Елементи које треба уништити Хрватска држава не може постојати ако у њој живи 1.800.000 Срба и ако ми за леђима имамо снажну српску државу, изјавио је Младен Лорковић, министар спољних послова НДХ Свештеник и усташа др Иво Губерина 1943. је написао: „Становити елементи у Хрватској, који су за вриеме Југославије имали задаћу расточити државни и народни организам Хрватске; онеспособити је за живот, а особито за ону улогу, коју је Провидност намиенила и након пада Југославије остали су у хрватском организму, а да се ни за једно слово у својим протухрватским тежњама нису измјенили. Природно је право хрватске државе и хрватског народа лиечити свој организам од тога отрова. Усташки се покрет

“Пред неколико дана сам ти писала, а сад ме ево да ти честитам имендан” – пише Марица Косановић брату Николи Тесли уочи Светог Николе, крајем 1892. године. “Немам ти што желити осим да ти Бог даде добро здравље, па да живиш на дику и понос нами, а човечанству на корист! Код нас све живо и здраво. Брижна сам зато што велиш да радиш дан и ноћ. Дабоме да сад имаш још више посла ради те изложбе. Кад би нам могао само двије три ријечи написати, и то само јеси ли здрав, да знаш како би нам угодио, а мене макар у неколико бригах отресао. Желећи ти чврсто здравље љуби те

Драган Човић, хрватски члан предсједништва БиХ, одобрио је да се Бањалучкој бискупији уплати 3.000 КМ за организовање одласка у Блајбург. “Одобравају се средства за интервентно кориштење текуће буџетске резерве буџета институција БиХ и међународних обавеза БиХ за 2016. годину, у износу 3.000 КМ Бањалучкој бискупији за организовање одласка на годишњу комеморацију блајбуршких жртава и Крижног пута”, наводи се у Човићевој одлуци донесеној 11. маја ове године. Одлука је објављена у Службеном гласнику БиХ, број 38/24. маја 2016. године. (Слободан Васковиц Блог) Извор: Радио Телевизија БН   Везане вијести: Бискуп Комарица: Бањалука је за мене Блајбург | Јадовно 1941. Комарица Блајбуршки: Нисам хтио да увриједим Србе | Јадовно … Пуљић подржао

ПРИЈЕДОР – Конобар приједорског ресторана „Papa Joe” одбио је да услужи бившу портпаролку хашког тужилаштва Флоранс Артман зато што је она покушала да му око руке стави белу траку, саопштено је данас из тог ресторана. Артманова је у понедељак у Приједору изјавила да је дошло до инцидента и да је дискриминисана јер је један конобар одбио да јој послужи кафу. Из ресторана „Papa Joe” данас је саопштено да је конобар Артмановој покушао да објасни да у том ресторану нису дозвољена никаква политичка или национална окупљања и дешавања и да гости који се тога не придржавају неће бити послужени. „Она је потом видно изнервирана говорила како ми не поштујемо људска и

Став Светог архиjереjског Сабора СПЦ, коjи jе патриjарх Иринеj пренео председнику Србиjе Tомиславу Николићу, да урна Николе Tесле буде положена у храму Светог Саве на Врачару, поново jе данас повод да хрватски медиjи пишу како jе оваj научник светског гласа заправо био Хрват. „Хрватски и амерички изумитељ светског гласа рођен jе у личком месту Смиљану 1856., али jе готово цели живот радио у СAД-у где jе и остварио све изуме. Умро jе у Њуjорку 1943. у доби од 87 година“, наводи риjечки Нови лист. У овоj краткоj речени све jе тачно осим да jе Tесла хрватски изумитељ. Tесла jе, наиме, рођен у српскоj породици коjа jе живела у малом месту

Комитет Савјета Европе за заштиту националних мањина позвао је данас званични Загреб да хитно осуди националистичку и антимањинску реторику на политичкој сцени и у медијима, да спроведе ефикасне истраге и санкционише све случајеве злочина из мржње и говора мржње. Комитет апелује на хрватске власти да започне улагање у инфраструктуру и то у дијеловима земље гдје се настањују повратници и Роми, као и да повећа запошљавање припадника националних мањина у јавним службама. “Успон национализма и политичке радикализације има негативан утицај на права мањина, посебно у оним областима које су биле тешко погођене конфликтом 90-тих година”, наводи се у најновијем мишљењу Савјетодавног комитета Савјета Европе о оквирној конвенцији за заштиту националних мањина.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је приликом телефонског разговора са немачком канцеларком Ангелом Меркел изразио забринутост и љутњу због најаве да ćе немачки парламентарци 2. јуна гласати о признавању геноцида над Јерменима 1915. године, јавила је телевизија НТВ позивајуćи се на администрацију турског председника. Како се наводи, Бундестаг намерава да призна термин “геноцид” када је реч о масовном убиству Јермена током Првог светског рата на територијама које су биле под контролом Отоманског царства. Ердоган је рекао да се нада да ćе се немачки парламентарци придржавати здравог разума. Претходно је вицепремијер Турске Нуман Куртулмуш рекао да се нада да ćе Бундестаг одбити захтев да се о тој резолуцији гласа, док је премијер Бинали Јирдирим подсетио да у Немачкој тренутно живе милиони