Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 9

Хтео да покатоличи све Србе: Алојзије Степинац Фото: commons.wikimedia.org, en.wikipedia.org

Прота Стева Димитријевић о Степинцу 1948. године

3. јануар 2021.

Прота Стева Димитријевић је у једном писму Петру Момировићу, 25.марта 1948.године, пишући о утамниченом епископу Варнави Настићу, изнео своје мишљење о, тада такође утамниченом, Алојзију Степинцу: “ …То се требало да увиди и да се православно религиозно опијени владика, физички слабодушан, осуђује на многогодишњи принудни затворенички рад, док се римокатоличком владици Степинцу, који је МОРАЛНИ САУЧЕСНИК у уништавању стотине хиљада Срба, рушењу стотине богомоља православних и насилном превођењу у римокатоличанство, створи чак у затвору капела ради свакидашњег мољења и за нестанак осталих шизматика. Разум је требао да надвлада мржњу. Даће Бог, да он накнадно изврши своје дело, ублажи тамновање православног владикеу коме су сви мислени Срби православци гледали и очекивали будућег морално – националног

Мапа голооточких затвореника: Погледајте гдје их је било највише

2. јануар 2021.

Скоро да нико од нас нема члана породице који није робовао на злогласном Голом отоку. Овај концентрациони логор, на коме су звјерски мучени и убијани противници комунистичког режима, формиран је 1949. године, и трајао све до 1988. године. Према званичним подацима на Голом отоку било је затворено 16.101 особа, од тога њих 413 је изгубило живот, а страхује се да је овај број још и већи. Спекулише се да је од 3.000 до 15.000 људи ту скончало под батинама, од изнурености, дифтерије или се просто убило скоком у амбис. Затвор се састојао од четири логора: Први мушки (Мала жица), Други мушки (Велика жица), Петрова рупа (Кота 101) и касније Женски логор.

Радослав Грујић – спасилац српске деце и баштине 1946.

28. децембар 2020.

Српски народ Грујићу дугује захвалност због тога што је спашена и враћена баштина из манастира и цркава коју је опљачкала НДХ Неправедно оптужен и заборављен академик, професор Београдског универзитета протојереј и оснивач музеја СПЦ, човек који је пронашао земне остатке цара Душана, заслужан за спашавање више хиљада српске деце и најдрагоценијих реликвија фрушкогорских манастира током другог светског рата. Радославу Грујићу са разлогом је посвећена једна од емисија у серијалу „Заборављени умови Србије“. Приликом свечаног отварања Музеја Српске православне цркве, после завршене реконструкције у мају 2013. године на приређеној изложби није поменуто име оснивача и првог управника музеја Радослава Грујића, иако је део непроцењивих експоната спашен од уништења управо захваљујући њему. У

Ко се заиста борио против фашизма у Хрватској

27. децембар 2020.

Српски народ је од првог дана рата био носилац антифашистичке борбе и на простору Независне Државе Хрватске. Означени од представника усташке власти као елеменат који угрожава животне интересе хрватског народа Срби су већ маја 1941. почели да пружају спонтани отпор усташком геноциду. Отпор је био прожет свешћу о губитку државе, а са њом и сваке сигурности. Током летњих месеци 1941. отпор је прерастао у организовани антифашистички устанак српског народа у Хрватској и на осталим територијама одређеним границама фашистичке НДХ. Унутар устаничког покрета дошло је до поделе на присталице комунистичке идеологије (заговарају револуционарну смену власти) и заговорнике националне идеје и одржања старог поретка (четнички покрет). Орјентишући српске устанике ка политици сарадње

Прича о надљудском јунаштву: Поразили су 5 пута јачег противника и спасли Србију…

24. децембар 2020.

Ово је прича о “Лесковачком маневру” подвигу о којем нисмо учили у школама а који је толико важан за опстанак Србије. Сви сада, мање-више, знају за тројну инвазију коју су октобра 1915. на Србију извршиле Немачка, Аустроугарска и Бугарска. И за повлачење наших предака, најпре кроз централне делове државе, а онда и кроз чувену Албанску голготу. До спасавања оно мало људи што се спасило – не би ни дошло да није било једног маневра, потпуно неочекиваног за непријатеље. Док су Немци и Аустроугари са севера продирали кроз Србију, али се трудили и да кроз Црну Гору пресеку одступање српске војске (што је у знатној мери нешто касније спречила Мојковачка битка

ПОБЕДНИЦИ Дунавска дивизија улази у Загреб 1918. године

Хрватска се градила на рачун Србије

19. децембар 2020.

