Милош Васке, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Милош Васке » Страна 3

Годишњица страдања резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу

19. септембар 2019.

Припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде Републике Хрватске 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, зауставили су два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје. Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почели “крвави пир”

Владимир Умељић – како су Срби постали Хрвати?

26. август 2019.

Како је текло „ишчезавање“ Срба западно од Дрине у Краљевини СХС, потом у Краљевини Југославији, као и у Титовој комунистичкој држави, у земљама од којих ниједна није била отворено папофилна, напротив. Србофобија је основ хрватског идентитета. То видимо сваки пут кад се Хрватска показује у свом правом светлу: од дочека фудбалера после Мундијала 2018. преко неоусташког оргијања у Книну поводом „Олује“ све до забране фестивала ојкања у Петрињи. Чињеница је да је ова мржња често плод конвертитског синдрома: многобројни данашњи Хрвати су потомци покатоличених Срба. То је био повод да разговарамо с нашим угледним геноцидологом др Владимиром Умељићем, чија нова књига разматра управо ову битну историјску тему. „Балкански гамбит Ватикана“,

Сага о Предојевићима: Мајци цркву, себи џамију, а стрица под гомилу

4. фебруар 2019.

Пет стотина година, с кољена на кољено, у Билећи се препричава једна дирљива и узбудљива прича, епска али истинита драма, о мајчиној љубави, отетом сину јединцу, силном турском јунаку, себичном ђеверу, стрицу, кнезу, суровој казни, цркви и џамији. Предојевићи су билећки Еп о Гилгамешу, херцеговачка Одисеја и Илијада, заветно писмо о Приметној гомили у Пријевору где су столовали средњовековни српски властелини. Кад су Турци стигли у Херцеговину народ је постао раја и свој јад и чемер могао је да упамти и забиљежи само у камену и усменом предању. Других мјеста имао није. Сунце је било већ високо кад су чобани подно Дубовца видјели колону како промиче кроз Кртине испод Грабовица

У СРИЈЕДУ НОВА СВЈЕДОЧЕЊА О ЗЛОЧИНИМА НАД СРБИМА У ОРАШЈУ

17. децембар 2018.

Суђење десеторици оптужених за злочине над Србима у Орашју 1992. године биће настављено у сриједу, 19. децембра, у Суду БиХ. За злочине у Орашју оптужени су генерал ХВО-a Ђуро Матузовић, затим Иво и Тадо Оршолић, Марко Доминковић, Јосо Недић, Марко Блажановић, Мато и Анто Живковић, Стјепо Ђурић и Мирко Јурић. Према оптужници, они су злочине починили као припадници командних структура ХВО-а и полиције у Орашју, те као припадници војне полиције. На терет им је стављен прогон српског становништва – убиствима, затварањем или другим тешким одузимањем слободе, мучењима, силовањима и другим нечовјечним дјелима. Матузовић, Живковић и Ђурић оптужени су и да су, заједно са њима познатим припадницима војне полиције ХВО-а, у

Суђење Дудаковићу због злочина над Србима

17. децембар 2018.

Некадашњи командант Петог корпуса тзв. Армије БиХ Атиф Дудаковић изјасниће се у среду пред Судом БиХ о кривици због злочина почињених над цивилима српске националности на подручју Крајине током сукоба 1994. и 1995. године. Некадашњи командант Петог корпуса тзв. Армије БиХ Атиф Дудаковић изјасниће се у среду пред Судом БиХ о кривици због злочина почињених над цивилима српске националности на подручју Крајине током сукоба 1994. и 1995. године. Такође, о кривици ће се изјаснити и 16 припадника тог корпуса, пренела је Фена. Дудаковић и остали терете се за злочине против човечности почињене на подручју општина Босански Петровац, Кључ, Босанска Крупа и Сански Мост, те за ратни злочин против цивилног становништва

1.000 ГОДИНА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ: Духовни бедем српског народа

17. децембар 2018.

