Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu.

 

„Kroatischer muttertag“ („Hrvatski majčin dan“)

Datum objave: petak, 4 maja, 2018
Veličina slova: A- A+

Piše: Vladimir Frolov

Blajburg (Bleiburg), malo mestance u Austriji udaljeno samo 4 kilometra od granice sa Slovenijom ima poseban značaj za Evropsku Uniju. Naime, to je jedino mesto u EU gde je dozvoljena legalna svečanost komemoracije fašistima iz Drugog svetskog rata, tačnije hrvatskim fašistima!

RKC sveštenik Vilim Cecelja, aktivni ustaša, bio je začetnik ideje da se 1951. godine u jednom izbegličkom kampu blizu Klagenfurta (Austrija) ilegalno formira tzv „počastni blajburški vod“, od tadašnjih emigranata-ustaša koji su spokojno živeli u Zapadnoj Evropi u vreme hladnog rata između „slobodnih evropskih zemalja i komunističke strahovlade iza gvozdene zavese“, kako su uporno trubili britanski rusofobi.

Vilim Cecelja je onaj katolički sveštenik pred kojim je u aprilu 1941. godine prva hrvatska vlada NDH položila „prisegu“ (čitaj, zakletvu), a zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac imenovao ga je za svog zamenika na funkciji vikara (vojni sveštenik) NDH!

Kao čovek od naročitog poverenja poslat je u maju 1944. godine u Beč, da rukovodi podružnicom Crvenog križa NDH, a zapravo da organizuje tajno prebacivanje dela opljačkanih dragocenosti Srba i Židova, koje će poslužiti za posleratno zbrinjavanje istaknutih hrvatskih fašista. Planski se početkom 1950. godine smestio u katolički samostan Maria Plain kod Salzburga.

Znajući te igrice, Cecelja se odlučio na formiranje ove grupe fašista kao udruženja građana, kako bi pokrenuo inicijativu za početak kampanje nazvane „blajburška tragedija“, koja je osmišljena kao model za nasilnu simetriju sa hrvatskim državnim genocidom nad Srbima, Židovima i Romima tokom trajanja NDH, gde je samo u logoru Jasenovac stradalo preko 700000 Srba, Židova i Roma!

Uz ove impresivne brojke hrvatskih žrtava, kroatokomunisti su uporno dodavali i navodne brojne hrvatske antifašiste, pokušavajući da nametnu tezu o „hrvatskom antifašističkom pokretu“ u NDH, iako su Hrvati do kapitulacije Italije samo sporadično, a ne kao narod učestvovali u partizanskim redovima, što najbolje potvrđuje podatak da je od 10.000 nosilaca „Partizanske spomenice 1941.“ iz R Hrvatske, bilo svega 800 Hrvata i pripadnika nacionalnih manjina, a svi ostali su Srbi!

Već sredinom šezdesetih godina prošlog veka „počastni blajburški vod“ se legalizuje kao udruženje građana, i odmah kupuju deo zemljišta gde planiraju podizanje spomenika, i kao „dobri kršćani“ naravno i postavljanje prigodnog križa, kako Hrvati zovu krst.

Sve ove pripreme su planske, jer u Austriji postoji udruženje pod imenom „Österreichisches Schwarzes Kreuz“ („Austrijski Crni krst“) koje brine o svim vojničkim grobljima, bez obzira koji su ideološki predznak nosili njihovi korisnici, naravno u okviru katoličke crkve!

Tako su ustaše još tada uklopile svoj budući praznik u austrijsku tradiciju, iako su se još uvek poluilegalno okupljali sredinom maja meseca, uz Ceceljinu prigodnu misu-zadušnicu.

Međutim, austrijske vlasti već 1985. godine daju dozvolu za legalno okupljanje ustaških emigranata i njihovih potomaka i sledbenika, što nimalo ne čudi, u dva su svetska rata austrijski Nemci i Hrvati bili u zajedničkim vojskama, i ratovali protiv zajedničkog neprijatelja, i gle čuda, baš oba puta protiv Rusa i Srba!

Međunarodno priznanje Republike Hrvatske 1992. godine, omogućilo je da počne službena, državna proslava na Blajburškom polju, jer je Hrvatski sabor i Hrvatski sabor BiH pokrovitelj svih svečarskih aktivnosti, te samim tim i odgovoran za ekscese koji se pritom redovno događaju prilikom same ceremonije.

