Београд — Министар одбране Алексанар Вулин изјавио је да је Војска Србије (ВС) војска победника. Он је рекао да је то војска која својом снагом може да поручи да се Јасеновац, Јадовно, Олуја, Бљесак и мартовски погром 2004. године, никада и нигде неће поновити. Вулин је на свечаној академији поводом Дана Војске Србије рекао да ВС “будно мотри да на север Косова и Метохије нико не упадне силом”. “Данас је прилика да се сетимо ко смо, одакле смо и куда идемо. Ми смо војска победника, војска која није научила да капитулира, непоражени зато што бранимо право нашег народа на слободу”, рекао је министар на свечаности у београдском центру Сава. Говорећи

Тек са рађањем самосталне хрватске државе “Блајбург” добија снагу државно легитимисаног покрета за историјски ревизионизам. Почасни блајбуршки вод, удружење са седиштем у Клагенфурту, позива 12. маја на комеморацију код Блајбурга, скуп под покровитељством Хрватског сабора и Хрватског народног сабора БиХ. Аустријски медији, политичке личности и струковна удружења историчара већ годинама ове скупове називају „ходочашћем за фашисте“ и „камуфлажом за усташку глорификацију“. Ове године, критичари окупљања на блајбуршком пољу први пут удружено иступају у јавности и траже њихову забрану, сутра у Бечу конференција за новинаре о томе. Блајбург је градић у аустријској Корушкој, четири километара од границе са Словенијом, са неких 4.000 становника. То треба споменути одмах на почетку, јер се

За 22 године постојања, у фабрици „Рогожарски” произведено је 305 авиона, а развијено је и израђено 15 прототипова летилица домаће конструкције Пр­ва срп­ска фа­бри­ка аеро­пла­на „Жи­во­јин Ро­го­жар­ски” АД је фор­ми­ра­на на осно­ву одо­бре­ња Ин­ду­стриј­ске ко­мо­ре у Бе­о­гра­ду 21. апри­ла (у не­ким из­во­ри­ма се на­во­ди и 22. април) 1924. го­ди­не. Број­не до­ма­ће, али и стра­не књи­ге на­пи­са­не су на ову те­му, а из­ме­ђу оста­лих је пр­ва срп­ска фа­бри­ка ави­о­на на­шла ме­сто и у Ен­ци­кло­пе­ди­ји свет­ских ави­о­на. Осни­вач фа­бри­ке је био Жи­во­јин Ро­го­жар­ски. За­пи­са­но је та­ко да је Ми­ни­стар­ство вој­ске и мор­на­ри­це 1923. го­ди­не рас­пи­са­ло кон­курс за из­бор до­ма­ћих пред­у­зе­ћа ко­ји­ма би се уз од­го­ва­ра­ју­ћу тех­нич­ку, ма­те­ри­јал­ну и ор­га­ни­за­ци­о­ну по­моћ др­жа­ве по­ве­ри­ла

Посланици више аустријских партија у Европском парламенту апеловали су да се обуставе фашистичке и десничарско-екстремистичке провокације у оквиру хрватске комеморације у Блајбургу Посланици више аустријских партија у Европском парламенту апеловали су да се обуставе фашистичке и десничарско-екстремистичке провокације у оквиру хрватске комеморације у Блајбургу. “Нацистичким симболима у Аустрији и Европи нема места”, поручио је Отмар Карас, посланик у Европском парламенту Народне партије Аустрије (ОВП) на прес конференцији у Бечу. Повод за протест аустријских посланика је комеморација, која се ове године одржава 12. маја, а на којој се, како наводе, годинама уназад могу видети фашистички и нацистички симболи, нацистички поздрави, те чути фашистичке пароле и песме. Карас и његове колеге посланици

“И даље причају о грађанској, мултикултурној и јединственој БиХ, коју ни Срби ни Хрвати неће. Примјер пријестоног Сарајева показује да су Бошњаци замишљали „братство и јединство“ у јединственој држави тако да се сви остали иселе из БиХ” И даље причају о грађанској, мултикултурној и јединственој БиХ, коју ни Срби ни Хрвати неће. Примјер пријестоног Сарајева показује да су Бошњаци замишљали „братство и јединство“ у јединственој држави тако да се сви остали иселе из БиХ Наш саговорник је Ненад Кецмановић (1947), професор емеритус, аутор десетак темељних књига, од којих су две објављене код еминентних издавача у Њујорку и Москви. Почасни је доктор Универзитета у Мичигену (САД) и члан Руске академије политичких

Приредио – Ђорђе Бојанић У Такову 23. априла 2018. године , биће обележено 203 година од подизања Другог српског устанка. Поводом те свечаности ево и кратког подсећања на тај историјски догађај. Турска власт у Београдском пашалуку није дуго трајала. Турци су после угушења устанка завели режим сличан дахијском. Та насиља није хтео да подноси српски народ, који је десет година живео у слободи водећи јуначке борбе. Већ 1814. године избила је Хаџи–Проданова буна у западној Србији, коју су Турци лако угушили. Ова буна је била увод у Други српски устанак. На народном збору у Такову 23. априла 1815. године за вођу устанка изабран је Милош Обреновић   (војвода из Првог српског устанка). Милош на Цвети у Такову објави : “Ето мене,