Uhvatiti smisao celokupne srpske istorije!

Datum objave: nedelja, 27 decembra, 2015
Veličina slova: A- A+

Došao je trenutak da se saberu svi genocidi nad srpskim narodom, da se dokuči smisao srpske istorije, i zato je Radomir Baturan napisao knjigu Kustos Mezezija. Pročitajte intervju sa ovim izuzetnim autorom.

Prizor iz NDH
Prizor iz NDH

U sali crkve Svetog Save na Riveru u Torontu, pred brojnom publikom, promovisan je roman “Kustos Mezezija” dr Radomira Baturana. Roman koji je izdala Catena mundi, a čiju su promociju organizovali crkva Svetog Save i klub časopisa “Ljudi govore”, po autorovim rečima, pisan je više od tri decenije, i jednostavno je došao pravi trenutak da se obeleže svi genocidi nad srpskim narodom: „Skoro svi likovi u mojoj knjizi, a sigurno svi događaji, počivaju na stvarnom, autentičnom, ali tu literarnu konstrukciju nije gradila istorija nego moja imaginacija. Tražio sam efektan, očigledan kraj-poentu svega onoga što sam godinama literarno gradio. I gle čuda: desila se kataklizma za moj srpski narod 1999. Bombardovalo ga je 19 najrazvijenijih zemalja „civilizovanog“ Zapada (Evrope i Amerike). Ubijali su narod, rušili crkve i mostove, fabrike, boljnice, škole…, sve pod mantrom da smene Diktatora koga su oni proizveli i postavili… Eto, zato sam rekao, kao Dušan Vasiljev, da sam došao do svetog saznanja koje i meni i mom narodu donosi propast, ali spas za moj roman kao estetski predmet. Dušmani su dali maestralni kraj jednom srpskom romanu, a planirali su srpskom narodu smaknuće”, objasnio je dr Baturan dugotrajno stvaranje svoje knjige. Za čitaoce “Vesti” o ovom književnom delu ragovarali smo sa autorom.

Zašto je u središtu romana Bosna i Hercegovina?

Bosna i Hercegovina je kroz celu svoju istoriju bila i najsrpskija i najtragičnija srpska zemlja. Na samoj je granici Istoka i Zapada pa su se preko glava i ognjišta njenih ljudi odigravale sve satrapije i bestijalije sukoba unutar hriščanstva i protiv muhamedanstva ovog guravog sveta. Posle je tu došao i islamski satrap… Uzeo sam BiH kao najreprezentativniju srpsku zemlju svih genocida nad Srbima od Rimske do američke imeprije. Tražio sam put na Nebo koji kroz Grob vodi.

 

Glavni lik smestili ste u Zemaljski muzej u Sarajevu?

Uzeo sam za glavni lik svoga romana Antonija Mezeziju, dao mu zanimanje kustosa i smestio ga u Zemaljski muzej u Sarajevu jer se odatle najbolje vide vekovni genocide nad Srbima i najdokumentovanije svedoči o njima. Dao sam mu jermensku nacionalnost jer je najsličnija srpskoj, a po genocidnosti nad njom, u metafizičkoj osjećajnosti svih generacija skoro indentična srpskoj naciji. Da sam uzeo Srbina, bilo koje profesije, manje bi se autoru verovalo i dušmani bi poslovično sva moja svedočenja okvalifikovali kao “srpska propaganda”. Sa tri napomene na početku romana, uzimanjem kustosa za glavni lik i još Jermenina, smeštenog u Zemaljski muzej Sarajeva i pretragične srpske zemlje Bosne i Hercegovine, obezbedio sam romanesknoj priči uverljivost i autentičnost.

Uništavanje srpske imovine u Sarajevu 1914. godine
Uništavanje srpske imovine u Sarajevu 1914. godine

Otkud ta vapaj, Vladimir Dimitrijević u pogovoru knjigu je nazavao utopijskom namerom, da prikažete celokupnu srpsku istoriju, da uhvatite njen smisao, pogotovu što ste roman počseli pisati pre 35 godina kao mlad čovek?

