arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Анте Пваелић

Први докторат о Павелићу

На Универзитету у Задру данас ће магистар историје Анте Делић бранити докторску радњу ”Деловање Анте Павелића од 1945. до 1953. године” На Универзитету у Задру данас ће магистар историје Анте Делић бранити докторску радњу ”Деловање Анте Павелића од 1945. до 1953. године” истовремено док полиција покушава да утврди идентитет аутора писма у којем се тврди да је то покушај да се на мала врата рехабилитује усташки злочинац. Наиме, на адресу задарског Универзитета стигло је писмо које је наводно потписао др. Иван Јосиповић у којем се наводи да је то уједно и први докторат у Хрватској на тему злочинца Павелића и да се у докторском раду нигде не осуђује његов крвав

Данас обиљежавање 24 године од злочина у Буквику

Поводом 24 године од страдања 68 становника буквичког краја, које су припадници паравојних хрватско-муслиманских јединица 14. септембра 1992. године за мање од 24 часа мучки усмртили на кућном прагу, данас ће у спомен-капели у Буквику бити служен парастос за покој њихових душа. Молитвени чин почиње у 14.00 часова, најављено је из Борачке организације Републике Српске у Брчко дистрикту. Прије молитвеног чина чланови унесрећених породица, комшије и пријатељи данас ће прислужити свијеће и положили цвијеће на гробове буквичких страдалника који почивају у Градском православном гробљу у Брчком, гдје ће у гробљанској капели бити служен парастос. Прије рата у буквичкој регији живјело је око 2.700 становника. Данас их је мање од 350,

Избирaч нaђe oтирaч – Слaвкo Вojнoвић

Tри вијека Слaвкoвe плeтaрe

У пoвeликoм зaсeoку Вojнoвићи, у кojeму je нeкaдa живjeлo вишe стoтинa житeљa, Слaвкo Вojнoвић дaнaс je jeдини стaнoвник, пoсљeдњи чувaр живoтa у oвoj зaбoрaвљeнoj пустoпoљини нa Бaниjи Когa гoд у брдoвитoм бaниjскoм сeлу Бaлинaц упитaтe гдje живиСлaвкo Вojнoвић, сви oдрeдa кaжу – нa крajу путa. A шумски пут пo врху бaлинaчкoг брдa, прoхoдaн сaмo у сушнo дoбa гoдинe, кривудa и прoтeжe сe нeкoликo килoмeтaрa. Taмo гдje сe пут oбрушaвa у дoлину риjeкe Глинe, смjeштeнa je вишe oд 300 гoдинa стaрa дрвeнa кућицa, дoм сaмoтњaкa Слaвкa. Иaкo су мjeстo oдaбрaли њeгoви чукундjeдoви, Слaвкo сe нe би миjeњao зa бoљe. Дaлeкo oд људи и цивилизaциje, oвaj крeпки шeсдeсeтпeтoгoдишњaк живи свoj усaмљeнички живoт, дaн пo

У оквиру манифестације "Дани Српске у Србији" београдској публици приказан документарни филм "Љуби брата", Милана Кнежевића и Далибора Јосиповића, који кроз свједочење преживјелих говори о страдању српских логораша заробљених на Озрену и Возући

У Београду приказан филм о страдању српских логораша

У оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“ београдској публици вечерас је приказан документарни филм „Љуби брата“, Милана Кнежевића и Далибора Јосиповића, који кроз свједочење преживјелих говори о страдању српских логораша заробљених на Озрену и Возући. Аутор Милан Кнежевић каже да је ово један од осам филмова урађених у продукцији Савеза логораша Републике Српске и истиче да је ово остварење од 2009. године видио вишемилионски аудиторијум преко „Јутјуба“. Он је рекао да је рад на филму био изузетно захтјеван јер је требало након много година пронаћи преживјеле свједоке бошњачких казамата и оне који су били спремни да говоре. „Посебно памтим Велибора Тривичевића, припадника санитета Прве прњаворске бригаде. Његово свједочење никога не

Служење парастоса поводом 22 године од злочина које су муслиманске војне снаге починиле у Мезграји код Угљевика гдје је погинуло пет бораца и три српска цивила

Обиљежено 22 године од одбране Мезграје

Предсједник Борачке организације Републике Српске /БОРС/ Миломир Савчић рекао је на обиљежавању 22 године од злочина које су муслиманске војне снаге починиле у Мезграји код Угљевика да оваква сјећања имају изузетан значај и да шаљу поруку и поуку за нова покољења. „Свједоци смо да су на овом мјесту страдали српски цивили, што најбоље говори о карактеру прошлог рата. Иста је слика и на другим мјестима јер подаци говоре да су српски борци углавном гинули у својим селима, на српској земљи, и то у више од 80 одсто случајева“, истакао је Савчић. Према његовим ријечима, у БиХ још постоје двије или три врсте истина и то је оно што удаљава три

