Новостворене државе проистекле самовољним признањима бивших република заједничке државе (Југославије) од стране чланица ЕУ и НАТО имају један заједнички предзнак, упорно негирају пресудну улогу српске војске у Великом рату и сваки допринос у борби за њихове националне границе током распада Аустро-Угарске, те касне јесени 1918. године. Словенија као државна целина, није ни постојала те 1918. године већ је неколико аустријских покрајина имало хомогено словеначко становништво у различитом проценту, од већинског до значајно мањинског. Долазећи распад Двојне монархије активирао је малу групу национално свесних грађанских политичара да се укључе у рад Југословенског одбора у Лондону, тачније његовог радног дела у Женеви, плашећи се изражених талијанских аспирација за проширење своје доминације као

Светом архијерејском литургијом, коју у Храму Светог Петра и Павла у Добоју служи Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Хризостом, јутрос је настављено обиљежавање 100 година од интернације Срба у први организовани логор у цивилизованој Европи гдје је 12.000 лица изгубило живот. Након литургије биће служен и парастос у Храму Светог Петра и Павла, док је за 11.00 часова планирано полагање вијенаца на споменик логорашима. У Добоју је јуче отворена изложба фотографија и докумената добојског логора. Ријеч је о првој изложби тог типа у 100 година. Одржана је и духовна академија. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је раније да су аустроугарске власти прве српске цивиле довеле у

У Добоју је вечерас одржана духовна академија посвећена страдалницима добојског логора у којем је од 1915. до 1917. године убијено 12.000 Срба. Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радомир Граонић рекао је на академији да је кроз добојски логор, који је формиран 27. децембра 1915. године, до 5. јула 1917. године интернирано 45.791 лице српске националности, међу којима и 17.000 жена и дјеце. “Намјера је била стварање тампон зоне која је требала да раздвоји Србе у Србији од Срба у БиХ, што би омогућило лакшу и бржу асимилацију народа на овом дијелу Балкана”, навео је Граонић. Према његовим ријечима, у логору је у цјелини спроведен план аустроугарске владе

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом рекао је у Добоју на отварању изложбе фотографија и докумената добојског логора у оквиру обиљежавања 100 година од интернације Срба у овај логор, да је заборав велика “болест” и опасност за српски народ. Владика Хризостом навео је да је вечерашња изложба у Регионалном музеју важна да би се освјежила култура сјећања на све невине жртве добојског логора и да се одговарајућом документацијом отргне од заборава чињеница да је у Добоју направљен први концентрациони логор у Европи у 20. вијеку. Владика је подсјетио да су први концентрациони логор у 19. вијеку отворили Шпанци на Куби, други Енглези у Јужноафричкој Републици, а трећи Аустроугари у Добоју, да