Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 655

ПРЕ ТАЧНО 100 ГОДИНА: Шумадинац, хицем из топа, први у историји, оборио авион!

4. октобар 2015.

Српски артиљерац Радоjе Рака Љутовац ушао jе, пре тачно 100 година, у историjу авиjациjе као први човек коjи jе ватром са земље оборио авион. Рака jе немачки „румплер“, изнад Крагуjевца, оборио хицем испаљеним из пољског топа. Пре тачно 100 година, воjник Радоjе Рака Љутовац ушао jе у историjу ваздухопловства као први човек коjи jе хицем са земље оборио авион. Пуцао jе, из пољског топа, са Метиног брда код Крагуjевца и оборио аустриjски „румплер“, коjи jе пао у центар града. Посада: капетан-извиђач Курт фон Шефер и официрски кандидат Ото Кирш су погинули. Његов подвиг jе тим значаjниjи уколико се у обзир узме чињеница да Србиjа у то време ниjе имала организовану

УМИРЕ У УСТАШКОМ ЗАТВОРУ! Капетан Драган заборављен и без пребијене паре

3. октобар 2015.

Драгана Васиљковића и даље заступа хрватски адвокат по службеноj дужности jер он не може да плати браниоца… Супруга Нада из Аустралиjе jош га ниjе посетила у затвору у Сплиту jер нема новца за пут Драган Васиљковић, познатиjи као Капетан Драган или Кеп, нема новца да ангажуjе адвокате коjи би га пред хрватским судом одбранили од оптужби за наводне ратне злочине. Преживљавао од помоћи диjаспоре Информеров извор близак Капетану Драгану тврди да му jе своjевремено српска диjаспора у Аустралиjи прикупила два милиона аустралиjских долара. – Кеп jе у екстрадиционом притвору провео девет година. Могуће да jе велики део тог новца потрошен током правне борбе да не буде испоручен Хрватскоj, што се

Четрдест друга Вражја дивизија састављена од Хрвата

Без милости према становништву

3. октобар 2015.

Међу аустриjским солдатима круже карикатуре: краљ Петар I Карађорђевић уместо коња jаше овна и краљ са прутом у руци чува овце. Краљ – овчар.Наjстроже су кажњавани редови коjи су показивали милост ФОН ЛАСОТИЋ вади из торбака официрског фотографиjу некаквога сељака у шумадиjскоj ношњи. Кружи фото-снимак – смеjу се воjници ћесарски. Висок, мршав земљоделац на слици. Јаке обрве. Брци. Нос дугачак, сав у кости. Лице издужено, оштро. Очи широм отворене – оштрина у погледу. На глави шаjкача. Кошуља бела, без крагне, пуштена преко панталона до колена широких, одатле ужих ногавица, уз саму цеваницу. Преко кошуље припасан поjас о коjему су две кожне кесице и нож. Плећа огрнута шаjканим капутом. Руке му

Чување, чега

3. октобар 2015.

Коjи то стари град имаjу Албанци на Косову, у коjем су столовали њихови краљеви, цареви, гроб макар jедног њиховог суверена НЕМА ту помоћи, стену коjа се закотрља низбрдо нико више не заустави. Америка, Немачка, Енглеска, Француска… отеле су од Србиjе, силом, ратом, Косово и Метохиjу (не заувек, ту немам ни наjмању дилему) створиле другу албанску државу и само jе питање времена кад ће то и такво Косово, након учлањења у разне међународне асоциjациjе, савезе, комитете, федерациjе… бити примљено у равноправно чланство Унеска. Пресудним утицаjем Американаца, а како би другачиjе. То, jасно, не значи да треба дићи руке, прекинути с настоjањима да се овакав исход осуjети. Хоће се рећи да политички

Бошњаци опет збијају редове као некадашњи муслимани деведесетих!

2. октобар 2015.

Пише: Мирослав Јанковић Бошњаци (не)очекивано опет збиjаjу редове као некадашњи муслимани деведесетих, како су се тада звали данашњи Бошњаци. Фахрудин Радончић прилази Бакиру Изетбеговићу, као комунисти његовом оцу Алиjи пред почетак рата ’92. године. Политички аналитичари у Сараjеву су сусрет и договор ове двоjице Бошњака на други дан Курбан-баjрама, у градском ресторану „Код Кибета“, прогласили наjважниjим политичким догађаjем за бошњачки народ у последњих пет година, колико отприлике и траjе растакање и ситњење политичког тела овога народа у Босни. Сад jе време да се смер промени, jер jе пред Босном велико (не)време. Бошњаци у своjоj традициjи и нарави имаjу и инстинкт и навику и дисциплину да се збиjу и стисну када

Владика банатски Никанор – Не руше моју маленкост већ ауторитет СПЦ

2. октобар 2015.

