Како се приближава рођендан, тако се изнова покрећу питања сахране давно сахрањеног, а никад умрлог великана науке и технике Николе Тесле. Округле годишњице додатно увећавају број реаговања разних људи, од лаика до научника и свештеника, у вези с тим како достојно сместити посмртне остатке једног од најпризнатијих Срба који су икад живели. Широм света, и тако већ више од једног века. У ствари, од времена настанка његових најзначајнијих проналазака (последње две деценије 19. века), који још представљају окосницу модерног техничког универзума (полифазне наизменичне струје, генератори, електромотори, радио, даљинско управљање и тако редом). Многи медији нас засипају најразличитијим нагађањима „чији је Тесла”, али и тиме како трајно и достојанствено обележити његово

Предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић у честитки грађанима поводом Дана антифашистичке борбе, 22. јуна, изнијела је више неистина и увреда на рачун Срба, упозорио је предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта. Линта је указао да је Китаровићева у честитки навела да је „својим учешћем на страни антихитлеровске коалиције хрватски народ, заједно са припадницима националних мањина, дао важан допринос побједи над фашизмом и нацизмом“, као и да је одлукама ЗАВНОХ-а постављен темељ за проглашење Хрватске независном државом, која је, како тврди, одбрањена „од великосрпске агресије“ у протеклом рату. Предсједник Савеза Срба из региона подсјећа да је хрватски народ до краја 1943. године већински учествовао на страни злочиначке и фашистичке НДХ

У оквиру „Видовданских дана културе“ у Брчком je отворена изложбa „Вук Стефановић Караџић“. Изложба је ауторско дјело предсједника Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ „Просвјета“ Бањалука Јеленка Бајића и секретара овог градског одбора „Просвјете“ Миленка Јевђевића, који су на 21 паноу приказали живот и дјело Вука Караџића. „Кроз ову изложбу можемо доста научити о животу и раду Вука Караџића, посебно о томе шта нам је Вук оставио и шта нам је кроз своја дјела поручио“, рекао је синоћ на отварању изложбе Предраг Љубојевић, потпредсједник „Просвјете“ у Брчком, која је организатор. Изложба у просторијама „Просвјете“ у Брчком отворена је наредних 10 дана. „Видовдански дани културе“ биће настављени сутра традиционалном смотром фолклора,

У зворничкој Народној библиотеци и музејској збирци вечерас је представљена књига „Теслина пошиљка“, аутора Вање Булића. Булић је рекао да је у овој књизи главни јунак „Народна библиотека“, која је срушена, 6. априла 1941. године, приликом бомбардовања Београда. „У школи су нас учили да је тада изгорело око 500.000 књига, а радећи на томе дошао сам до закључка да је уствари ‘Народна библиотека’ покрадена, односно да су књиге однесене“, рекао је Булић. Он је подсјетио да је београдска „Народна библиотека“ имала све оно најбитније што је у вези са историјским и културним наслијеђем српског народа, посебно преписке српске и турске државе, Србије и Аустроугарске. „Испоставило се да на стогодишњицу Великог

Скандалозна фотографија на којој група младих насмејано позира у црној одећи са јасно видљивим усташким симболима објављена је у среду на Твтеру и то на дан када Хрватска слави Дан антифашистичке борбе. Ова фотографија само је кап у мору величања усташтва. Медији из региону током последњих неколико недеља више пута су извештавали о сличним скандалозним испадима, попут штанда са усташким сувенирима који се до пре две недеље налазио у центру Сплита. Дан победа над фашизмом у целој Европи слави се 9. маја, осим у Хрватској у којој се Дан антифашистичке бобе обележава 22. јуна у знак сећања на дан када се 1941. у шуми Брезовица код Сиска основан Први сисачки

Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић изјавила је да је хрватски народ дао важан допринос у победи над фашизмом и нацизмом. „Својим учешћем на страни антихитлеровске коалиције хрватски је народ, заједно с припадницима националних мањина, дао важан допринос победи над фашизмом и нацизмом”, изјавила је Китаровићева поводом Дана антифашистичке борбе, 22. јуна. Како каже, одлукама ЗАВНОХ-а постављен је темељ за проглашење Републике Хрватске независном државом “коју смо одбранили од великосрпске агресије и ослободили у Домовинском рату“. Она је нагласила да те историјске заслуге хрватских антифашиста треба достојанствено да се обележе с пуним поштовањем према свим погинулима током Другога светског рата и свим жртвама комунистичког режима након завршетка рата. За разлику од