Bez najdražih i bez pravde

Porodice Srba mučki i svirepo ubijenih u martovskom nasilju ogorčene na kosovsko i međunarodno pravosuđe. Iz zasede ubili oca i sina, trudnicu ustrelili, lomače u Kosovu Polju i Prizrenu…

Borivoja Spasojevića (64) iz Kosovske Mitrovice snajper je pogodio pravo u srce dok se kobnog 17. marta 2004. kretao ulicom u blizini stana, noseći namirnice. Uprkos naporima lekara nije mu bilo spasa, jer mu je snajperista sa krova jedne od zgrada u južnom delu grada „pocepao“ srce.

– Iako je bio pred penzijom, moj otac je nažalost nije dočekao – kaže za „Novosti“ Borivojev sin Dragan (47).

On je dodatno poražen činjenicom da u međunarodnoj zajednici i u kosovskom pravosuđu ne postoji želja da se počinioci ovog zločina pronađu i kazne. Pogotovu što je, kako kaže, od istog snajpera i u istoj ulici na terasi svog stana ubijena Jana Tučep (35), majka dvoje dece, trudnica.

HTELI SU DA OSTANU

Martovski pogrom je bio napad na goloruk i obespravljen narod i domove Srba koji su bili opredeljeni da žive ovde, i sve se odvijalo pred očima međunarodne zajednice, rekao je u besedi prilikom jednog od pomena ubijenim Srbima u martovskom pogromu vladika Teodosije. Goran Rakić, gradonačelnik severne Kosovske Mitrovice i predsednik Srpske liste, kazao je da je pogrom bio planiran i smišljen da bi se Srbi proterali sa Kosmeta.

– Eto, da je sreće, nedavno bi dočala unuku, ali ni nju lekari nisu mogli da spasu – nastavlja Dragan Spasojević.

Njegov otac i kćerka njihovog prijatelja prve su srpske žrtve 17. marta.

Toga dana, Vera Stolić ostala je bez sina i supruga.

– Moj sin Borko (1982. godište) i suprug Dobrivoje (1955) ubijeni su ispred vikendice u kojoj smo našli utočište pošto smo izbegli iz Uroševca. Muža su mi usmrtili hicem u glavu kada je predveče izašao po drva, već su bili postavili zasedu, a potom su sina koji je krenuo u potregu za ocem kada je čuo pucanj, rafalima pogodili u stomak i u glavnu arteriju, zbog čega je iskrvario na putu do baze Bondstil – ispričala nam je svojevremeno ova nesrećna žena preuzimajući posmrtne ostatke najdražih.

Kaže da joj je, osim zbog toga što ubice još nisu pronađene, dodatna žal ostala zato što su američki vojnici u Štrpcu odugovlačili transport njenog teško ranjenog sina do Bondstila. Iako su kosovski istražitelji samo jednom uzeli izjavu od Vere Stolić, sumnja se da su njene najmilije ubili kosovski policajci, jer su na osnovu istrage Kfora pronađeni otisci obuće koju oni nose.

Napadajući sve srpsko na Kosmetu, Albanci nisu toga dana zaobišli ni Kosovo Polje, gde je razularena masa prvo pretukla a potom polila benzinom i spalila Zlatibora Trajkovića. Napad na goloruki srpski narod i njihove svetinje širom pokrajine nastavljen je i narednog dana, a u zgradi prizrenske Bogoslovije takođe je spaljen Dragan Nedeljković (54) čije su ugljenisano telo našli nemački vojnici Kfora.

ĐURIĆ: ZLO NAŠEG DOBA

Ovaj tragični događaj opominje na empatiju i solidarnost, i podseća da se u zlim vremenima, kada ideologije mržnje prevladaju nad čovečnošću, na udaru zla može naći svako, samo zato što pripada nepoželjnoj nacionalnoj, etničkoj ili verskoj grupi, izjavio je u petak Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, ističući da po svojoj neselektivnosti, intenzitetu mržnje i rušilačkoj energiji, martovski pogrom nesumnjivo spada u red najmonstruoznijih zločina novijeg doba.

On je dodao da pogrom nije bio spontani izliv nasilja, već da su ga organizovale albanske političke, kriminalne i parabezbednosne strukture, sa ciljem da se preostali Srbi etnički očiste sa prostora Kosova i Metohije, i ta namera je u mnogim delovima naše južne pokrajine, nažalost, uspešno sprovedena u delo.

Autor: D. Zečević

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Pogrom svega što je srpsko na KiM

Nema napretka u atmosferi mržnje i nepoverenja | Jadovno 1941.

Spalili su mi muža, a ubice su još na slobodi! | Jadovno 1941.

Film o rušenju srpskih crkava na Kosmetu (video)