Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 589

Изложба "Пребиловци", која свједочи о злочину усташа 1941. године у истоименом херцеговачком српском селу, отворена је вечерас у галерији бањалучког Културног центра "Бански двор".

У Бањалуци отворена изложба „Пребиловци“

22. јануар 2016.

Изложба „Пребиловци“, која свједочи о злочину усташа 1941. године у истоименом херцеговачком српском селу, отворена је вечерас у галерији бањалучког Културног центра „Бански двор“. Изложба садржи 20 паноа са фотографијама и документима о страдању 850 од укупно хиљаду становника овог села и његовој обнови. Један од аутора изложбе Драгослав Илић рекао је да би Пребиловци, ако би их посматрали само кроз страдање, били само једна црна тачка на карти НДХ. „Овдје је акценат стављен на сјећање, јер су Пребиловчани кроз обнову Пребиловаца на темељу свог националног предања створили потпуно нов живот, пресемантизовали трагедију своје дјеце из дубина трагичности у висине светости“, рекао је Илић новинарима у Бањалуци. Предраг Лозо, такође

Немачки адмирал: Срамота ме је што је моја Немачка три пута бомбардовала Србију у прошлом веку

21. јануар 2016.

Када је 1999. уз НАТО бомбе на Југославију кренула и незапамћена медијска хистерија по европским медијима против „грозних Срба“, међу реткима који су стали иза бомбародованих нашао се Немац, адмирал Елмар Лудвиг Шмелинг, бивши шеф Немачке обавештајне службе и потоњи шеф Контраобавештајне службе НАТО. Иако је тада био у пензији, Шмелингов официрски ауторитет био је довољан да у Немачкој одјекну његове речи: „Стид ме је као човека и официра што моја држава трећи пут у овом веку напада малу Србију!“ Априла 1999. разобличили сте медијски НАТО мит о хуманитарној НАТО интервенцији у Југославији у циљу спасавања угрожених Албанаца. – Да, указао сам да су тврдње Рудолфа Шарпинга, министра одбране тадашње

Јурич: Загрепчани, пазите се четничких викара из православне цркве

20. јануар 2016.

Водитељ емисије на хрватској телевизији „З1 ТВ“ Марко Јурич шокирао је јавност говором мржње, када је у одјави емисије упозорио гледаоце да буду опрезни када пролазе Цвјетним тргом у Загребу јер је тамо православна црква у којој су „четници који могу наудити њима и мајкама са дјецом“. „Дакле, драги моји Загрепчани, кад се шетате Цвјетним тргом, поготово мајке са дјецом, припазите да не би неки од тих четничких викара истрчао из цркве и мало, у маниру својих најбољих клања, извео свој крвави пир на нашем најљепшем загребачком тргу“, рекао је Јурич, који води емисију „Марков трг“. Јурич је још предложио да би, можда, било добро да се то мјесто обиљежи

Споменик Константину Богословском Михаjловичу

Руски филм расплакао Београд: Прича о Константину који је бранио Србију од Бошњака! (ВИДЕО)

20. јануар 2016.

Руски документарни филм који носи назив “Анђео са горе Заглавак”, посвећен је жртви руских добровољаца током рата у Босни и Херцеговини. Филм је са благословом Српске православне цркве написала Љиљана Булатовић. Прича филма ставља у фокус Константина Богословског који је симбол страдања руских добровољаца који су се у БиХ борили на страни Срба. Константи је погинуо у 12. априла 1993. године током херојске одбране Вишеграда. Причу о њему испричала је његова мајка Људмила и саборци који су били поред њега када је погинуо. Такође, филм садржи снимке са Константинове сахране. Повод за филм је била двадесета годишњица од борбе за брда Столац и Заглавак, од које је зависила одбрана Вишеграда.

Сједница Управног одбора Удружења жена жртава рата Републике Српске у Лакташима.

Рајилић: Очекујемо статус удружења од јавног интереса

20. јануар 2016.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић-Рајилић изразила је очекивање да ће Удружење добити статус организације од јавног интереса. „Добијањем статуса од јавног интереса удружење би могло дјеловати у остваривању права, доказивању истине и инсистирању да починиоци ратних злочина над српским цивилним становништвом буду процесуирани“, рекла је Рајилићева Срни након сједнице Управног одбора Удружења у Лакташима. Она је навела да је саопштила Надзорном одбору да је Удружење учествовало на конкурсу Министарства управе и локалне управе Српске за организације и удружења за стицање статуса од општег јавног интереса. „Удружење се сусреће са бројним проблемима, од којих је највећи редовно финансирање, али огромним ентузијазмом и уз помоћ уплата појединаца успјели

СПЦ и Ватикан о Степинцу: Чека се комисија Свете столице

20. јануар 2016.

