arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Crvena Hrvatska: Nacisti, svratite u Šibenik ako imate m*da!

12. avgust 2016.

Antifašisti iz cele Hrvatske solidarišu se sa šibenskim kolegama nakon što su ovi dobili pretnje smrću zbog podrške za sada nepoznatim osobama koje su spomenik Miri Barešiću polile crvenom bojom i na taj način, kako su poručili, dovršili spomenik krvavim rukama, piše portal ŠibenikIN. Aktivisti iz Antifa Šibenik za ŠibenikIN tada su rekli da spomenik Miri Barešiću crvenom bojom nije dovršio niko iz njihovog užeg kruga. „Nismo formalno udrženje i nemamo članstvo, ali možemo reći da to nije napravio niko od nas, ali ‘umetnike’ poznajemo, to su naši drugovi iz Murtera. Rekli su nam da su prefarbali i Ulicu Mile Budaka u Dragama, odmah nasuprot spomenika, ali nisu nam poslali fotku“, rekao je anonimni izvor

Spomenik koji su Nemci podigli Srbima u Prvom svetskom ratu

Na ćirilici! Ovo je spomenik koji su Nemci podigli Srbima u Prvom svetskom ratu!

12. avgust 2016.

Iako su bili na suprotnim stranama, vojnici su se i te kako poštovali, a u prilog tome ide i činjenica da su pripadnici carske Nemačke vojske 1918. podigli spomenik preminulim srpskim zarobljenicima iz logora Kenigsbrik kod Drezdena. Nemci su nas tada poštovali zato što smo voleli svoju slobodu i ideju, a kakvi smo danas? Veliki rat, koji se tako zvao kada je izbio, odneo je mnogo žrtava, ali je bilo i priča koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Iako su bili na suprotnim stranama, vojnici su se i te kako poštovali, a u prilog tome ide i činjenica da su pripadnici carske Nemačke vojske 1918. podigli spomenik preminulim srpskim zarobljenicima iz

Aleksandar Matanović V. Sekulić

Zaborav put u nova stradanja

12. avgust 2016.

Poslednjih nedelja u listu „Politika“ vodi se žučna polemika između čelnih ljudi Srpskog memorijala i v. d. direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu Veljka Đurića Mišine o potrebi da Srbija dobije mesto za imena svih srpskih žrtava u 20. veku. Jedan od aktera te prepiske, inicijator i predsednik Skupštine Društva za podizanje Memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida u 20. veku, proslavljeni srpski šahista Aleksandar Matanović u razgovoru za „Vesti“ kaže da je i sam zbunjen Đurićevim istupom. Ideja o izgradnji Srpskog memorijala dobila je najširu podršku, ali su se pojavili i protivnici? – Da su za ovih dvadesetak godina uradili barem nešto, ne bismo imali ni „bljeskove“ ni „oluje“, ni

Postavka u Memorijalnom muzeju Jasenovac

Izlivi neistina i mržnje Veljka Đurića

12. avgust 2016.

Povodom teksta Veljka Đurića Mišina „Zašto pljuju na mene iz ’Srpskog memorijala’” Svojim tekstom u jučerašnjoj „Politici”, u kojem se neprimerenim rečnikom žali, „Zašto pljuju na mene iz ’Srpskog memorijala”, Veljko Đurić Mišina najviše je rekao o sebi samom. Ali, on to, očigledno, ne shvata, jer je velika njegova želja da na stranicama ovog lista nekako dobije publicitet. Nedolično statusu koji želi da ima i dužnosti na kojoj se trenutno nalazi, on olako koristi reč „laž” i konstrukciju „gomila praznih reči”, valjda da bi iza toga nekako sakrio prazninu onoga što govori. Kaže da je svako tvrđenje da su brojevi srpskih ratnih žrtava poznati „gola laž”. A ko je to

Slobodan Milošević

Klark: Zašto su mediji prećutali da je Hag oslobodio Miloševića optužbi

11. avgust 2016.

Odluka Haškog tribunala da pokojnog Slobodana Miloševića oslobodi svih optužbi za ratne zločine počinjene tokom rata u Bosni, ponovo dokazuje da bi sve tvrdnje NATO-a o takozvanim „zvaničnim neprijateljima“ trebalo prihvatati s ogromnom rezervom Za proteklih dvadeset i nešto godina, neokonzervativni komentatori i „liberalni intervencionisti“ koristili su svaku moguću priliku da nam objasne da je Milošević (koji je, inače, bio demokratski izabrani predsednik države u kojoj je, u to vreme, slobodno delovalo više od 20 političkih partija!) zapravo bio zlokobni, genocidni diktator; čovek koga treba kriviti za smrt SVIH koji su na Balkanu stradali tokom devedesetih, piše u svom blogu objavljenom na sajtu RT, Nik Klark, novinar, publicista i pisac.