Od početka ovog neofašističkog dernekovanja, stanovnici Blajburga redovno se zaključavaju u svoje domove, jer su ulice gradića ispunjene sa nekoliko desetina hiljada raspojasanih potomaka i sledbenika hrvatskig fašista, koji najčešće svečare pred austrijski narodni praznik nazvan „Muttertag“ (Majčin dan) koji se praznuje druge nedelje u maju mesecu.

Zato se ovaj neoustaški dernek među lokalnim stanovništvom koje se buni protiv izgrednika, poodavno naziva „Kroatischer muttertag“ („Hrvatski majčin dan“), ali se dosadašnja vlast uvek izgovarala da je to zapravo proslava na privatnom posedu te nema osnova za uredovanje, a o nekakvoj zabrani nema ni govora.

Međutim, kada je prve godine svog predsednikovanja, hrvatska NATO plavušica u Blajburg dovela i počasni vod HV da ispale počasni plotun za ustaške koljače, tadašnja austrijska vlast sećajući se da su bili samo nacistička „Ostmark“ i da su bečki Židovi ipak doživeli holokaust, o čemu još živi sećanje kod njihovih potomaka, ipak je zabranila tu igrariju!

Ove su godine pojedini poslanici austrijskog parlamenta najavili pokretanje inicijative da se zabrani takva neofašistička svečanost, koju ne dozvoljavaju druge države, članice EU.

Hrvatska je naprotiv već objavila i učesnike u ovogodišnjem derneku, gde će misu-zadušnicu i prigodno slovo držati zadarski biskup, monsinjor Želimir Puljić, već poznat po ispoljavanju „ljubavi“ za Srbe i one koji se protive takvim manifestacijama. Kao i do sada, sa zagrebačke glavne autobusne stanice, organizovano i besplatno prevoziće se na Blajburško polje zainteresovani poklonici ustaštva!

Ivica Račan, dugogodišnji predsednik SKH (Savez komunista Hrvatske) bio je prvi hrvatski premijer koji se službeno poklonio ustaškim zločincima na Blajburgu, tako pokazavši da je dostojan naslednik Vladimira Bakarića (sekretar CK KPH) koji je ceo rat 1941.-1945. boravio u Krajini, pritom brižno čuvajući ustaške zločince i dragu NDH od srpskih ustanika.

Tako je Račan svojim primerom pokazao i dokazao uspešnu višedecenijsku saradnju kroatokomunista i ustaša-emigranata, sve pod patronatom Vatikana i zapadnih prijatelja koji danas ohrabruju „faktora mira i stabilnosti u regionu“, na „hrabre poteze“ neminovne za eventualni prijem u raspadajuću EU!

Za vreme kancelarisanja Kurta Valdhajma, dokazanog fašiste, koji je ipak bio i generalni sekretar OUN, iz bečkog Ratnog arhiva nestao je kompletan dosije austrougarskog podoficira Josipa Broza Tita, kao dokaz o njegovoj zločinačkoj raboti u Mačvi tokom 1914. godine u Velikom ratu, zašta je i odlikovan „malom srebrnom kolajnom za hrabrost“, kako kažu Hrvati.

Zauzvrat, „najdraži sin svih naših naroda i narodnosti“ zaustavio je novinarsku kampanju o zločinačkoj ulozi poručnika nemačkog Vermarhta Kurta Valdhajma, tokom ustaške ofanzive na Kozaru, kada je u ustaškim logorima stradalo oko 80.000 srpskih civila, a u logorima za decu našlo smrt preko 30.000 srpskih devojčica i dečaka, nakon provođenja kaznene „pacifikacije četnika“ u Potkozarju.

Država Srbija svakako treba da najzad stručno, naučno precizno i temeljito rasvetli blajburšku farsu, a ne da se svake godine ponavlja politikantsko-reklamerska predstava pojedinaca, dok hrvatski neofašisti neometano slave svoje dokazane zločince!

(Analitički forum)

Izvor: IN4S

Vezane vijesti:

Kazne će biti izricane na licu mjesta

Ovo je vrhunac: Jedina država koja slavi naciste, „evropski“ kažnjava Srbiju

Kurc: Ne možemo da zabranimo komemoraciju u Blajburgu

Zaustaviti zloupotrebe Blajburga

„Hrvatski muževi“ na „danu hrvatskih majki“ Blajburg, mit koji raste i sve je veći

Iz Austrije poručuju: Stop „fašističkoj komemoraciji“ u Blajburgu




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top