uletio sam u stan, uzeo tetris i vratio se u park. Sakrio sam se iza opštine i zapalio cigaru. U parku su Brzi i Ogi sa nekim starijim likom, igraju remija po cigare. Lika peljaju, jer varaju i kuckaju se, a ja ih zaobiđoh. Puše Vek i tražili bi mi Bonda, a nisam raspoložen za razmjenu cigara.
Ne prođe malo pojaviše se rođak Mladen i Sanjin. Smaraju se i ne znaju šta će sa sebe. Ugledaše me kako igram terisa i pušim. Odmah rođak zagrmi.
-Opaaa ima se cigara!
Pokazah mu prstom da ćuti i izvadih kutiju da im dam po jednu. A oni sjedoše pored mene. Gledaju u onaj tetris i traže da koju opucaju.
-Daću vam čim završim, ne budite dosadni!
Rekoh im to, a oni se nešto domunđavaju, pa mi reče rođak.
-Hajmo kod Sanje u Omladinsku karti igrat, vidiš da sve gori, a kod njega je hladovina.
Pogledah u njih i pomislih da hoće da mi opeljaju cigare ili tetris. Stariji su par godina i moram bit oprezan. Neki dan mi je Ljube odnio video igricu koju mi je kupio kum u Pančevu još prije rata. Bilo mi je krivo, ali pošteno smo igrali remija i izgubio sam. Ustao sam sa zemlje i reko im.
-Hoću, ali neću po cigare, daću vam još po jednu i dosta vam.
Pogledaše se i Sanjin mi reče.
-Može, hajmo po tetris na 10 dana, ako ti pobjediš reču Ljubetu da ti vrati igricu.
Vjerovao sam Sanjinu više već rođaku i ponuda mi bi primamljiva, pa mu rekoh.
-Može, ali igramo ja i Stija tri ruke, a ti moraš sjedit do njega. Neću igrat ako se počneš oko mene vucarat i gledat karte.
Pruži mi Sanjin ruku, a rođak se veselo nasmija i konta evo tetrisa na 10 dana. Ispušiše one cigare i polako krenusmo. Omladinska je na prvoj liniji i Sanjinova kuća je prazna, ne žive tu, jer nije bezbjedno. Tu se kartamo i blejimo po danu. Polako idemo, nigdje nikog napolju koliko je vruće i kad dođosmo do mosta rekoh rođaku.
-Gledaj kako vazduh igra iznad ceste.
A on otpuhnu i reče.
-Sve gori, ne znam da je ikad ovako vrelo bilo.
Išli smo polako i poskidali majice. Tetris sam zadio za šorc, a majicu prebacio preko ramena. Nešto lupetamo i smijemo se, a onda u glas zaurlasmo.
-Gori more, topeee seee planineee!
Pa se ko zadnje budale odvalismo smijat i već dođosmo između osnovne i srednje škole. Odjednom naš smjeh prekinu rafal brovinga. Okamenismo se, jer smo mu kao na dlanu. Stojimo i čekamo da vidimo kuda lupa. Tri sata poslije podne je i pušta se Remont. Puca po njima na izlazu.
A onda okrenu na nas. Prvi rafal sastavi na par metara ispred nas. Zalegosmo na cestu i jedini nam je zaklon trotoar koji je malo viši od ceste. Dovoljno da nas ne pogodi.
Tu počinju naše muke. Cesta je toliko vrela da nastaje kuknjava. Kocka od kaldrme prži ko pegla i samo totalna muka te na njoj može držat.
Prvo rođak zakuka i pokušava majicu da stavi ispod. Sanjin bogara i redom im psuje. A ja pokušavam ruke staviti ispod prsa, da me manje prži kaldrma, tetris mi za pasom i malo mi štiti stomak.
Broving ponovo po nama zašara i izvukoh ruke ispod sebe, i priljubih se uz cestu.
