ПРЕПРЕКА СТВАРАЊУ ВЕЛИКЕ ХРВАТСКЕ Дијете од рођења треба научити тко му је непријатељ, а непријатељ му је на овим просторима Србин, изјавио је министар у другој влади Републике Хрватске Босиљко Мишетић На седници Сабора Хрватске од 4. октобра 1990. Срби су „почаствовани” разним епитетима. Тако је, између осталог, речено да су „друмски разбојници”, „пијана и дрогирана, нецивилизирана руља”, „терористи”, „освајачки дивљаци” и „четници”, па да с њима, како је рекао посланик Анте Чевизовић, Хрвати не могу да живе заједно. Још пре овог саборског заседања, један од првака ХДЗ Слободан Праљак написао је у листу „Старт” од 28. априла 1990. да по улицама „дечки већ певају: Заклат ћемо Србе”. Министар управе

ИЛИ СЕ УКЛОНИ ИЛИ СЕ ПРИКЛОНИ Кад је убијен надвојвода Франц Фердинанд, на геноцид спремни политички кругови Хрватске сматрали су да је наступио погодан тренутак када би Србе требало уништити Када је реч о Србима у Хрватској, хрватски бан Павао Раух имао је одрешене руке. Цар Фрања Јосиф је пред њим отворено испољио љутњу на Хрватско- српску коалицију, посебно на Србе, који су, по његовом уверењу, у Коалицији играли одлучујућу улогу. По сведочењу Исидора Кршњавија, који је био одлично обавештен јер је и сам учествовао у свим овим догађајима као значајан чинилац, да Срба у Хрватској и Славонији није било око 700.000, Раух би их најрадије све побио. Међутим, како

Лесковачки историчар Добросав Туровић у својим делима овековечио сећања храбрих јунака и приче о њима, као и прошлост југа Србије, за шта је добио бројне награде, а последње у низу је признање општине Медвеђа Поводом 20. маја, Дана општине Медвеђа, на свечаној седници Скупштине општине уручено је највише општинско признање лесковачком историчару Добросаву Туровићу за рад на сакупљању и очувању докумената везаних за историју Медвеђе. То је још једна потврда вредности вишедеценијског истраживачког рада Добросава Туровића, који је читавог живота сакупљао историјску грађу с подручја југа Србије. Резултат његовог марљивог рада је тридесет књига из области историје и етнографије, од којих је 26 штампано. Исписао је хронику Горње Јабланице, објавио

Сарајево – Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић каже да у тој земљи нема подршке усташтву, као и да такви инциденти имају само за циљ скретање пажње. са егзистенционалних питања и изазивање подела. Она је, на конференцији за новинаре после Самита Брдо-Бриони процеса у Сарајеву, истакла да у Хрватској постоје политички процеси као и у целој ЕУ, али да нема усташтва. „Постоје појединачни инциденти који су се догодили. Тако сам уверена да су случајеви, попут свастике на стадиону у Пољуду, направљени с намером да се скрене пажња са егзистенционалних питања и с циљем да се изазове подела форсирањем неоусташке и неонацистичке реторике”, рекла је Грабар-Китаровић. Она је истакла да у хрватском парламенту