
Вратиће се Шантић!
Хучи Неретва мржњом, а на мостарски камен пада мрак. Кажу да негде на дну реке почива први споменик Шантићев. Ако… Боље да гледа рибе, алге и камен, него да гледа шта му се дешава са градом који је толико волео да је у њему хтео и да умре. Више пута се из света враћао не могавши да избаци Мостар из срца. Рекао је да сунце туђег неба неће грејати као што греје у његовој земљи. У његовом граду. Пала је биста. Пао је мост. Пао је и Шантић. Мртвог су га опет убили не би ли га протерали из Мостара. Смета им и у загробном животу. Смета им дух културе,