Odvezli ga u bolnicu u ranim jutarnjim satima: Kapetan Dragan

Kapetan Dragan hitno prebačen u bolnicu zbog srca

11. avgust 2016.

Kapetan Dragan hitno je u četvrtak ujutru prebačen iz splitskog zatvora u KBC Split. U pitanju su problemi sa srcem! Situacija je bila dramatična jer su Vasiljkovića u bolnicu odvezli u pola pet ujutro! Informaciju za Index je potvrdio Damir Romac, portparol splitskog Županijskog suda i šef Odela za ratne zločine te predsednik raspravnog veća koje će suditi Vasiljkoviću. Kapetan Dragan optužen je za ratne zločine u Glini i Dalmaciji, među ostalim terete ga i za zapoved za napad u kojem je poginuo nemački novinar Egon Skotland, likvidaciju dva zarobljena hrvatska vojnika te mučenje zarobljenika u kninskom zatvoru. Vasiljkoviću je suđenje trebalo početi 20. septrmbra, ali kako sudija Romac još

Pritvorski dani uhapšenih u Hrvatskoj: U Splitu svi Srbi u istoj ćeliji

11. avgust 2016.

Mladen Graovac u pritvoru u istoj ćeliji sa Kapetanom Draganom, generalom Borislavom Đukićem i kapetanom bojnog broda Pavlom Pantićem Mladen Graovac, prošle nedelje uhapšeni Srbin u benkovačkom selu Smilčić, nalazi se u pritvoru u istoj ćeliji sa Kapetanom Draganom, generalom Borislavom Đukićem i kapetanom bojnog broda Pavlom Pantićem. Kada je Graovac stigao u splitski zatvor na Bilicama svi su zajedno prebačeni u veću ćeliju. Odvojeni su od drugih zatvorenika, odvojeno idu u šetnje, a i posete primaju u različito vreme od hrvatskih zatvorenika. Potiv Graovca je određen pritvor do 30 dana i vodi se istraga, jer je optužen da je bračnom paru Petru i Danici Šakić 1992. godine slomio tri

Zašto pljuju na mene iz „Srpskog memorijala”

11. avgust 2016.

Povodom teksta Aleksandra Matanovića „Šta neće Veljko Đurić” Znamo da nisu popisane sve ratne (civilne i vojne) žrtve pripadnika srpskog naroda. Postoje samo delimični popisi i procene. Svako tvrđenje da su ti brojevi poznati jeste gola laž! To čini i Aleksandar Matanović u tekstu „Šta neće Veljko Đurić?” kada pominje milione. Poigravanje brojevima srpskih ratnih stradalnika jeste ruganje precima. Sastavljanje spiska stradalnika je nacionalni, multidisciplinarni i višegodišnji posao posebnog tima profesionalaca. Svaka druga varijanta je zamajavanje naroda! To upravo čini i „Srpski memorijal”, čiji čelnici svoje mesto pokušavaju da pronađu pljuckanjem po drugom. Ne želim da raspravljam o metodologiji rada jer oni u „Srpskom memorijalu” o tome malo znaju, pa

Nikola Puzigaća

Puzigaća: BiH da se uključi u rješavanje problema

10. avgust 2016.

Predsjednik Udruženja radnika i invalida rada izbjeglih iz Hrvatske sa državljanstvom BiH Nikola Puzigaća apelovao je na vlasti BiH da u razgovorima sa hrvatskim vlastima riješe probleme državljana BiH koji su bili zaposleni i nastanjeni u Hrvatskoj, a u periodu od 1990. do 1995. godine otpušteni sa posla. „U BiH nema želje da se konačno riješi dugogodišnja agonija članova našeg udruženja, koja se odnosi na radna, penziona, imovinska i stanarska prava državljana BiH koji su izbjegli iz Hrvatske“, rekao je Puzigaća Srni. On je naveo da u BiH niko više ne želi da razgovara sa članovima udruženja u vezi sa rješavanjem njihovih problema. „Udruženje je izgubilo svaku nadu, u BiH

Foto: Duško Jaramaz/PIXSELL

Margelov institut: Poštedite nas rugla

10. avgust 2016.

Povodom ustašoidnog divljanja na obilježavanju godišnjice Oluje Margelov institut pozvao je predsjednicu da oduzme činove i odlikovanja svim vojnim osobama koje su se ogriješile o zakone i ustavne antifašističke vrijednosti Nevladina organizacija Margelov institut osudila je ustašoidno divljanje prilikom obilježavanja godišnjice Oluje, kao i nasilje nad onima koji misle drugačije. – Osim toga, preko vladinog servisa esavjetovanja.gov.hr podnijeli smo prijedlog izmjene Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira i to u članku 5. protiv veličanja ideja mržnje i nesnošljivosti – kaže direktor Instituta Alen Budaj. Naglasio je da aktualni državni vrh kao organizator proslave snosi isključivu odgovornost jer je propustio spriječiti incidente iako je na raspolaganju imao obavještajni i

Identifikovano osam bivših čuvara nacističkog logora

10. avgust 2016.