ВЕЧЕРЊИМ богослужењем у Цркви Богородице Љевишке у Призрену, предавањем на тему „Хиљаду година Призренске епархије“, литургијом у Саборном храму Светог великомученика Георгија коју је епископ рашко-призренски Теодосије служио са архијерејима Српске православне цркве, током протекла два дана Епархија рашко-призренска прославила је хиљадугодишњи јубилеј, од првог писаног спомена епархије. Ова епархија се у писаном запису први пут спомиње у хрисовуљи византијског цара Василија Другог, 1019. године, када је ушла у састав Охридске архиепископије, док је крајем 18. века, спојена са Рашком у Епархију рашко-призренску. – Призренска епархија се у периоду од 1019. до 1219. налазила под јурисдикцијом Охридске архиепископије. Цар Василије II је одмах по освајању Охрида издао три повеље охридском

ДАНАШЊИМ СРБИМА ЗА НАУК: Овако је Воја Танкосић преговарао са Арбанасима

17. децембар 2018.

Већини је мало познато да преговори са Албанцима трају већ дуго година, а почетак тих преговора датира још из давне 1911. године. Наш главни преговарач је човек са приложене фотографије – Војсилав Танкосић. Он је у традиционалној српској ношњи из Старе Србије отишао на преговоре. У преговорима је однео недвосмислену победу, па се затим у њој поносно сликао испред куће албанског војсковође са којим је преговарао. Зашто са пушком и опасаном бомбом и како је знао да је из ових „преговора“ сигурно однео победу, сазнаћете у следећих неколико реченица. Пре сукоба са Турском и почетка коначног ослобођења српске територије од дугогодишње окупације поменуте државе, Србији је веома било битно да

На Цетињу прије 130 година рођен Александар Карађорђевић

17. децембар 2018.

Крстио га је изасланик руског императора Николаја Другог Александровича који му је био кум. Александар Први Карађорђевић је био регент престолонаследник Краљевине Србије, регент престолонаследник и краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као и краљ Југославије. Познат је и као Витешки краљ Александар Први Ујединитељ. Рођен је 16. децембра 1888. године у Цетињу, а убијен је 9. октобра 1934. године у Марсељу приликом званичне посјете Француској. Породица и детињство Александрови родитељи су краљ Петар Први Карађорђевић и кнегиња Љубица – Зорка. Имао је двије сестре и два брата: Јелену која је била удата за кнеза Ивана Константиновича, блиског рођака царске породице Романов, Милену која је умрла са непуне двије године, Ђорђа

Стаматовић: Споменик комитима је врхунска пародија прешла у трагикомедију

17. децембар 2018.

Да се ради о историјској антитези и фалсификату довољно говори чињеница да се нити комити за вријеме аустроугарске окупације, али ни зеленашки комити, нијесу борили за независну црногорску државу нити су били национални Црногорци, него Срби. Споменик црногорским комитима, који су се противили одлукама донесеним на Подгоричкој скупштини, биће откривен у Никшићу, 26. децембра. На самом споменику ће писати „У славу црногорских комита који су се борили за право, част и слободу Црне Горе, 1916–1929“. Слободан Бато Мирјачић, предсједник УБНОР-а и антифашиста Никшића, из чије је организације прошле године и потекла званична иницијатива за подизање овог спомен-обиљежја, сматра да ће се на овај начин одужити црногорским комитима и зеленашима. Ипак,

Затирање Срба у Хрватској (5): Етничко чишћење и у миру

17. децембар 2018.

Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској је највидљивије кад се анализирају статистички подаци за поједине регије, односно административно-територијалне заједнице жупанија. Кад је реч о територијалној подели ове републике, професор Светозар Ливада подсећа да је свака епоха мењала ту поделу, па је тако у Аустро-Угарској, Хрватска била подељена на стратешка војна подручја и распоред регименти, док су у Краљевини Југославији то најпре били војни окрузи и котари, а затим, пред Други светски рат – бановине. Тек у СФРЈ настају најпре окрузи, односно општине којих је укупно било 102. У новој Хрватској, територија је подељена на 516 општина и 21 жупанију. – Оно што карактерише кретање укупног становништва по жупанијама током

Епископ бачки Иринеј Ћирић – Спасао децу, а скојевци га изболи ножем (ВИДЕО)

14. децембар 2018.