Разговарала Наташа Јовановић Искрено сам упитан над тим шта то значи тврда линиjа у СПЦ? Ако тврда линиjа значи чување вере православне онда би сви требало да будемо тврдолиниjаши, да чврсто веруjемо, и останемо како нас jеванђеље учи верни канонима Последњих неколико година наjвећи напади на Цркву, епископе, свештенство, манастире, епархиjе и поjединце дешаваjу се у време или непосредно пре заседања Светог архиjереjског сабора. У медиjски простор у време траjања Сабора излива се као жуч море лажних оптужби, материjала, непроверених изjава, искривљених чињеница коjе све заjедно имаjу за циљ рушење ауторитета Цркве и њених представника. Проверени извори из врха СПЦ на коjе се обично аутори оваквих текстова позиваjу даjу тобоже

Мобилисани војници црно-жуте армаде из Босне

Пуцајте, без оклевања, у свакога

2. октобар 2015.

Црно-жути команданти су говорили: Ово неће бити ратни поход, већ излет. Променада. Солдатски шпацирунг до Ниша, да се растера та хаjдучиjа и у пролазу казне непоћудни Срби. Опасне су комите, од оружjа опасуjу бомбе и дуге, оштре ножеве. ЋУТЕ воjници, католици, протестанти, православци, моjсиjевци, униjати, мухамеданци, веруjући и неверуjући. Неки таj папин благослов и не разумеjу, jер jезик не знаjу. Истина, и свештеник воjни jезик само натуца. А његова паства, регрути, у свакодневним вежбама и дрилу научили су и разумевали команде на немачком jезику, али мало шта изнад тога. Згледаjу се поданици Аустроугарске, Мађари, Чеси, Словаци, Хрвати, Тиролци, Босанци и Херцеговци, Јевреjи расути по Средњоj Европи, Срби са широкога подручjа

Његомир Недић крај ћеркиног поломљеног споменика , Деса Милошевић полако губи наду

Дeса Mилoшeвић: Пeт путa ми руше спoмeник oцу, мajци, брaту, поломили плочу тромесечне бебе!

2. октобар 2015.

У Гостовићу од 1992. више нема српских житеља, а и данас непрестано скрнаве гробове њихових наjмилиjих. Бeздушници су пoлoмили и oбнoвљeну нaдгрoбну плoчу Mилeни Нeдић, дeтeту кoje je са три мeсeцa умрло дaвнe 1962. У ПРВОМ нaлeту нaкoн њиховoг прoтeривaњa 1992. гoдинe на осам мeсних грoбaљa Гoстoвићaнa коjи су морали да напусте своjа огњишта, порушeнo je прeкo 80 одсто нaдгрoбних спoмeника. Двaдeсeт три гoдинe касниjе и дaљe сe рушe чaк и oбнoвљeни спoмeници, неки и пo пeти пут. Пoслeдњи случaj дeсиo сe oвих дaнa нa грoбљу Чaрдaк, кaд je oскрнaвљeнo и пoрушeнo девет спoмeникa. Прoтeрaнe Гoстoвићaнe зa рoдни крaj joш jeдинo вeжу грoбoви прeдaкa, збoг чегa oни пoрушeнe спoмeникe из

Промоција књиге "Хроника прогнаних Крајишника" и књиге о етничком чишћењу Срба у Хрватској на енглеском језику "Gone with the Storm".

РАД САВЕ ШТРПЦА ПРЕВАЗИШАО УСКЕ НАЦИОНАЛНЕ ИНТЕРЕСЕ

1. октобар 2015.

Рад Саве Штрпца на документовању страдања српског народа у Хрватскоj превазишао jе уске националне интересе и заслужуjе већу подршку, истакнуто jе на представљању трећег тома Штрпчеве „Хронике прогнаних Краjишника“ и књиге о етничком чишћењу Срба у Хрватскоj на енглеском jезику „Gone with the Storm“. На промоциjи у Библиотеци града Београда историчар Чедомир Антић упоредио jе значаj Документационо информационог центра „Веритас“ Саве Штрпца за Србе са значаjем Центра „Симон Визентал“ за Јевреjе. Антић jе истакао да jе српском народу учињена таква неправда да jе то превазишло национално питање jедног народа и подсjетио на страдања у геноциду од 1941. до 1945. године и деведесетих година прошлог виjека „када jе као народ коjи

ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА ИЗ АРХИВА СПОМЕН ПОДРУЧЈА „ДОЊА ГРАДИНА“

30. септембар 2015.

У Козарскоj Дубици вечерас jе отворена изложба под називом „Циглана“, коjа приказуjе 40 документарних фотографиjа из архива Спомен-подручjа „Доња Градина“. Директор Спомен-подручjа Милорад Буква изjавио jе да jе изложба дио низа активности те jавне установе у оквиру обиљежавања 70 година од пробоjа jасеновачких логораша, али и да jе отворена поводом обиљежавања Дана европске баштине, чиjа jе овогодишња тема „Индустриjско насљеђе“. „Овом изложбом показуjемо да индустриjско насљеђе не мора и ниjе увиjек саставни дио и израз напретка друштва, већ да може бити употриjебљено и у краjње ретроградне сврхе, jер jе циглана као индустриjски комплекс у саставу логора Јасеновац била индустриjа смрти за огроман броj људи“, изjавио jе Буква. Он jе навео

Мркоњић Град послије напада хрватске војске

УСКОРО ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ О СТРАДАЊУ СРБА

30. септембар 2015.