Boli sve, peče vrela kaldrma i strah nas drma. Našli smo se baš na otvorenom i laka smo meta. Ne smijemo da podignemo glavu, jer ispred Remonta su se vjerovatno razišli i mi smo mu jedina meta. U tom Sanjin reče.
-Vidi nas pas mu majku jebo, pobiće nas, ne mrdajte se!
Rođak za njim dodaje.
-Ako nas ne pobije, idemo u bolnicu zbog opekotina, oooo majko mila šta nas snađe!
Ćutim i ujedam se za usnu da me tu zaboli i da onaj bol od vrele kaldrme stane. U tom projuri auto, jedno, pa drugo. Zamalo nas ne zgazi. A ja rekoh.
-Nekog je potrefio, vidiš da ko ludi proletiše u ambulantu!
Onda okrenuh glavu koliko sam mogao i vidim da jedno auto stade na dvadesetak metara od nas kod ambulante, a drugo ludački proleti dalje. Onda malo podigoh glavu i rekoh im.
-Sreća je naša pa nam blizu ambulanta, za čas će nas tamo unjet ako nas ko ugleda, a onda kod Laze da nas okrpi.
Smijemo se od muke i Sanjo reće.
-Ma ne sluti, da te ne bi zgazio kad odavde ustanemo!
U tom grunu samohotka sa Banj brda, a ja vrisnuh.
-Sad bježte!
Ustasmo i poput najbržih srintera do osnovne škole preletismo. Tamo sjedosmo u hlad kad ugledasmo oslikane kocke od kladrme jedni kod drugih na prsima i stomaku. Odvalismo se smijat i rekoh im.
-Hoćete tetris, eto vam ga po vama.
A onda nas ugledaše iz ambulante, pa neko se zadera.
-Jeste li normalni, odakle se stvoriste tu? Bježite dok nisu granate počele, sad su ispred Remonta ubili zubarku!
Mi se zgledasmo i sjebasmo se. Znali smo zubarku Tanju i svi smo kod nje besplatno pravili zube. Gotivila nas je sve i bila dobra sa nama. Obuze nas neko drhtanje i tužno se gledamo. Ćutimo i tako sjedimo par minuta, potpuno sjebani.
Ustadoh da izvadim tetris iza pojasa i vidim polomljeno staklo na njemu i rekoh rođaku.
-Jebaše mi tetris, majku li im jebem ustašku!
Rođak pogleda u ono razbjeno staklo, pa u mene i složi neku tužnu facu i reče.
-Mogli smo mi glave izgubit zbog tetrisa, jebo nam on mater, da nam je jebo!
Zgledasmo se i onako tužno uzdahnusmo. A Sanjin još sav u panici reče nam.
-Bjažimo mi dok nisu granate udarile, što bi primirja bi!
Ustasmo i zadasmo ga prema centru Hadžića i kad dođoh do opštine, izvadih onaj tetris i od nekog bjesa ga opucah od vrbu i to iz sve snage, da se sav raspade.
Napisano u julu 2023.
Od istog autora:
Bojan Vegara: NIJE MALA NAŠA MUKA
Bojan Vegara: HLjEB ZA PREMJESIT
Bojan Vegara: NAJMLAĐI LOGORAŠ SILOSA
Bojan Vegara: Logor Silos – sarajevski Aušvic
Bojan Vegara: NISAM NEŠTO AL’ SAM SRBIN
Bojan Vegara: BROVING I ČOKOLADA
Bojan Vegara: GLADNE OČI I FETA SIR
Bojan Vegara: DANAS HLjEBA OD JUČE NE MOGU
Bojan Vegara: RECI ĆAĆI DA TRAŽI KAMION
Bojan Vegara: MITIG NA KRAJU RATA
Bojan Vegara: JEDAN SKORO PA MIRAN DAN
Bojan Vegara: MUJICA I BROVING
Bojan Vegara: Dok sam živ boriću se protiv svakog ko umanjuje i zatire naše Svete Mučenike
Bojan Vegara: Nikada nećemo zaboraviti ko smo, odakle smo i ko su nam komšije
