Потискивањем ћирилице из употребе и њеним нестанком губи се једно од најзначајнијих обиљежја српског идентитета и културе, рекао је синоћ у Братунцу потпредсједник Удружења “Ћирилица” Миодраг Којић из Београда. Његовим и предавањем професора Слободана Чуровића из Подгорице о ћириличком писму његововом потискивању из употребе и запостављању у односу на латиницу и посљедицама које из тога произилазе завршене су “Братуначке духовне вечери” које је Светосавска омладинска заједница из овог мјеста организовала у овом мјесeцу поводом 25. септембра, Дана општине Братунац. Своје стихове о српском језику и писму ћирилици ревитовала је пјесникиња из овог градића Теодора Кошарац, а о ћирилици у народној поезији и српском језику и ауторску пјесму у десетерцу о

Загреб — Бранитељ Мирослав Черек из Босанског Брода поводом пораста тензија у региону и помињања сукоба окачио је статус који је обишао регион, пише “Индекс”. Уз фотографију себе као 17-годишњака у војничкој униформи поставио је фотографију свог седамнаестогодишњег сина Огњена. “Драги политичари, хушкачи рата, на првој слици сам ја са 17-18 година. Узели сте ми младост и здравље, убили све у мени, али човека и срце нисте. Све сте ми узели за ваше идеале, да вама буде боље и да можете све опљачкати”, наводи он у статусу. Како каже, на другој слици је његов син који има 17 година. “Драги моји, њега вам не дам. Њему сам усадио љубав према

Уочи Дана града Бијељине 24. септембра и Дана европске баштине, у Музеју Семберије постављена је изложба “Јевреји у Бијељини – фрагменти из прошлости”, чији је аутор музејски савјетник Тања Лазић. “Од свог насељавања у Бијељину до нестанка – између половине 19. вијека и 1941. године, Јевреји су увелико обиљежили различите аспекте друштвеног и привредног живота и оставили још увијек видљиве трагове упечатљивог архитектонског насљеђа”, каже Лазићева. Према њеним ријечима, садржај изложбе базиран је на аутентичној архивској и фото-грађи која се чува у Музеју Семберије у Бијељини и референтним стручним текстовима локалних и иностраних истраживача проблематике некадашњих јеврејских заједница у Републици Српској и БиХ. Осим презентације насељавања и бројности Јевреја у

Изјаве које ових дана долазе из Загреба на рачун Срба и српског народа и имају призвук неких времена за која смо се надали да су остала иза нас, нису без историјске подлоге. Иако слабије упућени или злонамерни тврде да се ради о предизборној кампањи која се захуктава у Хрватској, ради се о континуитету антисрпске политике која у хрватској политичкој мисли представља нит која никада није прекидана, па ни онда када је хрватска држава постојала само у сновима најзагриженијих хрватских националиста. Бивши хрватски премијер Зоран Милановић тврди да су Анте Старчевић и Стјепан Радић “темељи хрватске куће без којих нема ни приземља ни првог спрата”. Стјепан Радић је српској јавности познат

Премијер Александар Вучић каже за Б92 да је добио поруке од свјетских лидера да не реагује на реторику из БиХ, али да је нејасно зашто то није говори јавно. Премијер Србије је у Њујорку за ТВ Б92 рекао да је добио “безброј порука” од великих и мањих лидера да не обраћа пажњу на изјаве Сефера Халиловића. “Кажу да је он небитан, да је лудак. Ипак, зашто нико не реагује, ни са Запада, ни из БиХ. Питам зашто то не кажу у јавности. Зато што, има не мало оних који дијеле његове ставове”, рекао је Вучић. Како је рекао, Србија поштује БиХ и њен територијални интегритет и неће учествовати ни у