arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Последњи чин: Анализа пропуста у обезбеђењу краља Александра

11. април 2016.

Краљ Александар I Карађорђевић у пратњи министра Бартуа и генерала Жозефа Жоржа недуго након искрцавања у марсељску луку седа у црни отворени аутомобил делаж Д-8. Овакав избор аутомобила је био апсолутно неприхватљив за превоз личности тог ранга и у тако несигурном тренутку. Француска полиција, али и читава јавност била је упозната са оперативним сазнањима југословенске полиције да се планира атентат на краља. Француска штампа је на дан краљевог дочека писала о претњама и чак наводила умешаност усташа.Нешто после 16 сати свечана колона је кренула. У самом старту колона је каснила због новинара и камермана који нису желели да се склоне од аутомобила у коме се превозио краљ Александар док не

Крстичевић против крста!

11. април 2016.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оптужио државну Управу за заштиту културних добара Никшић- Управа за заштиту културних добара према јединој канонској православној цркви у Црној Гори- СПЦ, понаша се као према криминалној групи! Та управа се понаша према Митрополији и цркви уопште као што се полиција понашала према криминалцима, и то се десило у више махова, казао је је митрополит црногорско-приморски Амфилохије у Јован долу код Никшића, скиту манастира Острог. Управа за заштиту културних добара на чијем је челу Анастазија Мирановић, најавила је пре два дана, да ће поднети пријаву против Митрополије црногорско-приморске, због наводног скрнављења манастира Режевићи -споменика културе под заштитом државе старог осам векова! Митрополит је због тога критиковао и

Шта хрватски медији пишу о годишњици НДХ?

10. април 2016.

Загреб — Хрватски портали поводом 75 година од оснивања Независне Државе Хрватске преносе изјаве званичника и Србије и Хрватске, као и текстове о самој НДХ. “Јутарњи“ је на друго место свог портала ставио шта је рекао премијер Србије Александар Вучић. “Јасеновац не смемо заборавити, али не смемо сањати освету. С хрватском хоћемо мир и добре односе“, гласи наслов тог текста. Осим тога, ту је и текст о изјави хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић која је позвала да се престане „са политизовањем Јасеновца“, као и текст насловљен „Тајне Јасеновца: Није било плинских комора па су жртве убијане на најпримитивнији начин – клањем, умлаћивањем, изгладњивањем и радом“. „Оснивање логора као места затварања,

Пети део фељтона: Французи ништа нису предузели да спрече убиство краља Александра

10. април 2016.

Усташка организација после неуспешног атентата на краља Александра Карађорђевића у Загребу 1933. године пратила је сада сваки његов корак и чекала погодан тренутак за поправни испит. Када је у штампи објављено да ће краљ Александар посетити Бугарску и Француску, за њих дилеме није било, то је био одличан тренутак за нови покушај атентата. Колико су усташе желеле смрт краља Александра, можда најбоље сведочи изјава Владете Милићевића: Када су у штампи биле објављене вести о предстојећим посетама краља Александра Софији и Паризу, из различитих извора сам добио бројне информације да је усташки централни комитет у Болоњи започео грозничаве припреме атентата на краља Александра. Међутим постоји још једна тврдња да су усташе

Фукс: Mора се направити консензус шта се десило у Jасеновцу

10. април 2016.

Kомеморациjа жртвама Jасеновца се ради формално и декларативно а никада суштински, изjавио jе председник Савеза jевреjских општина Рубен фукс коjи сматра да jе потребно постићи договор чега се сећамо и консензус о томе шта се заправо догодило. БEOГРAД – Kомеморациjа жртвама Jасеновца се ради формално и декларативно а никада суштински, изjавио jе председник Савеза jевреjских општина Рубен фукс коjи сматра да jе потребно постићи договор чега се сећамо и консензус о томе шта се заправо догодило. фукс каже да истину мораjу написати историчари, а да све стране мораjу смоћи снаге да jе потпишу, jер “докле год буде политизациjе историjе, среће нема”. Oн каже да подржава одлуку Kоординациjе jевреjских заjедница Хрватске

Ко није видео, неће никад веровати

10. април 2016.

