Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 463

Oсуђеници за ратне злочине „откупљују” затворске казне

19. август 2016.

Извесни Амир Ћоралић захваљујући парама неће иза браве провести 11 месеци, колико му је због силовања малолетнице 1993. године на подручју Цазина одредио Кантонални суд у Бихаћу Од нашег дописника Сарајево – Законску могућност да казну затвора од годину и мање замене новчаном, у Федерацији БиХ (ФБиХ) користе и појединци осуђени за ратне злочине, углавном над Србима, што не подржава ни струка, а поготово породице жртава. Уважавајући чињеницу да су сви осуђеници пред законом исти, поједине судије и тужиоци, ипак, мисле да се на тај начин „не постиже сврха кажњавања” и да се на казну за ратни злочин, без обзира на то колико је она мала, не може гледати исто

Ђурашковић: Бобан убио двије старице Српкиње, а Сакоч силовао Т.Ч.

19. август 2016.

У наставку суђења Едину Сакочу, оптуженом за злочин над цивилима у Почитељу, свједок Тужилаштва БиХ Неђа Ђурашковић изјавила је да је извјесни Бобан у њеној кући пуцао у главу двјема старицама, док је Сакоч тукао и силовао Т.Ч, преноси Бирн. Ђурашковићева се у јуну 1992. године из избјеглиштва вратила у своју кућу у мјесту Почитељ, општина Чапљина, у којој су се криле три комшинице – Василија и Цвија, те Т.Ч. Она је посвједочила да су 9. јула 1992. године, у ноћним часовима пред њихову кућу дошла два човјека, од којих је један имао чарапу на глави, док је други био у униформи са бијелим опасачем. Један од њих, извјесни Бобан,

Од споменика Стевану Филиповићу остала само клупа

19. август 2016.

У Хрватској има споменика и улица који су посвећени неким спорним особама хрватске историје, попут Мила Будака и Мира Баришића – каже редитељка Ирена Шкорић, ауторка филма о срушеним антифашистичким споменицима у Хрватској На 22. Сарајевском филмском фестивалу вечерас ће бити приказан филм „Нежељена баштина” младе ауторке Ирене Шкорић из Хрватске. Њених тридесетак документарних и експерименталних филмова до сада су приказани на 200 фестивала, где је освојила око 50 награда. Ауторка је три дугометражна документарна и једног играног филма „7 seX 7”, а добитница је и књижевних награда „Ранко Маринковић” и „Марин Држић”. У „Нежељеној баштини” бавила се споменицима у Хрватској, подигнутим 1945–1990, који су посвећени периоду НОБ-а и жртвама

Централни споменик на спомен-подручју Јасеновац. Фото: Wikimedia Commons/Bern Bartsch.

У Јасеновцу до 700.000 жртава, готово 90 одсто њих били су Срби

19. август 2016.

Број страдалих у Јасеновцу, усташком концентрационом логору највећем на Балкану, креће се до 700.000, а готово 90 одсто страдалих били су неспорно Срби – рекао је историчар Чедомир Антић.Он је додао да фрапантно звуче изјвештаји њемачких генерала, у којима се помиње да се број жртава православне вјере у Јасеновцу мјери стотинама хиљада живота. Антић је оцијенио за “Блиц” да се тачан број убијених може знати само ако се сазнају сва имена жртава, али пошто је Независна Држава Хрватска функционисала попут злочиначке банде, подаци су махом изгубљени или нису ни постојали. Напомињући да се покушавало са археолошким ископавањима и сондирањем терена, Антић истиче да се тако не може доћи до тачног

102 године од Церске битке

19. август 2016.

Државна церемонија обиљежавања 102. годишњице Церске битке биће одржана у оквиру спомен-комплекса “Церска битка” у мјесту Текериш код Лознице. Церемонију ће предводити државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Поповић, а организатор је Одбор за његовање традиција ослободилачких ратова Србије Владе Србије. Крај спомен-костурнице у Текеришу венце ће положити и представници Министарства одбране и Војске Србије, градова Лознице и Шапца, општине Крупањ, као и представници бројних удружења и грађани опредијељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, наводи се у саопштењу Одбора. Церска битка, која се одиграла током августа 1914. године, представља једну од најзначајнијих и највећих побједа српске војске у Првом свјетском рату. Она је

Из фотомонографије "Злочини над Србима у НДХ" Јована Мирковића

Сећање на жртве јасеновачких логора смрти

19. август 2016.