Шта су Срби,Хрвати и Словенци уложили током стварања заједничке државе. У Словенији и Хрватској 1929. године било пет пута више фабрика него што су их имали у Аустроугарској Још од Трећег конгреса Комунистичке партије Југославије 1926. у Бечу почело се са наметањем осећања историјске кривице српском народу, наводно због његовог привилегованог економског положаја у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Порицани су, затим, ослободилачка историја овог пркосног народа и његов допринос у стварању заједничке државе Јужних Словена. Овакве тврдње, после Другог светског рата, када је на сцену ступила Комунистичка партија, постају саставни део историографије. Сам чин стварања Југославије није осуђиван, али је зато осуђивано вођство српске државе. Уједињење Срба, Хрвата и

Прва деценија заједничког живота: Како су Срби и Хрвати упознали демократију

18. децембар 2020.

Живот под заједничким државним кровом Срби и Хрвати су отпочели 1. децембра 1918. Крај последње ратне године није био само значајна прекретница за та два народа већ и за цео свет. Завршетак Првог светског рата означио је крај једног историјског доба и почетак новог времена. Са старим добом нестала су три велика царства – немачко, аустроугарско и руско. Ново време изнедрило је младе националне државе међу којима је била и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. У питању је била велика национална револуција спроведена у знаку „народног јединства”, процес супротстављен инерцији уситњавања и „балканизације” простора окупљеног у границама новонастале државе. Југословенско уједињење изведено је са закашњењем. Повезани истоветним јужнословенским етницитетом Срби

Страдање народа Прњаворског краја (1) Народни херој Милош Вујаковић и страдање Срба у Штрпцима током Другог свјетског рата (списак страдалих)

17. децембар 2020.

За вријеме Другог свјетског рата, мјеста Прњаворског котара су знатно мање пострадала од других крајева Независне Државе Хрватске, гдје су злочини њемачког окупатора и нове хрватске државе прерасли у тотални геноцид. Међутим, ратне страхоте, злочини и страдања нису заобишли ни територију Прњавора. Пише: Бојан Милијашевић Током Другог свјетског рата на овом простору десило се неколико страшних масовних злочина, од којих су остали упамћени покољи жена и дјеце у Кремни и Штрпцима, стријељања цивила у знак одмазде, као и затварања и депортације прњаворских Срба у хрватске логоре смрти, али и нацистичке логоре Трећег Рајха. Прњаворчани су оставили своје животе по логорима Прњавора, Дервенте, Старе Градишке, Јасеновца, Бањице па све до Нарвика

Годишњица евакуације Срба из 26 села пожешке котлине

30. октобар 2020.

Тачно у подне, 29. октобра 1991. године, припадници пожешке цивилне заштите и полиције почели су спроводити Наредбу о евакуацији свих мјештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смјештених у Пожешкој котлини, подно Папука и Псуња, коју је дан раније донио Кризни штаб општине Славонска Пожега. У писаној Наредби, која је дан раније извјешена на јавним мјестима, констатује се да “у посљедње вријеме четничке терористичке снаге и јединице ЈА све више угрожавају својм борбеним дјеловањем цивилно становништво у западном дијелу општине Славонска Пожега” и да се евакуација спроводи “у циљу заштите њихових живота и омогућавања успијешније одбране одбрамбених положаја наших (хрватских) снага на том подручју”. Евакуацијом, коју је

Прича о праштању Србина коме је усташа побио читаву породицу

19. октобар 2020.

Прича о Милану Смољановићу је сигурно нешто што вас неће оставити равнодушним. Ова је једна од најјачих прича о праштању, а говори о Србину коме је усташа побио читаву породицу. Да је више оваквих људи и са једне и са друге стране, не би смо се између себе овако бесмислено мрзели. Причу говори прота Милош Весин. Иначе, приликом снимања филма „Иродови синови“ забележено је обиље материјала којег је, због временске ограничености, било немогуће уврстити у овај документарно-аналитички пројекат. Зато су већину саговорника додатно представљана појединачним видео записима. Наш блаженопочивши патријарх Павле једном приликом је рекао да је само један грам праксе тежи од тона теорије. И управо ти тако малобројни

Ово је истина о народном хероју Милану Тепићу

29. септембар 2020.

– Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко – једна је од најцитиранијих реченица у српском језику кад год неко жели понешто да каже о херојству. Изрекао ју је мајор ЈНА Милан Тепић из поткозарског села Комленца. С обзиром на историјски кратку дистанцу у односу на рат у коме је и Тепић херојски погинуо, водиле су се расправе о његовом подвигу, али званичних дилема није било – он је последњи одликовани херој Југословенске народне армије и први херој Републике Српске. Дана 29. септембра 1991, у 34. години живота, у Бјеловару у Хрватској, погинуо је

Исповест патолога који је бројао жртве у Јасеновцу: „Србе су кували живе у казанима за сапун!“

16. септембар 2020.

Доктор Србољуб Живановић, патолог који је 1964. предводио ексхумације у Јасеновцу, присећа се за Србија Данас најпотреснијих детаља свог истраживања. Србољуб Живановић (83) је по објављивању извештаја своје комисије 1964. године морао да побегне из Југославије пошто се комунистичким властима није допало то што је утврђено да је у систему логора Јасеновац убијено више од 700.000 Срба. Чувени патолог још од 1968. године живи у Лондону, а у Београд је претходних дана дошао како би на Сајму књига гостовао на промоцији публикације „Светац“ историчара Момчила Диклића, у којој се објашњавају разлози зашто Алојзије Степинац не сме бити канонизован. „Савез бораца Хрватске и Савез бораца БиХ тражили су 1962. године да

Страдање србске цркве од комуниста – Злочини против Бога и народа

4. септембар 2020.

Година 1941. остаће црним словима забележена у историји православног србског народа. После априлског слома и капитулације Краљевине Југославије долази тиранска непријатељска окупација. Немци, Италијани, Мађари, Бугари и Арнаути заводе своју крваву страховладу, а у западним крајевима сломљене и окупиране Краљевине Југославије ниче злогласна Независна Држава Хрватска као творевина какву модерни свет није видео, а историја није забележила. У свеколиком хаосу и расулу, над народним несрећама и трагедијама, над раскућеним и попаљеним домовима, над прекланим и ујамљеним Србима преко Дрине и Саве, силованим србским мајкама и сестрама, Комунистичка партија Југославије, на челу са бившим аустро-угарским фелдвебелом Јосипом Брозом званим Тито, креће у свој крвави поход градећи своје идеале на несрећи србскога

Душан Басташић уз Шаранову јаму на Велебиту, подручје некадашњег комплекса логора

Јадовно је претеча Јасеновца

21. август 2020.

Пред годишњицу затварања озлоглашених логора смрти Јадовно, Госпић и Паг. Потомци жртава до данас нису достојно сахранили своје најмилије. Тог 21. августа 1941. свега око 2.000 преживелих стигло у Јасеновац Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. августа. 2017. године. Поводом обележавања годишњице затварања логора смрти Јадовно, Госпић и Паг, председник Удружења Јадовно-Госпић-Паг Душан Басташић каже за “Новости” да је Јадовно било претеча озлоглашеног Јасеновца. Он је додао да потомке жртава радује да се лане коначно почело обележавати дан кад је затворен комплекс овог логора и кад је свега око 2.000 преживелих стигло 21. августа 1941. преко Јастребарског у Јасеновац. Басташић подсећа да

Петар Додик: Сусрет са смрћу

23. јул 2020.

Петар Додик рођен је 1925. године у селу Хусимовци (Сански Мост), од оца Илије и мајке Стоје – дјевојачко презиме Кудра. Учесник је устанка у околини Санског Моста у Другом свјетском рату и партизанског покрета. Након рата обављао је политичке функције у Југославији, а бавио се и дипломатским радом. Написао је књигу „Мој животни пут“, гдје описује своје одрастање, ратна дешавања, злочине, али и послијератни период. Доносимо један исјечак из књиге који говори о страдању породице Додик, и Петровом трком за живот: Мој животни пут ПДФ Извор: Срби у БиХ