Гвозден Митровић је рођен у Арницу, у ужичком округу, 17. јануара 1893. године у тежачкој породици, од оца Стефана и мајке Јелисавке. Године 1912. уписује Правни факултет Универзитета у Београду. На позив српске владе и Врховне команде генерацији рођеној 1892. и 1893. да помогне земљу, прекида студије и 1. септембра 1914. одлази у Скопље где ступа у ђачку чету, пролази обуку и учествује у Великом рату као ђак-подофицир, а касније и резервни пешадијски поручник 1. чете, 2. батаљона 6. пешадијског пука све до 22. маја 1918. године. Гвозден је водио дневник, бележећи датуме по старом календару. Његови описи сведоче о разборитој мисли и искреном духу младог човека који без улепшавања,

Хероји Битке за Кошаре

9. април 2016.

Пре 17 година снаге ОВК, албанске војске и НАТО-а напале су рејон карауле Кошаре на југословенско-албанској граници. Напад је био силовит, изненадио је Војску Југославије, ОВК је заузела караулу, али није успела дубље да продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада. Војска Југославије имала је 108 погинулих, а ОВК више од 200. Око 1.500 припадника ОВК уз подршку албанске артиљерије, НАТО авијације и инструктора напало је рејон карауле Кошаре на фронту ширине неколико километара рано ујутро 9. априла 1999. године. До 9. априла НАТО није гађао Кошаре, али јесте друге положаје на југословенско-албанској граници. Карула је лоцирана на обронцима Проклетија, недалеко од Ђаковице и Дечана. У

Алојзије Степинац (крајње десно), у септембру 1944, на сахрани председника сабора НДХ Марка Дошена.

Филмови о Јасеновцу 10. априла у Кинотеци

8. април 2016.

У оквиру циклуса „Време злочина”, посвећеног обележавању 75 година од почетка Другог светског рата на просторима бивше Југославије, 10. априла у Југословенској кинотеци биће приказана остварења која говоре о злочинима почињеним над недужним становништвом након проглашења Независне Државе Хрватске. На централној церемонији обележавања 75 година од почетка Другог светског рата на просторима бивше Југославије, у Кинотеци ће говорити, како је најавило Министарство културе и информисања, председник Владе Србије Александар Вучић. Том приликом биће приказани документарни филмови о логору Јасеновац – „Јасеновац” Богдана Жижића (1966), „Госпа – краљица Хрвата” Крста Шканате (1992) и „Крв и пепео Јасеновца” Лордана Зафрановића (1983). „Кроз филмски програм присетићемо се неких од најтамнијих страница историје нашег

Сјећање на битку за Кошаре – неиспричана ратна прича из 1999.

8. април 2016.

Најтеже је било на Кошарама. То је реченица која се може чути од ветерана који су се током рата НАТО-а и СР Југославије борили на Косову и Метохији, то је податак који је познат сваком грађанину иоле заинтересованом за та збивања. Ове борбе помињу се чак и у популарној серији „Мој рођак са села” у којој глумац Војин Ћетковић игра пуковника Миломира Вранића, ветерана с Кошара. Али у стварности, о најтежим борбама у рату 1999. године мало се зна. Кошаре су назив карауле на југословенско-албанској граници на Јуничким планинама, које се надовезују на Проклетије. Надморска висина на том подручју достиже 2.000 метара, предио је шумовит. Према подацима пензионисаног генерал-потпуковника Љубише

СНВ неће судјеловати на комеморацији у Јасеновцу

8. април 2016.

Вријеме је да се заустави опасна пракса у којој ће се један дан формално комеморирати у Јасеновцу, а 364 остала дана у години несметано релативизирати, умањивати и негирати усташки злочин геноцида, поручују из Српског народног вијећа Приопћење Српског народног вијећа поводом одлуке да ове године не судјелује у службеној комеморацији у Јасеновцу преносимо у цијелости: Српско народно вијеће – национална координација вијећа српске националне мањине у Републици Хрватској, након проведених конзултација донијело је једногласну одлуку о несудјеловању на комеморацији жртвама логора Јасеновац, коју организира ЈУСП Јасеновац, те се тако придружује одлуци коју је већ донијела Координација жидовских опћина у Републици Хрватској. Разлога за овакву одлуку је више. Навести ћемо само

И Срби се премишљају хоће ли на комеморацију у Јасеновац

8. април 2016.