Документарни филм „О континуитету страдања Срба“ биће снимљен на подручjу општине Мркоњић Град, са посебним акцентом на протекли рат и масовну гробницу у коjоj су 1996. године пронађени посмртни остаци 181 особе. Уговор о снимању филма данас су потписали начелник општине Мркоњић Град Дивна Аничић и директор „Исток филма“ Мирослав Станковић. Предсjедник Скупштине општине Мркоњић Град Миленко Милекић рекао jе да ће ова локална заjедница пружити помоћ приликом снимања филма у коjем ће бити доста материjала из протеклог рата коjи до сада ниjе приказан. Милекић jе навео да се то посебно односи на материjал снимљен приликом откопавања масовне гробнице коjа jе пронађена 1996. године, у коjоj су били посмртни остаци

Избјеглице из Крајине у колони код Топуског

Промоција књиге Хроника прогнаних крајишника 3 (Најава)

30. септембар 2015.

Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Саво Штрбац Вас позива на промоциjу своjих књига ХРОНИКА ПРОГНАНИХ КРАЈИШНИКА 3 GONE WITH THE STORM О књигама ће говорити: др Чедомир Антић, историчар Ратко Дмитровић, новинар Новак Лукић, адвокат Душан Ђаковић, књижевни критичар Саво Штрбац, аутор Промоциjа ће се одржати у четвртак 01. октобра 2015. године у 18 часова у Библиотеци града Београда, Кнез Михаилова 56/II (у читаоници Фонда уметности). Позивница за промоциjу књига Саве Штрбца Везане виjести: „РАТ И РИЈЕЧ“ САВЕ ШТРПЦА – Jadovno 1941. Саво Штрбац, 27.10.2013. – ОДРЕШЕНА НЕМАН – Jadovno 1941. КУЛТУРА У ИЗБЈЕГЛИШТВУ – Jadovno 1941.

Убиства Срба у Ливну

30. септембар 2015.

На суђењу Зденку Андабаку, Муамиру Јашаревићу и Сеаду Велагићу за злочине почињене над српским цивилима у Ливну, свjедок Тужилаштва БиХ Милутин Црнчевић рекао jе да jе 1992. године чуо да су неки Срби убиjени, истакавши да jе међу њима био и његов отац. Свjедок jе рекао да jе касниjе чуо да му jе оца убио воjни полицаjац Илиjа Павић, ког jе Кантонални суд у Ливну осудио на три године затвора због злочина почињених у том граду, али jе пресуда неправоснажна. „Питао сам Зденка Андабака, командира Воjне полициjе, шта jе било. Он ми jе рекао да jе чуо за случаj, али да jе тада био у Загребу. На суђењу Павићу, Андабак

Митрополит Амфилохије на премијери филма ''Ви идите, ја нећу''

СРПСКИ НАРОД ВИЈЕКОВИМА НА КОСОВСКОМ РАСПЕЋУ

30. септембар 2015.

Његово преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе рекао jе на свечаноj премиjери документарног филма о страдању српског народа на Косову и Метохиjи „Ви идите, jа нећу!“, да jе српски народ виjековима „саразапет Христу“ на косовском распећу, чиме jе постао и остао Божиjи народ. „Само народи коjи се сараспињу Христу, коjи се пењу на његову голготу и постаjу причасници његове васкрсле жртве за живот свиjета, су зрели историjски народи“, рекао jе митрополит Амфилохиjе у београдском Дому синдиката. Он jе поручио да jе филм свjедочанство о новом распећу Косова и да посебно говори о Милошу Ћирковићу, Србину из Пећи коjи jе „као нови Обилић остао рекавши: `Ви идите, jа нећу` и себе жртвовао

Ослушкивање тишине на Малом Зејтинлику

30. септембар 2015.

Све чешће долазим овдjе, рече док jе спуштао поглед са биjелог мермерног крста. А раниjе сам долазио риjетко, jедном годишње, на задушнице. Пише: Вукашин Беатовић На тренутак jе заћутао, као да jе скупљао снагу да каже оно што jе желио. На његовом лицу примиjетио сам благу несигурност коjу jе брзо разниjела громогласна тишина Малог Зеjтинлика. Потом jе ставио руку на хладну крстачу и испричао причу коjа ме дуго прати, па сам риjешио да jе запишем. Да остане. – Док сам био диjете ово гробље за мене jе представљало сусрет са оним од чега сам бjежао. Нисам могао да прихватим да jе отац погинуо док jе бранио Илиџу. Дубоко у себи