На данашњи дан, 13. децембра 1955. године, умро је Епископ бачки Иринеј Ћирић, један од најзначајнијих архијереја СПЦ у прошлом веку. Из злогласног мађарског концентрационог логора Шарвар спасао је 2.800 деце, а умро од батинања. У години која је на измаку навршило се шездесет и две године од упокојења епископа Иринеја Ћирића (1884-1955), једног од најзначајнијих и најтрагичнијих архијереја СПЦ не само свог доба, но целог прошлог века. На челу Епархије бачке Ћирић је, наиме, био током Другог светског рата, када је она, окупана у невиној српској крви, била под мађарском окупацијом. То ће га, доцније, практично коштати живота. – После рата, комунистичке власти су га због наводне сарадње са

У СРИЈЕДУ ИЗЈАШЊАВАЊЕ О КРИВИЦИ ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА У КРАЈИНИ

14. децембар 2018.

У Суду БиХ за сриједу, 19. децембра, заказано је изјашњавање о кривици генерала Атифа Дудаковића и још 16 припадника и команданата Петог корпуса такозване Армије БиХ, које оптужница терети за злочине против човјечности, потврдио је Срни Дудаковићев адвокат Асим Црналић. Тужилаштво БиХ терети оптужене за злочине против човјечности, који обухватају убиства више од 300 лица српске националности, прогоне и злостављања цивила и ратних заробљеника, као и уништења 38 православних храмова, цркава и вјерских објеката на подручју Крајине 1995. године. Оптужени су Атиф Дудаковић, Екрем Дедић, Санел Шабић, Ибрахим Шиљедић звани Шиљо, Сафет Салихагић, Адис Зјакић, Хасан Ружнић, Реџеп Злојић, Самир Солаковић, Фатмир Муратовић, Мухарем Алешевић, Хусеин Балагић, Але Хоџић звани

Голдштајн: Жртве јасеновачког логора нису бројке, иако ту бројку данас неки своде на нулу

14. децембар 2018.

Прије 15 година у Хрватској десни центар мицао је неке плоче, конкретно Мили Будаку и Јури Францетићу, а данас је ситуација таква да је ЈУСП Јасеновац лани посјетило девет школа, на националној телевизији промичу се књиге које негирају што се догодило у Јасеновцу, плоча с поздравом „за дом спремни“ годину дана била је у Јасеновцу, па је премјештена неколико километара даље, Хрватски Сабор одбија бити покровитељ Дана побједе, из државног прорачуна финанцирају се они који негирају злочине у Јасеновцу и таква ће земља предсједавати Европском унијом 2020. године. Све то је такорећи у даху набројао Твртко Јаковина с Одсјека за повијест загребачког Филозофског факултета на првој трибини циклуса „Хисторија у друштву“ посвећеној

У ПОНЕДЈЕЉАК НАСТАВАК СУЂЕЊА ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА У БРОДУ

14. децембар 2018.

Суђење Алминку Исламовићу за злочине над српским цивилима у Броду 1992. године биће настављено у понедјељак, 17. децембра, у Суду БиХ. Исламовић је оптужен да је као припадник и командир Војне полиције ХВО-а од марта до октобра 1992. године учествовао у хапшењу, убијању, психичком и физичком малтретирању цивила српске националности који су били заробљени у подруму старе станице полиције у тадашњем Босанском Броду и на стадиону „Полет“. На терет му је стављено одвођење заробљених на принудни рад, паљење и пљачкање њихове имовине, као и уништавање вјерских, културних и историјских споменика. На рочишту одржаном 3. децембра, тужилац Мирослав Јањић уложио је око 60 материјалних доказа, од којих се неки односе на

ОБЈЕЛОДАНИТИ ИСТИНУ О УБИЦАМА СРПСКЕ МЛАДОСТИ

14. децембар 2018.

Срби у Пећи, њих седам-осам преосталих од 15.000 колико их је живјело до 1999, поручују да ће, док је и посљедњег Србина у граду на Бистрици и док сјећање служи, 14. децембар 1998. остати упамћен као црни дан када су убијена шесторица српских младића у кафићу „Панда“, а тај злочин није расвијетљен ни након 20 година. „Убијени су српски дечаци, они најбољи, на које су се угледали вршњаци и који би, да им животи нису прекинути, сигуран сам, били предводници нове, од нас боље генерације. Та генерација би знала да брани родни град пред најездом Арбанаса и људи који не схватају да у граду на Бистрици неће бити мира и