ЗАГРЕБ – Због релативизације и оживљавања усташтва хрватским властима прети велики скандал – након што је Координација жидовских општина одбила суделовати на државној комеморацији у Јасеновцу српски представници поручују како још увек нису одлучили хоће ли ићи на комеморацију у Јасеновац и да образложење жидовских општина о недоласку ‘садржи и њихове бриге’. Нико од представника народа жртава концентрационог логора Јасеновац није позван на организациони састанак код председника Жељка Реинера, на који је позван Савез антифашистичких бораца. У изјави за Т-портал председник Српског народног већа (СНВ) и саборски заступник српске мањине Милорад Пуповац истиче како СНВ има пуно разумевање за став Координације жидовских општина: “Њихово образложење садржи и наше бриге, а

Сарајево лажира податке о жртвама

7. април 2016.

Породице погинулих и Центар за истраживање рата Републике Српске не признају информацију о несталима: Није тачно да је Институт до сада верификовао 20.000 случајева – тврди Недељко Митровић БАЊАЛУКА – Породице погинулих из Српске и Републички центар за истраживање рата не прихватају информацију Министарства за људска права и избегле БиХ да је до сада Институт за нестале особе БиХ верификовао податке о 20.000 несталих, јер још није успостављена централна база података о свим несталим у земљи! У Српској сумњају у ову верификацију, јер имају информације да је спроведена без података о јединственом матичном броју несталих, статусу нестале особе, односно да ли је у питању војник или цивил и тачне околности

Орешковић: Битно да се канонизација Степинца што пре заврши

7. април 2016.

Премијер Хрватске Тихомир Орешковић рекао је данас после разговора с папом Фрањом у Ватикану да се хрватски народ нада канонизацији хрватског кардинала Алојзија Степинца што пре Премијер Хрватске Тихомир Орешковић рекао је данас после разговора с папом Фрањом у Ватикану да се хрватски народ нада канонизацији хрватског кардинала Алојзија Степинца што пре. “Тај процес би требало да крене овог лета и нама је битно да што пре заврши. Порука је да је кардинал Степинац део нашег идентитета и свима нама је у циљу да процес крене и заврши што пре”, рекао је Орешковић новинарима после получасовног разговора с папом Фрањом, пренели су хрватски медији. Он је изразио наду да поступак

Савез Срба из региона подржава бојкот јеврејске заједнице у Хрватској

6. април 2016.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта подржава одлуку представника јеврејске заједнице у Хрватској да, због умањивања и сакривања злочина геноцида и холокауста с једне и оживљавања усташтва с друге стране, бојкотују централну комеморацију жртвама логора Јасеновац 22. априла ове године. Поред тога, поставка Музеја Јасеновац не приказује праву истину о почињеном геноциду и холокаусту од стране усташког режима и његовом злочиначком карактеру. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта сматра да се Хрватска никада није обручунала са усташтвом и да већина Хрвата не мисли да је усташтво нешто лоше. За већину Хрвата усташе су борци за слободу против српске хегемоније а не највећа љага у историји хрватског народа. Чињенице

Потврђена оптужница за злочине над Србима у логору Дретељ

6. април 2016.

Суд БиХ потврдио је оптужницу која Мирослава Хрстића, Ивана Медића, Миљенка Ноголицу и Тонћу Рајича терети за ратни злочин против цивилног српског становништва у логору Дретељ у Чапљини, саопштено је из Суда БиХ. У оптужници се наводи да су од 5. маја до 17. августа 1992. године или приближно тог датума, за вријеме оружаног сукоба између припадника Хрватских обрамбених снага и Хрватског вијећа одбране /ХВО/ са једне и оружаних снага Српске Републике БиХ са друге стране, кршећи правила међународног хуманитарног права починили противзаконито затварање, нечовјечно поступање, пљачкање имовине и присиљавање на сексуални однос цивила српске националности на подручју општине Чапљина. Мирослав Хрстић био је припадник ХОС-а, а касније командант Прве

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА