Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 95

Долазак Српске војске у Солун 1916. године

Земљоделац се спасао кад је потопљена лађа француска

31. март 2018.

Креће се лађа француска, још се пева песма из Великог рата. Певао ју је и Владислав В. Петронијевић Аћимовић (1885–1943), српски ратник из златиборског села Голова, иако је једва живу главу сачувао током пловидбе на једној таквој лађи од Тулона ка Солуну и савезничком фронту, коју је непријатељ торпедовао и потопио. Данима је потом на невеликом сплаву плутао Владислав с неколико војника по отвореном мору, али се чудом спасао и после рата то до детаља описао. Белешка Владислава В. Петронијевића Аћимовића о томе, сачувана у личној архиви Жарка Божанића са Златибора, насловљена је „Рат на мору“. Пише земљоделац из Голова да је са другим српским војницима 19. септембра 1916. дошао

Линта о „крвавом Ускрсу“: Циљ је био стварање хрватске државе без или са што мање Срба

31. март 2018.

На данашњи дан пре 32 године на Плитвичким језерима десио се први оружани сукоб између припадника МУП-а Хрватске и припадника милиције САО Крајине. На данашњи дан пре 32 године на Плитвичким језерима десио се први оружани сукоб између припадника МУП-а Хрватске и припадника милиције САО Крајине, у јавности познат као „крвави Ускрс“, саопштио је председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта. Том приликом погинуо је припадник милиције САО Крајине Рајко Вукадиновић (32), који је према наводима Линте, бранио Плитвичка језера од покушаја хрватске полиције да их заузму. Линта сматра да Србија и крајишки Срби треба да сваке године обележавају годишњицу погибије Рајка Вукадиновића, иза кога су остали родитељи, супруга и

Градска Борачка организација обиљежила „Дан одбране Града Бијељина“

31. март 2018.

Парастосом за све погинуле борце у цркви Светог Георгија и полагањем вијенаца и цвијећа на Тргу Краља Петра Првог Карађоревића, данас је обиљежена 26. годишњица одбране града Бијељина. „У свим сукобима у свијету, поред страдања становништва и материјалног разарања, страда истина. Не ради се о нападу на ненаоружани, несрпски народ, него се ради о томе да су муслиманске снаге блокирале Бијељину. Да и поред више покушаја да се успостави ред и мир није дошло до споразума“, рекао је предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић. Он је истакао да је зато значајно обиљежавати датуме из наше новије историје како би се будућим генерацијама пренијела права истина о овим дешавањима. „Док год будемо

У порти Манастира Свете Петке у Бијељини данас је парастосом палим борцима и погинулим цивилима одбрамбено-отаџбинског рата, полагањем вијенаца испред спомен-плоча на којима су златним словима уклесана њихова имена, те културно-духовним програмом обиљежено 22 године од егзодуса Срба из Сарајева.

Обиљежено 22 године од егзодуса Срба из Сарајева

31. март 2018.

У порти Манастира Свете Петке у Бијељини данас је парастосом палим борцима и погинулим цивилима одбрамбено-отаџбинског рата, полагањем вијенаца испред спомен-плоча на којима су златним словима уклесана њихова имена, те културно-духовним програмом обиљежено 22 године од егзодуса Срба из Сарајева. „Саборовања и овакви скупови веома су важни за нас како бисмо очували сјећање и успомене на све те догађаје. Десило се – нека се не понови, али и десило се – нека се не заборави. Зато, ми смо увијек ту да оживимо сјећање на важне датуме за историју српског народа, поготово у ближој прошлости“, рекао је Миленко Зупур, предсједник Удружења грађана „Пријатељи Илијаша“, којe сваке године организују овакво окупљање. Треба

Угриз прошлости

31. март 2018.

Па тко не би за њих имао разумјевања? За те скупине Хрвата потпуно слуђене чињеницом да их се гура у нешто на што од почетка ове државе нису навикли, то јест на непослушност, на супростављање најдражој партији која их је прије четврт вијека дословце измислила, као своју фалангу и вјерну гласачку машину. Па се ето догодило оно што се и морало догодити, да се потпуна шизофренија владајуће странке прелије и на њене најоданије поданике, и то због једног прилично безвезног детаља, каквим већина овдашњих клеронационалиста заправо сматра Истанбулску конвенцију. Један се документ Вијећа Европе, каквих је у Хрватску већ стигло на стотине, одједном показао као страшни камен раздора, прво унутар

Малобројни Срби у Сарајеву тешко или готово никако не могу да остваре своја права, што потврђује и примјер Рајке Ђурић која 16 година упорно настоји да врати своју имовину коју су јој, уз помоћ локалних власти, узурпирале комшије.

Битка за правду дуга 16 година

31. март 2018.

Жеља Сарајке Рајке Ђукић да врати своју имовину не јењава, упркос свим врстама опструкција, омаловажавања и физичких напада. У настојању да дође до своје имовине, ангажовала је и адвоката који је убрзо одустао од њеног случаја, а за помоћ се безуспјешно обраћала и невладиним организацијама за заштиту људских права. Пише: Вера БУГАРИН Малобројни Срби у Сарајеву тешко или готово никако не могу да остваре своја права, што потврђује и примјер Рајке Ђурић која 16 година упорно настоји да врати своју имовину коју су јој, уз помоћ локалних власти, узурпирале комшије. Ђурићева, која је из избјеглиштва са сестром дошла у Сарајево 1999. године ради оставинске расправе након смрти родитеља, рекла је

ЈОШ ЈЕДНО ХРВАТСКО ЛУДИЛО: Милош Обилић је Хрват, из Туропоља, код Загреба

31. март 2018.

Кад човек помисли да су дотакнуте крајње границе националног инжењеринга хрватских историчара, интелектуалаца, новинара, појави се нешто што ту врсту посла код Хрвата гурне у предворје лудила. За тако нешто задужени су хрватски портали, познати као уточишта тзв. десног хрватског екстремизма, прецизније и јасније-усташтва, али и неки институти у Загребну, основани још крајем деведесетих. Међу споменутим порталима најпознатији и најпосећенији је дневно.хр, чији уредници свакодневно објаве неколико антисрпских текстова. Углавном су на мети Срби из Хрватске, оно што је преостало од њих, али и Србија као држава, Република Српска, Милорад Додик, српски спортисти, клубови… Дневно има и дописника из Београда, зове се Драган Илић, који је прошле године објавио текст

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево ни након 26 година од почетка грађанског рата у БиХ није добила званичан одговор о томе каква је судбина 180 сарајевских Срба, за чијим се посмртним остацима безуспјешно трага.

Судбина 180 сарајевских Срба скривена и након 26 година…

31. март 2018.

Прије 26 година, нелегални референдум муслиманско-хрватске коалиције у БиХ, убиство српског свата на Башчаршији, потом агресија и напади хрватске војске на Србе у Купресу, Сијековцу, те селу Равно, били су неки од првих детонатора крвавог грађанског рата у БиХ… Припремио: Огњен БЕГОВИЋ Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево ни након 26 година од почетка грађанског рата у БиХ није добила званичан одговор о томе каква је судбина 180 сарајевских Срба, за чијим се посмртним остацима безуспјешно трага. „Ми нисмо посустали, не смијемо стати, а на умор смо навикли. У Сарајеву, граду из којег смо морали да одемо, ми још увијек тражимо наше најмилије… Чекамо на

У Ослу промовисано друго издање књиге „Ради ти, дијете, свој посао!“

31. март 2018.

У дворани Цркве Светог Василија Острошког у Ослу промовисан је роман „Ради ти, дијете, свој посао!“ српског писца Момира Васиљевића. Васиљевић је рекао Срни након синоћње промоције да је ово биографски роман о животу и херојском страдању нововјековног великомученика Вукашина Јасеновачког, који је својом смрћу, као и укупним земаљским бивствовањем, постао симбол страдања Срба у 20. вијеку. „Његова последња реченица коју је изговорио у тренутку када се на њега обрушила сва силина сатанске мржње усташа и њихове цркве према Србима и православљу – `Ради ти, дијете, свој посао` – у српском је народу и у његовој нововековној историји, постала највећа српска реч“, појашњава писац избор наслова свог романа. Роман је

Генерал Младен Маркач. Крвави Ускрс Плитвице 1991. године. Фото: Vale Z. Leindl @tinaleina_vale

Данас 27 година од „крвавог Ускрса“ на Плитвицама

31. март 2018.

Данас се навршава 27 година од упада хрватских специјалаца на подручје Националног парка „Плитвице“, када је погинуо српски територијалац Рајко Вукадиновић /32/ из Коренице, док је 17 Срба заробљено и крвнички мучено до размјене због погибије „редарственика“ Јосипа Јовића, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Из „Веритаса“ подсјећају да Хрватска сваке године на врло високом нивоу обиљежава погибију Јовића, који је проглашен „првом жртвом домовинског рата“, иако је тадашњи министар полиције Јосип Бољковац више пута јавно говорио и у својој књизи „Истина мора изаћи ван“ записао да је обдукција показала да је погођен метком из такозване „пумпарице“ – јуришне америчке аутоматске пушке увезене из Сингапура, каквe је имала хрватска полиција. Послије

Колинда зна историју, а диви се усташама

31. март 2018.