Od detinjstva sam širokim dečijim srcem upijao istorijska i književna kazivanja o srpskoj borbi za slobodu, kao redovnom zanimanju i hlebu i vodi, neophodnim za život. Čest sam bio posetilac Zemaljskog muzeja BiH i Muzeja grada Sarajeva u kojima sam kao sunđer razbuktale mladosti upijao tumačenja kustosa i razabrao poluistine muslimanskih istoričara o bogumilima i poturčavanju u BiH. Da su to laži, osvedočio sam se na Univerzitetu Toronto 1996, gde sam radio kao asistent na projektu prof. Martina Klajna”Trgovina robljem u svetu”. Moja oblast je bila trgovina robljem na Balkanu. A glavna tržnica roblja na Balkanu u Srednjem veku bila je u Dubrovniku. Skoro 95% prodatih robova u Dubrovniku bili su Srbi iz Hercegovine i Bosne. Sve ugovore iz Dubrovačkog arhiva, koji su pisani na latinskom, preveo sam na engleski i predao prof. Klajnu. U tim dokumentima saznao sam stravične stvari. Svaku prodaju roba overavao je Dubrovački sud, u kom su sedeli: sudija, dubrovački knez i dubrovački fratar. U svim mediteranskim državama-gradovima tada je bio donet zakon da se ne smeju prodavati hrišćani kao robovi. Pošto je trgovina robljem bila najunosniji posao u Srednjem veku, Latini su se dosetili kako da izigraju taj zakon. Sve Srbe iz Hercegovine i Bosne tretirali su bogumilima (lat. “pataren”) iako proteranih bogumila iz Bugarske i Raške nije moglo biti ni 5% stanovnika tadašnje srpske banovine, kasnije kraljevine Bosne. U Duborovačkom sudu fratar je odlučivao ko je hrišćanin, a ko nije… Kada sam radio u timu profesora Klajna bio je završen građansko-verski i NATO-rat u Bosni i Hercegovini. Video sam sve strahote tog rata i saznao skoro identične laži Zapada o Srbima uopšte, a naročito o Srbima iz BiH, skoro identičnim kao onima o “patarenima” u Srednjem veku iz ove tragične srpske zemlje. To je moje saznanje o vekovnim lažima Zapada i odluka da završim utopijski projekat-sintezu svih genocida nad Srbima i Jermenima jer su mantre obmana o njima, manje-više, kroz vekove bile iste. I motiv nije bila mržnja Srba, kako običan Srbin misli, nego interes i profit i granica zapadnog i istočnog hriščanstva i civilizacija. Katoličke misije i konkordati išli su ispred vojske i osvajali duše i teritorije na najnehumaniji i najbrutalniji načn: lažima i ucenama , a onda su dolazile vojske da to pokoljima, noževima, macolama, jamama, i logorima, i konačno, granicom zagarantuju. Tako je bilo sa BiH od rimske do američke imperije. Metod je bio isti, a propaganda i pogromi primereni duhu vremena i tehničkog progresa … Pokušao sam da to romanesknom pričom sintetizujem i čitaocu približim.

Ratnički stećak, Bosna i Hercegovina
Ratnički stećak, Bosna i Hercegovina

Neko iz publike na promociji vas priupita “gde je spas” (za srpski narod, za celi svet)?

Svi misleći ljudi, pa i pisci, na to pitanje samo pokušavaju da odgovore, iako i sami sumnjaju da “znaju spas”. Dobro je što pokušavamo. Tako i ovaj pisac misli da je spas u vraćanju humanističkom idealu po kome ćemo živeti, a odbacivanjem nakaznog materijalističkog ideala koji je doveo do sumraka civilizacije koju živimo… Samo slobodne, samostalne, nacionalne, uređene države po humanističkom idealu, sa “Bogom na Nebu i etikom u meni” kako je govorio Kant, mogu vratiti dostojanstvo čoveku, narodima i državama. Sve dok je Bog u džepu i u bankama, osiguravajućim zavodima, transnacionalnim kompanijama-u Bogu-Profitu i nemoral u grudima – neče biti dostojnog, slobodnog života i življenja čoveka, naroda i države”.

(Ljudi govore)

Radomir Baturan – Kustos Mezezija
Radomir Baturan – Kustos Mezezija

ROMAN NARUČITE OVDE!!!

 

Izvor: SRBIN INFO

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top