Бојан Ђокић: Степинац „наш насушни“ или О последицама канонизације

Канонизација Алојзија Степинца је у искључивој надлежности Римокатоличке цркве. Сви остали имају право на мишљење, али не и на одлуку. Међутим, приликом канонизације, Света Столица треба имати у виду последице које ће наступити уколико Алојзије Степинац буде проглашен за светитеља.

Пођимо редом.

Проглашење Алојзија Степинца за светитеља прво ће изазвати негативан одјек међу православним црквама у свету. Разуме се, највећи код Српске православне цркве, која ће тим чином бити највише погођена, имајући у виду његову улогу у Другом светском рату и ћутњу док су православни верници и њихова Црква прогоњени на територији Независне државе Хрватске. На територији НДХ догађало се биолошко истребљење српског, јеврејског и ромског становништва, а и духовно – културно уништавање када је у питању српско становништво. Тешко да неко то може да заборави.

Следећи корак је привремено захлађење односа између Српске православне Цркве и Римокатоличке. Иако ће се они поправити у неком тренутку, канонизација Степинца ће оптерећивати међусобне односе у будућности.

Јевреји су своје мишљење о Алојзију Степинцу дали два пута – одбијајући његово проглашење за праведника међу народима. Остаје питање како ће Израел реаговати на канонизацију Степинца.

Поред црквених, проглашење Алојзија Степинца за светитеља имаће и световне последице. Уколико до саме канонизације дође, то ће бити у погодном „политичком“ тренутку. Треба рачунати да ће канонизација доћи у моменту када крене побољшање српско-хрватских односа или када треба дестабилизовати Републику Србију или, пак, пред неке изборе у Републици Хрватској. Врхушка Републике Хрватске ће од канонизације направити параду за њене грађане, а Република Србија шараду. Босна и Херцеговина ће комбиновати те две ствари, саобразно ентитетима.

Позитивни одјеци и реаговања на канонизацију Степинца биће видљиви у Хрватској. У Републици Хрватској ће већина народа френетично славити, док ће мањина опет бити у својим кућама у којима су врата два пута закључана – за сваки случај. Биће то једно од оних радовања када се хрватски народ радује заједно са својим вођама. Ћирилица ће се још више удаљити из Републике Хрватске, поклич „За дом – спремни!“ и самогласник „U“ биће присутнији, а певач Томпсон добиће нову тезгу.

Нису искључени ни међунационални инциденти.

Са друге стране, Република Србија биће обавијена тугом и огорчењем. Политичари и појединци из редова (не)интелигенције утркиваће се у ватреним и помирљивим говорима. Није искључена ни ванредна конференција за штампу. Сама канонизација Алојзија Степинца у Републици Србији ће створити антиватиканско и антихрватско расположење. Могући су и ванредни парламентарни избори.

Поред ових, треба рачунати да ће евентуална канонизација Алојзија Степинца имати и друге последице:

– отвориће још један велики неспоразум, а који ће оптерећивати српско-хрватске односе и они ће бити непоправљиви још најмање неколико деценија;

– довешће до вечне полемике међу српско-хрватским интелектуалцима и паством;

– имаће утицаја и на међунационалне односе у Републици Хрватској;

– добро ће доћи десно оријентисаним странкама, па треба очекивати јачање национализма у Хрватској и Србији;

– биће прилог ревизији историје;

– биће прилог одржавању усташке идеје;

– биће добра подлога за канонизацију Пија XII.

На крају, канонизацијом Алојзија Степинца Римокатоличка црква заувек ће забетонирати могућност помирења две цркве, што ће највише обрадовати противнике екуменизма. Замислите православног верника, српског порекла, који ће пристати да му Степинац буде светац?

Аутор је историчар

Извор: Стање ствари

Везане вијести:

Степинац може да посвађа Ватикан и Руску православну цркву …

Може ли Алојзије Степинац бити светац ??? | Јадовно 1941.

Степинац на погрешној страни историје | Јадовно 1941.

СПЦ спремила доказе да је Степинац подржавао геноцид

Комисије о Степинцу у Новом Саду 13. и 14. фебруара

Комисија о Степинцу радиће годину дана | Јадовно 1941.

Други састанак мешовите комисије о Степинцу | Јадовно 1941.