Чланови Удружења бивших логораша из Другог свјетског рата и њихових потомака из Бањалуке, који су као дјеца прошли страхоте јасеновачких логора, погледали су данас у Спомен-подручју "Доња Градина" меморијалну изложбу слика о јасеновачким жртвама

Обиљежен Сабор светих новомученика јасеновачких

Чланови Удружења бивших логораша из Другог свјетског рата и њихових потомака из Бањалуке посјетили су данас Спомен- подручје „Доња Градина“ како би обиљежили 13. септембар – датум када Српска православна црква молитвено обиљежава Сабор светих новомученика јасеновачких. Директор Спомен-подручја „Доња Градина“ Tања Tулековић навела је да су чланови Удружења посјетили данас и манастир Јасеновац. „Са овим удружењем сарађујемо низ година и они су нам контролни механизам када је ријеч о истраживању страдања цивилног становништва Козаре и Поткозарја. Помажу нам у прикупљању фотографија, предмета и докумената, а оно што је веома важно јесу жива свједочења“, појаснила је Tулековићева. Она је додала да је веома важно да се забиљежи што више изјава

Рјечник босанског језика

Линта: Забранити „Рјечник босанског језика“

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта позвао је високог представника у БиХ Валентина Инцка да затражи од надлежних институција да забране употребу „Рјечника босанског језика“ аутора Џевада Јахића у коме су изнесене тешке увреде на рачун Срба. Линта је најоштрије осудио одлуку предсједавајућег Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића да их буџетске резерве издвоји 10.000 КМ аутору скандалозног рјечника, наводећи да је то још један доказ да Изетбеговић не жели помирење, већ да подржава оне снаге у свом народу које шире мржњу према Србима. Предсједник Савеза Срба из региона позвао је Инцка да јавно осуди одлуку Изетбеговића да подржи „србомрсца и шовинисту Џевада Јахића“. „Страшна је чињеница да наведени рјечник није

Споменко Гостић Фото: РТРС

Дани Српске у Србији: Документарац о дјечаку хероју с Озрена

У „Академији 28“ у Београду ће од 13. до 16. септембра, у оквиру манифестације Дани Српске у Србији, од 19 часова бити приказивани документарни филмови. Улаз на све пројекције је слободан, а сутра ће бити приказан филм аутора Милана Кнежевића и Далибора Јосиповића „Љуби брата“ – прича о страдању српских ратних заробљеника у протеклом рату. Сутра, 14. септембра, биће приказан филм о дјечаку хероју аутора Милета Савића „Споменко на вјечној стражи“. Ријеч је о документарној причи о најмлађем борцу Војске Републике Српске, петнаестогодишњем Споменку Гостићу са Озрена, који је погинуо 1993. године. Посјетиоци ће у четвртак, 15. септембра, имати прилику да погледају остварење редитеља Драгана Елчића „Сарајевски егзодус – три тачке на

Mирa Фурлaн Фото: Гргo Jeлaвић/ПИXСEЛЛ

Мира Фурлан: Усташтво се рехабилитује још од 1991.

Никo oд пoлитичaрa сe oд тaквe пoлитикe ниje oзбиљнo oгрaдиo, никo зa тo ниje имao хрaбрoсти, ни дeсни ни oни кojи би дa сe смaтрajу лиjeвимa. Toкoм гoдинa зaцeмeнтирaн je стaв дa прaви хрвaтски пaтриoтизaм нe сaмo дa тoлeрише устaштвo, нeгo дa je устaштвo зaпрaвo њeгoв кoнститутивни диo. To je пљускa свим хрвaтским aнтифaшистимa, кao штo je биo мoj тaтa Накoн улoгe Meдeje у прeдстaви Teaтрa Ulysses 2000. гoдинe нa Бриjунимa, Mирa Фурлaн прoљeтoс je у риjeчкoм ХНK-у нa пoзив бившeг интeндaнтa Oливeрa Фрљићa oдигрaлa улoгу aнтичкe jунaкињe Kaсaндрe у истoимeнoj прeдстaви у рeжиjи Нaдe Koкoтoвић. Нeкaдaшњa звиjeздa jугoслaвeнскoг и хрвaтскoг глумиштa вeћ двaдeсeт и пeт гoдинa сa супругoм, рeдaтeљeм Гoрaнoм Гajићeм, и синoм живи у Лoс Aнгeлeсу,

Албум сјећања

Изложба Албум сећања на наше претке из Првог светског рата

Драги пријатељи и сарадници, Са радошћу вас позивамо на отварање изложбе Албум сећања на наше претке из Првог светског рата у Новом Саду, коју организујемо у сарадњи са Архивом Војводине. Свечано отварање изложбе ће бити 15. септембра 2016. године у Архиву Војводине са почетком у 13 часова. Придружите нам се у намери да поносно испричамо велику причу о нашим прецима!   Извор: Славним прецима Везане вијести: 102 године од Церске битке Сурдулица – кланица Како је настала српска униформа Храбри српски војници сломили два царства!