Театрална шетња председнице Хрватске пацовским леглима пацовских канала саставни је део пројекта рехабилитације усташких злочинаца Оно што не би смело никада да се догоди, управо се догађа у Хрватској. Свеукупне антифашистичке снаге, унутрашње и спољне, полако али сигурно губе битку против рехабилитације усташтва јер је сваки њихов протест пуцањ у празно. Отпори усташтву све су блеђи: српска мањина је из прагматичних разлога званично у коалицији са проусташким ХДЗ; држава Србија је увела тромесечни мораторијум на изјаве о проблемима из прошлости који оптерећују међудржавне односе; осуду Хрватске од стране јеврејских организација анулира партнерски однос јеврејске државе са Хрватима око куповине ескадриле половних ловаца и тако укруг. Критике од стране дела хрватске

Данас обиљежавање годишњице егзодуса Срба из Сарајева

31. март 2018.

Годишњица егзодуса Срба из Сарајева биће у Бијељини обиљежена данас, испред споменика на којем су уписана имена 1.370 сарајевских бораца и цивила који су животе уградили у одбрану Републике Српске. Организатор обиљежавања 22 године од егзодуса завичајно је удружење „Пријатељи Илијаша“, које је и изградило велељепни споменик у порти манастира Свете Петке у Бијељини. Предсједник овог удружења Миленко Зупур најавио је на конференцији за новинаре у Народној библиотеци „Филип Вишњић“ да ће у 12.00 часова бити служен парастос палим борцима и цивилним жртвама рата, положени вијенци и кроз изложбу фотографија из егзодуса евоциране успомене на ово страдање Срба у Сарајеву. „Из Сарајева је у Републику Српску у егзодусу прешло 120.000

Патријарх Гаврило / Слободан Мандић и досије команданта логора Бањица / Фото Ж. Кнежевић

„Новости“ имале увид у документацију БИА: Патријарха Гаврила пратиле све тајне службе

30. март 2018.

Репортери „Новости“, први новинари у Историјском архиву Београда којима је представљена грађа БИА. Поједине досијее почели да воде Специјална полиција и Гестапо, а после рата наставила Удба Корице са 131 досијеом, у којима је 4.600 докумената на више од 20.000 страна, а међу њима и досије српског патријарха Гаврила Дожића, кога су, чини се, пратиле све службе, као и две кутије опште архиве – то је садржај документације коју је БИА доставила још 2003. Историјском архиву Београда, а данас је доступна истраживачима. Ова архива, у коју су завирили репортери „Новости“, помињана је почетком недеље пред Вишим судом у Београду, као драгоцена грађа коју би суд требало да затражи у поступку рехабилитације

Божидар Шарковић (десно) у посети Милораду Зајићу

„Новости“ са Србима на КиМ: Спавамо на смену, али о одласку не размишљамо

30. март 2018.

Са Србима у метохијским општинама Исток и Клина, које су узнемирили догађаји у Косовској Митровици Последњи догађаји у Косовској Митровици, када су припадници специјалних јединица РОСУ на најгрубљи начин ухапсили Марка Ђурића, директора Канцеларије за КиМ, брутално вређали и тукли новинаре и насртали на голоруки народ дугим цевима, изазвали су додатну стрепњу међу Србима повртаницима у општинама Клина и Исток. Ако се томе додају и недавно хапшење Милорада Зајића (69) и Миланке Терзић (60) у Клини, односно наношење тешких телесних повреда Благоју Зувићу (70) из Драгољевца код Истока, забринутост је оправдано још већа. Нас око хиљаду, који смо се вратили на своја огњишта, поново немамо миран сан. Овим речима Божидар

Патријарх Иринеј за Спутњик: Србија се нада помоћи Русије у очувању Косова

30. март 2018.

Србија ће учинити све што је могуће да сачува Косово и српско присуство у тој покрајини, а с тим у вези посебно се нада помоћи Русије и Руске православне цркве, поручио је патријарх српски Иринеј. Према речима патријарха, Србија се у овом тренутку истрајно бори да сачува Косово у саставу земље пошто се та територија „Србији неоправдано одузима“. „Чинимо све што је могуће да се супротставимо притиску оних земаља које се тако неправедно понашају према нама, имајући у виду признање Косова. То је највећа неправда коју су учинили ’овоземаљски моћници‘ и која ће имати изузетно озбиљне последице за читав свет. Ми и поред тога изражавамо наду да ће многе земље променити свој став. Ипак, посебно се уздамо у Русију