Манифестацију у Доњој Градини, српском Јад-Вашему, код Козарске Дубице заједнички организују Влада Републике Српске и Влада Србије Од нашег сталног дописника Бањалука – У Доњој Градини, највећем стратишту из састава јасеновачких логора смрти, данас ће бити обележено 75. година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима за време Независне државе Хрватске у Другом светском рату. Централну манифестацију у спомен-подручју „Доња Градина” код Козарске Дубице заједнички организују Влада Републике Српске и Влада Србије. Српски званичници из Београда и Бањалуке раније су поручивали да ово место у Доњој Градини треба да постане место заједничког окупљања, сећања, учења, молитве и праштања, јер је то српски Јад-Вашем. Окупљање почиње у 19 часова код

Сјећање на жртве јасеновачког логора

19. август 2016.

Владе Србије и Републике Српске организоваће сутра централну манифестацију у Спомен-подручју “Доња Градина” поводом обиљежавања 75 година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у концентрационом логору Јасеновац. Програмом и протоколом манифестације до 19.00 часова планирано је окупљање посјетилаца, потомака жртава и поштовалаца јасеновачких страдалника код “Тополе ужаса” у Спомен-подручју “Доња Градина”. На овом мјесту ће у 20.00 часова професор Горан Латиновић са бањалучког Филозофског факултета одржати час историје, а у културно-умјетничком програму учествоваће Српско-пјевачко друштво “Јединство” из Бањалуке, те глумци Горан Јокић и Тихомир Станић. Након тога, учесницима централне манифестације обиљежавања 75 година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима обратиће се предсједник Владе Републике Србије Александар

Живимо данас како други кажу!

18. август 2016.

До када ће домаћа и белосветска псета да ми нападају народ? Из овог питања се рађа и оно друго које пита – до када ће мој народ дозволити да буде нападан? Ко је тај ко ће да броји жртве мог народа? Ко је тај који ће да нам говори где смо победили, а где изгубили? Ко је тај који ће на српској земљи да обележава измишљена стратишта измишљених жртава измишљеног народа? Коме то сметају српске богомоље? Нека се отворено покажу они који би Србију, само да могу, у жицу оградили и целу је у логор претворили! Вама ништа не значи да станете пред нас, а нама значи. Хоћемо да знамо

Државни секретар у Министарству рада Драган Поповић. У Спомен парку Иванковац код Ћуприје (Фото Танјуг/Д.А.)

Обележена 211. годишњица Боја на Иванковцу

18. август 2016.

Иванковац – У Спомен парку Иванковац код Ћуприје, на локалитету „Шанчеви на Иванковцу”, данас је одржана централна манифестације поводом 211. годишњице Боја на Иванковцу и прве победе српских устаника над регуланом турском цараском војском, коју је предводио Хафиш паша. Свечаност је почела поменом погинулим устаницима и државним почастима, интонирањем националне химне, полагањем венаца Министарства рада, делегације Војске Србије и Министарства одбране, општине Ћуприја и невладиних организација, на споменик вођи устаника Миленку Стојковићу, који је рад академског вајара Милорада Митровића. Бој на Иванковцу, који се одиграо на данашњи дан 1805. године, по оцени историчара „представља једну од најзначајнијих и највећих победа Карађорђевих устаника, предвођених Миленком Стојковићем, у читавом раздобљу Првог српског

Захтев да се забране усташки симболи у Аустрији

18. август 2016.

Беч – Документациони архив аустријског отпора (DoeW), институција која се бави борбом против величања Трећег рајха, као и удружења припадника покрета отпора и жртава нацистичког режима, затражили да се забрани и казни истицање усташких симбола у Блајбургу. Они су поднели су пријаву због кршења Закона о забрањеним амблемима прошлости, у чијем су образложењу навели да се у Блајбургу, затим на Улрихсбергу, као и у општини Фелдбах, на разним манифестацијама, могу видети забрањени амблеми оружаних формација некадашњег Трећег рајха. Пријава због Блајбурга изазива посебну пажњу, јер се тамо, сваке године, састаје више хиљада људи на комеморацији убијеним усташама, којој присуствују често и високорангирани хрватски политичари. Ова комеморација је, како наглашава DoeW,

Дјечји логор у Стаклани, Сисак, 1942. Фото: ЈУСП Јасеновац

Хрвати усташки дјечији логор Јастребарско приказују као “дјечији дом”

18. август 2016.