Војска Србије

Војни позиви не зову у рат

Из Министарства одбране поручују грађанима да нема места бризи поводом слања позива, није реч о мобилизацији нити о најави ратног стања: Грађани немају разлога за страх, то је уобичајена пракса Позиви регионалних центара Министарства одбране, који ових дана стижу на адресе војних обвезника или њихових радних места, не значе припреме за рат, већ су део редовног посла ажурирања спискова и саопштавања ратних распореда. Бригу, па и панику, запослених у појединим државним установама и предузећима изазвали су дописи некадашњих војних одсека у којима се обавештавају о обавезама у случају рата. – Био сам шокиран када ме је шеф одељења позвао и дао ми да потпишем решење у коме је наведено шта

Сахрана Наде Матичић

Преминула чекајући кости најдражих, страдалих у логорима муџахедина

Сахрањена Нада Матичић (62), симбол ратног страдања Возућана и Озренаца. Супруг Мирко и син Миодраг страдали у паклу логора муџахедина Нa градском гробљу у Прњавору сахрањена је Нада Матичић (62), један од симбола страдања Возућана и Озренаца у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, чији су супруг Мирко (1952) и син Миодраг (1975) страдали у паклу логора муџахедина на завидовићком подручју. „Новости“ доносе детаље који сведоче да су Матичићи доспели живи у руке војника тзв. Армије БиХ и страних муџахедина. Тачније, били заробљени, те потом одведени у злогласни муџахедински камп у Каменици, код Завидовића. Ту су подвргнути стравичној тортури. Нагоњени су да се међусобно злостављају и муче, а пошто нису хтели да један

Данас Сабор новомученика јасеновачких

Српска православна црква данас ће молитвено прославити Сабор светих новомученика јасеновачких. Више од седам стотина хиљада људи страдало је од усташке руке за вријеме Другог свјетског рата у логорима у Јасеновцу, Доњој Градини и Глини. Заједно са овим мученицима Српска православна црква прославља и многе друге мученике пострадале у јамама и другим мјестима, само Богу познатим. Свети архијерејски сабор одредио је 13. септембар као фиксни датум прославе Светих новомученика јасеновачких. Извор: СРНА   Везане вијести: СВЕТИ СРПСКИ НОВОМУЧЕНИЦИ ЈАСЕНОВАЧКИ МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС СВЕТИ СРПСКИ НОВОМУЧЕНИЦИ ЈАСЕНОВАЧКИ МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС Прослављени Новомученици jасеновачки Вечан Спомен Светим Мученицима Јасеновачким (Беседа)

Споменик обешенима од окупатора у Београду о коме се врло мало зна!!!

Приредио – Ђорђе Бојанић Ово је споменик родољубима који су стрељани у затвору  Гестапоа  где су зверски  мучени  и обешени 17. августа 1941. године на Теразијама за време Другог светског рата, подигнут је 1983. године. Стрељани су од стране окупатора (немаца) само зато што су Срби. У затворском дворишту стрељани су ученик Милорад Покрајац, кројач Јован Јанковић, обућар Светислав Милина, земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић, њихова беживотна тела остављена су да данима висе на стубовима јавне расвете на Теразијама, а циљ окупатора је био да заплаши и од ослободилачке борбе одврати народ Србије. На жалост али овога нема у уџбеницима историје. На Теразијама у непосредној близини Игуманове палате 1983. год

10. септембар 2016. Председник и заменик председника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Јасеновцу

Државне институције морају подсећати нова поколења на страдање у Јасеновцу

Делегација Одбора за дијаспору и Србе у региону боравила је у Јасеновцу и учествовала у обележавању 75 година од почетка страдања српског народа у овом логору смрти. Делегација Одбора за дијаспору и Србе у региону коју су чинили мр Иван Костић, председник Одбора и Миодраг Линта, заменик председника, у суботу 10. септембра 2016. године је посетила Јасеновац и Пакрац, заједно са представницима других државних институција Републике Србије. Повод посете је било обележавање 75. годишњице страдања српског, јеврејског и ромског народа у комплексу логора Јасеновац. Обележавање је почело светом литургијом у Mанастиру Јасеновац, којом је началствовао васељенски патријарх Вартоломеј са српским патријархом Иринејом. Након Литургије патријарси и бројни народ су се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.