Изасланици српске цркве у Ватикану предали патријархов одговор на папино писмо о Степинцу. У Ватикану кажу да теоретски није немогуће да папа Фрања посети Србију већ до краја године ДЕЛЕГАЦИЈА Српске православне цркве папи Фрањи је у суботу у Ватикану уручила одговор патријарха српског Иринеја на његово писмо од прошле године, поводом канонизације Алојзија Степинца. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј и бивши амбасадор при Светој столици Дарко Танасковић предложили су и састав СПЦ за разговоре са Римокатоличком црквом о улози контроверзног хрватског кардинала. Да је ово била главна тема састанка у Риму, потврдио је јуче и митрополит црногорско-приморски Амфилохије. – У одговору нашег патријарха папи предложена је комисија за

Карамарко: Ћирилица неће бити приоритет

20. јануар 2016.

Враћање ћирилице у хрватско школство свакако неће бити приоритет нове владе, поручио је данас на свом Фејсбук профилу шеф ХДЗ-а Томислав Карамарко. „Немам ништа против да ћирилица буде изборни предмет ономе ко то хоће, али то свакако није реформска мјера“, написао је Карамарко реагујући на иницијативу ректора Загребачког универзитета, највећег у Хрватској, Дамира Бораса. Карамарко је истакао да ће се нова хрватска влада засад концентрисати на реформе у привредном, финансијском и социјалном сектору. „Спремни смо за спровођење реформи, али не и за оне које би могле довести до нових трошкова или слабљења хрватског националног јединства и територијалне цјеловитости. Према томе, за сад ћемо се концентрирати на реформе у привредном, финансијском

Одштета породицама жртава ратних злочина у Сиску

19. јануар 2016.

Хрватска би требало да исплати милионске износе одштете породицама жртвама ратних злочина у Сиску, за које је, по командној одговорности, осуђен ратни замјеник начелника Полицијске управе Сисак Владимир Миланковић, јављају хрватски медији. Миланковић је осуђен на осам година затвора због смрти 23 сисачка цивила и једног ратног заробљеника у 1991, те незаконито притварање и мучење десетак цивила, али му је Врховни суд Хрватске касније повећао казну на 10 година затвора. Општински суд у Сиску је 15. јануара пресудио да Хрватска мора исплатити укупно 86.000 евра за три члана породице Станка Мартиновића, кога су из његове куће у Новом Селу, недалеко Сиска, 23. септембра 1991. одвела четворица униформисаних лица. Нестанак и

Ректор Универзитета у Загребу: Ћирилица је „старохрватско писмо“ и било би лепо да је поново у настави

19. јануар 2016.

На Универзитету у Загребу, пре свега на Филолошком факултету, већ дуже време се расправља о враћању ћирилице у наставу, а ректор Дамир Борас каже да су то „старохрватска писма“, те би било лепо поново их видети у настави. Уверен да ће у стручној јавности многи мислити исто, Борас је за загребачки „Јутарњи лист“ рекао да би ћирилицу требало вратити у школе, а да би глагољицу требало понудити као изборни предмет. Давор Дукић, редовни професор Одсека за кроатистику – Катедре за старију хрватску књижевност, наводи два разлога због којих би било добро учити ћирилицу. „На ћирилици имамо низ старих текстова, а познавање тога писма помаже учењу руског језика. Други је разлог

Свеци могу бити само људи који су оставили свијетло сјећање

19. јануар 2016.

Шеф дипломатије Московске патријаршије владика Иларион Алфејев оцијенио је да би било правилно да се као свеци прослављају људи који су иза себе свима оставили свијетло сјећање и нагласио да ни Српска ни Руска, као ниједна од осталих православних цркава не може утицати на процесе канонизације које спроводи Римокатоличка црква. Алфејев је у интервјуу за „Политику“, који ће у цијелости бити објављен 24. јануара, говорећи о процесу канонизације хрватског кардинала Алојзија Степинца, рекао да жели да вјерује у конструктивне резултате предстојећег дијалога Српске православне цркве и Ватикана о том питању и да ће „мишљење српске браће бити саслушано“. „Слажем се са мишљењем које су више пута изнијели патријарх српски Иринеј

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима. ФОТО: Пребиловци село на интернету.