Саво Штрбац упозорава на још један покушај ревизије историје у којем Хрватско културно вијеће из Загреба покушава да усташки логор за дјецу у Јастребарском из времена Другог свјетског рата прикаже као “дјечији дом за ратну сирочад”. Он у ауторском тексту за “Вечерње новости” наводи да је Хрватско културно вијеће за 23. август заказало тродневни научни скуп, поводом Свеевропског дана сјећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима, о теми Јастребарског, при чему овај усташки дјечији логор називају “дјечијим домом”, а злочине над дјецом “комунистичким злочинима”. Он оцјењује да то што ради Хрватско културно вијеће представља наставак ревизије историје и рехабилитације усташтва и Независне Државе Хрватске /НДХ/ у дословном смислу значења

Бесплатан превоз до Доње Градине

18. август 2016.

Град Бањалука обезбиједио је бесплатан превоз грађана до Спомен-подручја “Доња Градина”, поводом обиљежавања 75 година од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у концентрационом логору Јасеновац. Аутобуси ће кренути сутра са старе аутобуске станице у Видовданској улици у 16.00 часова, док је повратак предвиђен по завршетку манифестације, у вечерњим часовима. Програмом обиљежавања предиђен је историјски час, затим умјетнички програм, те обраћање највиших званичника Српске и Србије, саопштено је из Градске управе. Овим поводом, сутра од 9.00 часова, биће служена литургија у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци. – Општина Козарска Дубица обезбиједила је бесплатан превоз аутобусима у Доњу Градину. Из Општинске управе саопштено је да ће два аутобуса кренути сутра испред Спортске

Почели радови на спомен-костурници у Ливну

18. август 2016.

Почетком августа почели су радови на капели и спомен-костурници Св. Великомученице Марине у Ливну, који обухватају обимне радове на спољашњости овог храма. Овим радовима ће бити решени проблеми са пробијањем воде у костурницу, који су проузроковани како дотрајалошћу појединих елемената на капели тако и одређеним пропустима начињеним у различитим фазама од почетка градње објекта до касније обнове. Међу радовима који се изводе су: – замена дотрајалих прозора у куполи капеле, направљених од дрвета и уграђених 1991. године, који су почели да труле. Прозори ће бити замењени новом алуминијумском ПВЦ столаријом. Такође, висина прозора ће бити смањена, у складу са оригиналним пројектом, тако да се прозори не спуштају директно до плоче

Велико дело руске хероине

18. август 2016.

Дело и племенито име Дарје Коробкине, милосрдне сестре из Санкт Петербурга, по много чему равни су античком миту Склони смо забораву, заборављамо хероје, препуштамо матици времена и вредне уметнике. Затајено је много тога драгоценог, немаром, али и суровим животним околностима. Борхес је једним стихом давно забележио: „Одважни мрамор вређа свемоћ заборава.” Велики писац заиста је био у праву. Међутим, моћ заборава, показаће се, није и свемоћ из Борхесове песме. После више од сто година, овде код нас у Србији, јавља се једна благотворна искра духа да осветли велико, племенито име Дарје Коробкине, милосрдне сестре чије је хумано дело по много чему равно античком миту. Овог августа у Бачевцима откривена је

ФОТО: Графит “Босанске Србе на врбе” месецима ружи фасаду на Телепу

17. август 2016.

Графит мржње “Босанске Србе на врбе” већ месецима стоји на једном зиду у Улици Петефи Шандора на Телепу. Према речима читаоца који нам се јавио са овим проблемом, овај део града већ месецима врви од националистичких графита. “У последње време се појављују и нацистички, усташки натписи. Увек је у питању исти рукопис, иста особа, а ово је само један пример”, поручио је он. У последње две и по године Антиграфитна јединица је са новосадских фасада уклонила преко 1.300 графита мржње. Из џепа грађана је само за уклањање графита, не рачунајући рад радника, издвојено 300.000 динара. Портпарол “Зеленила” Иван Ножинић је недавно за 021.рс рекао да скоро да не постоји зграда