Berlin — Četvorica muškaraca i četiri žene za koje se sumnja da su bili čuvari u koncentracionom logoru u blizini Gdanjska identifikovana su u Ludvisburgu. To je izjavio šef nemačke Centralne službe za istraživanje nacistickih zločina u Ludvisburgu Jens Romel. Tužioci će sada ispitati da li oni mogu biti optuženi kao saučesnici u ubistvu, prenosi Rojters, pozivajući se na nemačku agenciju DPA. Centralna služba sa sedištem u Ludvisburgu ne procesuira sama slučajeve, nego već decenijama skuplja informacije za državne tužioce. Ostareli osumnjičeni, većinom negiraju krivicu i uglavnom su slabog zdravlja, s obzirom da je od Drugog svetskog rata prošlo 70 godina. „Nemačka posvećenost identifikaciji bivših stražara nacističkog logora je ohrabrujuća,“

Hrvat uvređen optužbama (Foto: Ilustracija)

Hrvat koji je palio srpsku zastavu: To je bila krpa sa kukastim krstom

9. avgust 2016.

„Nisam kriv. To što je gorelo u mojoj ruci nije srpska zastava nego krpa s kukastim krstom koju sam ukrao jednom Poljaku na granici s Poljskom kad sam stopirao dok sam nedavno išao na utakmicu Hajduka“ kaže Dino Obadić iz Metkovića, kog su policajci uhapsili zbog paljenja srpske zastave. – Uvređen sam napisima medija. A u sudnici ću, kad mi počne suđenje, tražit da se zumira i uspori snimak i svaki detalj prouči kako bi se videlo da ja nisam sudelovao u paljenju zastave nego moje krpe – ispričao je za „Jutarnji list“ Dino Obadić (26) iz Metkovića, kojeg su šibenički policajci nakon službene proslave 21. godišnjice Oluje priveli kao jednog od

Pavelić i Stepinac

Uzaludnost lažnog kulta Alojzija Stepinca

9. avgust 2016.

Na čelu Druge biskupske konferencije, oktobra 1941, bio je zagrebački nadbiskup, a na tom skupu su donete direktive i uredbe o prelasku pravoslavnih Srba ili, kako je proustaška elita govorila, „grkoistočnjaka”, u katoličku veru Ukidanjem presude Vrhovnog suda NR Hrvatske iz 1946. godine zbog navodnih pravnih nedostataka optužnice i presude, sudija županijskog suda u Zagrebu Ivan Turudić približio je savremenu Hrvatsku i Katoličku crkvu u Hrvatskoj čovečanskom nečoveštvu funkcije državnih i crkvenih organa Nezavisne države Hrvatske 1941–1945. godine. Još jednom su pogaženi mnogi ljudski principi, isto kao što su gaženi u NDH kada se ovoj zločinačkoj raboti svojim statusom i voljom pridružio sam nadbiskup zagrebački i predsednik Biskupske konferencije dr

Ma kakvi četnici? pixabay.com

„Nisam četnik, ne ubijajte me!“

8. avgust 2016.

Švajcarski državljanin se na 21. godišnjicu „Oluje“ našao na meti stanovnika ostrva Vir, koji su ga prozvali „četnikom“ i već danima mu prete smrću. A za sve je kriva – gusarska zastava. – Ma kakva četnička zastava, to je zastava Pirata sa Kariba. Moj sin koji je dolazio na odmor iz Švajcarske veliki je obožavatelj Džonija Depa i njegovih karipskih gusara iz filma, pa sam hteo da ga obradujem njegovom omiljenom temom. Gusarska zastava je kupljena prošle godine na štandu u Zadru u blizini crkve Svetog Donata – rekao je 54-godišnji švajcarski državljanin, koji proživljava pravu dramu otkako je na „Dan Oluje“ prijavljen da je na krov svoje kuće na ostrvu

Borislav Komad

Borislav Komad: Zločini kao nadahnuća!

8. avgust 2016.

Uz ovacije i ustaška obeležja u društvu visokih predstavnika zvanične Hrvatske otkriven je spomenik u okolini Šibenika, ubici jugoslovenskog ambasadora Vladimira Rolovića Miroslavu Barešiću Uz ovacije i ustaška obeležja u društvu visokih predstavnika zvanične Hrvatske otkriven je spomenik u okolini Šibenika, ubici jugoslovenskog ambasadora Vladimira Rolovića Miroslavu Barešiću. Predstavljajući ga kao heroja u „domovinskom ratu“ odate su mu počasti kao retko kome, a ne kao nacističko-ustaškom teroristi koji je bio i najobičnija lopuža najniže vrste. Već na startu prvog dana suđenja, o Vidovdanu 28. juna 1971. godine zbog ubistva jugoslovenskog diplomate Vladimira Rolovića (7. aprila iste godine), bilo je jasno ko je Barešić, tada imao 21 godinu, a ko saizvršilac

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA