Политички системи прожети ексклузивном левом идеологијом нанели су штету духовном јединству нашег народа. Победници у рату и револуцији обрачунали су се с припадницима поражене стране бруталним методама класно-револуционарне борбе. Нација је не само располућена већ и тешко антагонизована. Било је наде да ће време и опасности које су запретиле Србима у тренуцима криза и распада Југославије деловати лековито, да ће ублажити међусобне сукобе и смањити тензије, да ће разум надвладати страсти. Међутим, биле су то само жеље добронамерних, мржњом неоптерећених истинских патриота, којима није стало до ових или оних групних, већ глобалннх националних интереса. Уместо духовног обједињавања, националног сабирања и окупљања, поново се зачуо борбени поклич: нема помирења и неће

Пише: Владимир Фролов Блајбург (Блеибург), мало местанце у Аустрији удаљено само 4 километра од границе са Словенијом има посебан значај за Европску Унију. Наиме, то је једино место у ЕУ где је дозвољена легална свечаност комеморације фашистима из Другог светског рата, тачније хрватским фашистима! РКЦ свештеник Вилим Цецеља, активни усташа, био је зачетник идеје да се 1951. године у једном избегличком кампу близу Клагенфурта (Аустрија) илегално формира тзв „почастни блајбуршки вод“, од тадашњих емиграната-усташа који су спокојно живели у Западној Европи у време хладног рата између „слободних европских земаља и комунистичке страховладе иза гвоздене завесе“, како су упорно трубили британски русофоби. Вилим Цецеља је онај католички свештеник пред којим је у

Наравно, свима је јасно да је поздрав ЗДС, који је судија отписао на уметничку слободу, само шифра По злу чувени министар културе (!?) НДХ Миле Будак октобра 1941. године увео је обавезно коришћење поздрава “За дом спремни” у свим приликама. Прописано је чак и да сви житељи НДХ морају да, када се јаве на телефон, уместо “хало”, кажу “спремни”. Спроведена је и контрола – власт је позивала грађане, а онима који се нису јавили са “спремни”, одузиман је телефон. Упркос свему, новине су у то време писале да се поздрав ЗДС никако не прима међу народом. Авај, то што се није примило у НДХ, одлично се прима на трагикомичним наступима

ОШ „Бубањски хероји“ из Ниша је већ дужи низ година у међународном пројекту са  школама из Руске Федерације, које предводи проф. историје Ђорђе Бојанић. Препознајући заједнички интерес који има за циљ развоj међународних друштвених односа између школа, укључује  разноврстну  образовну комуникацију између ученика Русије и Србије, један од циљева овог вида образовања је и да иза нас остане неки печат, да кроз овај вид ђаци упамте своје школске дане, каже Ђорђе Бојанић. Сви филмови су урађени у корелацији предмета историје и веронауке. Велики допринос у реализацији овох документарних филмова има и вероучитељ ОШ „Бубањски хероји“ ђакон, Дејан Јовановић. Као циљ ставили смо обострано упознавање ученика широм Србије и Русије са

Ефраим Зуроф, шеф Центра “Симон Визентал”, рекао је да очекује да аустријски парламент усвоји закон који би забранио усташке симболе и величање фашизма. Зуроф је оцијенио да је опхођење Аустрије са злочинцима из Другог свјетског рата “апсолутно идиотско” и посебне критике упутио на оно што се дешава у Блајбургу. “Постојао је екстремно злочиначки режим, а у Блајбургу се сваке године окупљају она лица која жале за тим режимом. То је апсолутно лудило”, рекао је Зуроф за бечки “Стандард”. Он је нагласио да је Анте Павелић био један од најгорих масовних убица у европској историји и упитао како неко може да му одаје почаст. “Зашто је тако нешто могуће у Аустрији?

У Хрватској дају помен бившем министру одбране и једном од промотера усташтва Гојку Шушку, који је био близак сарадник првог хрватског предсједника Фрање Туђамана и творац низа самопрокламованих ратних генерала који су починили бројне ратне злочине. Док десни, такозвани државотворни медији, говоре о Шушку као о хероју са великим заслугама за независност Хрватске, либералнији портали пишу да би он, да је поживио дуже, вјетроватно био оптужен у Хагу за ратне злочине. Шушак је постао први човјек одбране Туђманове Хрватске 1991. године. Набављао је оружје и промовисао војнонеобразоване људе, али вјерне шовинистичким идејама попут: Ивана Корадеа, Ивана Чермака, Љубе Ћесића Ројса и Мирка Норца. Лично је учествовао у нападу на Борово