Blaženik se papi hvalio koliko je Srba pokrstio

Na jesen bi Vatikan mogao i zvanično da proglasi za sveca kontroveznog nekadašnjeg hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca, koji već sad ima formalni status blaženog.

 
Kanonizacija Stepinca predviđena je u Rimu, jer je prethodni papa Benedikt XVI uveo pravilo da se beatifikacija, obavlja u sredini gde je blaženik delovao i u kojoj će biti slavljen, a da kanonizacija bude u Rimu, jer se svetac slavi u celoj Rimokatoličkoj crkvi.
Najave da će Vatikan Stepinca proglasiti za sveca stižu već nekoliko meseci. Pre dva meseca, kada se ponovo pojavila ta vest, saradnik Centra “Simon Vizental” Alen Budaj istakao je da pravne naslednice SFRJ, posebno Srbija, moraju da ulože oštar protest Vatikanu jer je “Stepinac klerofašista”, pa čak i po cenu prekida diplomatskih odnosa.
– Nadam se da će i Srpska pravoslavna crkva reagovati, jer ova odluka Vatikana potkopava i ekumenske odnose dve crkve. Proglašenje svetim osobe koje je učestovala u kreiranju i sprovođenju politike fašističke ustaške tvorevine NDH nije i neće dobiti priznanje pravednika među narodima “Jad Vašema” nikad – rekao je Budaj dodajući da srpskom protestu treba da se priključi i Izrael.
Direktor Centra “Simon Vizental” u Jerusalimu Efraim Zurof je najavio protesno pismo Vatikanu zbog namere da Stepinca proglasi za sveca. Lovac na naciste smatra da bi takav postupak bio nečuven, izražavajući nadu da će papa Franja, kao i u nekim prethodnim slučajevima, povući pravi potez.
Istoričar dr Veljko Đurić Mišina, direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu, podsetio je da je Stepinac bio vrhovni vojni vikar vojske NDH, kao i da je bio jedan od inicijatora prekrštavanja pravoslavnih Srba.
Podseća da je, prema pismu koje je Stepinac uputio papi Piju Dvanaestom, do sredine 1943. u Hrvatskoj prekršeno oko 244.000 Srba. On je, dodaje istoričarka dr Radmila Radić iz Instituta za noviju istoriju Srbije, kao nadbiskup NDH direktno učestovao ne samo u prekrštavanju već i u pogromu srpskog stanovništva i Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Ona dodaje da ga hrvatska istorija, međutim, ocenjuje sasvim drugačije.
– Tokom i posle suđenja Stepincu, došlo je do zahlađenja odnosa Titove vlasti sa Vatikanom i prekida diplomatskih odnosa. Bilo je pregovora da Stepinac napusti Jugoslaviju, ali on na to nije pristao. Katolička crkva je od njega sve vreme želela da napravi mučenika, a Jugoslavija se opirala da on stekne status stradalnika u komunističkom sistemu. Svako u priči o Stepincu ima svoje interese. To što Vatikan namerava da ga proglasi za sveca, ne mora biti povezano sa istorijskim činjenicama. SFRJ se, recimo, nikad nije pomirila sa pričom o beatifikaciji Stepinca – ocenila je Radićeva.
Ali, to što se Jugoslavija nije mirila sa beatifikacijom Stepinca nije bila prepreka da ga Vatikan, nakon što je Hrvatska postala nezavisna država, 3. oktobra 1998. proglasi blaženim. Tim pre što mu je Vatikan 1952. dodelio zvanje kardinala, iako je on tada zvanično izdržavao kaznu zatvora na koju je osuđen u FNRJ zbog saradnje sa okupatorom i ustašama, progona Srba i Jevreja, prekrštavanja srpskog naroda…
– Ulogu Stepinca tokom rata treba posmatrati u kontekstu ponašanja cele katoličke crkve. Ona se držala po strani kad je u pitanju holokaust. To što je Stepinac podržao NDH i ništa nije uradio protiv zločina nad Srbima i Jevrejima, to je radila i cela katolička crkva. Međutim, mnogi veliki grešnici postali su sveci ne samo kod katolika, već i pravoslavaca – ocenjuje istoričar dr Predrag J. Marković.

Izvor: isra-news.net