Изложба „Пребиловци“ у Бањалуци 19. јануара у Банском Двору

19. јануар 2016.

Изложба „Пребиловци“, коjа свjедочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, биће отворена у уторак 19. јануара у 19 часова у галерији Банског Двора у Бањалуци . Према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“, Пребиловци представљаjу наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. На отварању иложбе говориће предсjедник Управног одбора Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура и Душан Ј. Басташић, предсjедник Удружења грађана „Јадовно 1941“, коjе jе инициjатор и уз Културни центар Новог Сада носилац овог проjекта. Присутнима ће се обратити и аутори изложбе, Драгослав Илић и Предраг Лозо. Изложба jе до сада била постављена у Новом Саду, Београду

Стаљину расте популарност

19. јануар 2016.

Истраживање показује да Руси цене владаре који умеју да штите националне интересе ПОПУЛАРНОСТ некадашњег совјетског лидера Јосифа Висарионовича Стаљина, који је умро пре скоро 63 године, достигла је највиши ниво у последњих 10 година. Социолози тврде да су на то утицали повратак Крима матици и рат у Сирији. Најновије испитивање „Левада центра“ показало је да 34 одсто грађана Русије, без обзира на то какве грешке приписују Стаљину, оцењује да је „под његовим руководством СССР био победник у великом отаџбинском рату“. Председник Русије Владимир Путин у више наврата је истицао да рат против фашизма није добио Стаљин, већ народ Совјетског Савеза који је дао огромне жртве. Петина становника Русије и даље

Представљена нова едиција „Свети Немањићи“

19. јануар 2016.

Нова едиција књига „Свети Немањићи“ у издању „Светигоре“ и „Вечерњих новости“ представљена је јуце у београдском „Медија центру“ у присуству митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Ријеч је о осам занимљиво написаних и богато илустрованих биографија чланова династије Немањић, која је дала највећи допринос српској држави и народу – биографијама Светог Саве, Симеона Мироточивог, краљева Владислава, Драгутина, Стефана Дечанског, Милутина, Стефана Првовенчаног и царева Уроша и Душана. Владика Амфилохије рекао је да је ова едиција један од поклона Митрополије црногорско-приморске поводом девет стотина година од оснивања Српске православне цркве, а тиме и „уграђивања нашег у свесаборни храм нашег народа, који је никао и расте у центру Београда /храм Светог Саве/“. Владика је истакао

У Београду обиљежено сто година од Мојковачке битке

19. јануар 2016.

У Београду је синоћ обиљежено 100 година од Мојковачке битке у којој је малобројнија Црногорска војска у Првом свјетском рату зауставила аустроугарску офанзиву и омогућила повлачење Српске војске преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније ка Крфу. Свечана академија под називом „100 година од Мојковачке битке“ одржана је у Сава центру, у присуству црквених великодостојника, представника власти и Војске Србије, те јавних личности Србије, Републике Српске и Црне Горе. Академији су присуствовали Његова светост патријарх српски Иринеј, Његово високо преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије, специјални изасланик предсједника Србије начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, принц Александар Карађорђевић, те Јанко Вукотић, унук славног сердар Јанка из Мојковачке битке.

Мира Бићанић, професорица православне гимназије у Загребу: Ђаке нам каменују затуцани вршњаци

18. јануар 2016.

ЗАГРЕБ – Ученике и ученице Српске православне опште гимназије Кантакузина Катарина Бранковић у Загребу вршњаци из сусједне струковне школе каменују, вербално их провоцирају и малтретирају. Описани инциденти догађају се од кад је Српска православна гимназија преселила у нову зграду на Светом Духу. О овим инцидентима јавност је први пут имала прилику чути концем прошле године, кад је забиљежен посљедњи случај каменовања. Није то био први такав напад. За досадашње инциденте јавност није имала прилику чути, јер управа Српске православне школе из разумљивих разлога није жељела такву врсту позорности. О раду ове школе, о њезином оснивању и начину дјеловања те о нападима којима су изложени њезини ђаци разговарали смо са професорицом