Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 429

Расистичка ознака за Српски народни Музеј жртава геноцида

26. октобар 2016.

Музеј жртава геноцида у Београду добио је црвену траку са латиничним натписом “Србин – Сербе”, која је једна од укупно три такве сачуване траке које су Срби морали да носе на руци у Независној Држави Хрватској /НДХ/, изјавио је директор Музеја Вељко Ђурић Мишина. “Као што су Јевреји морали да носе жуте траке, Срби су морали да ставе црвене с ознаком своје националности. Тиме су аутоматски постајали мета где год да се нађу”, рекао је Мишина за београдске “Вечерње новости”. Он је истакао да је ријеч о драгоцјеном свједочанству о геноцидној политици НДХ, имајући у виду да је по завршетку Другог свјетског рата уништен највећи број материјалних доказа о геноциду

Крајишници против МПРИ

26. октобар 2016.

Након дугих преговора постигнут је договор да тужена страна уплати донацију од 1,4 милиона америчких долара у виду хуманитарне помоћи избеглицама из РСК Шта је с колективном тужбом Крајишника прогнаних у „Олуји”, коју су 2010. поднели Федералном суду у Чикагу против америчке консултантске куће Л-3 Сервисиз, инк. као правног следбеника Милитери профешн рисорсиз инк. (МПРИ) ради накнаде нематеријалне штете на име душевних боли због изгубљеног завичаја по основу саучесништва у геноциду? Одговор је стигао ових дана од адвоката Роберта Павића, главног заступника Крајишника у овом поступку, из ког дознајемо да је овај парнични поступак недавно окончан нагодбом у складу с медијацијом међу странкама, коју је предводио пензионисани судија уважени Данијел

Сарајевска најпознатија јавна тајна: Цацо, Казани и злочини над Србима

26. октобар 2016.

Између сjећања, порицања и заборава: Три студиjе случаjа о култури сjећања у БиХ, 20 годинa након рата назив jе публикациjе у склопу коjе jе обjављена студиjа о Мушану Топаловићу Цаци, Казанима и злочинима почињеним над Србима у опкољеном Сараjеву. Аутор студиjе, под насловом Сараjевска наjпознатиjа таjна, jе Ницолас Мол, а иза ње стоjи Фриедрицх-Еберт-Стифтунг (ФЕС). Мол jе докторирао у области Савремена хисториjа у Фреибургу, а од 2007. живи у Сараjеву. “О злочинима коjи су почињени у периоду од 1992. – 1995. на подручjу БиХ, не постоjи скоро никакав консензус међу политичким елитама, а самим тим ни у друштву. Таj консензус се не може постићи око природе поjединих злочина, али ни

Милован Ђилас је први покушао да повеже српске и хрватске опозиционаре

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (18) Кружок у Симиној створио опозицију

26. октобар 2016.

Фрањо Туђман је пристајао на сарадњу са београдским “јеретицима”, али само под условом да они Хрватској признају право да у сваком тренутку може да изађе из заједничке државе Основу српског опозиционог деловања седамдесетих и осамдесетих година чинили су интелектуалци окупљени у Удружењу књижевника Србије, Српској књижевној задрузи, САНУ и Матици српској. Посебан тон критичкој мисли давали су Социолошко друштво Србије и њему блиско Филозофско друштво Србије, као и Економски институт. Човек који је на овој сцени имао највећи ауторитет и од кога је потицало највише иницијатива усмерених ка систему био је Добрица Ћосић. Управо на ове кругове уперен је прст режима као на главне креаторе идеја које су свој коначни

Краљица Марија са синовима Петром, Томиславом и Андрејем

Где је злато Краљевине Југославије

25. октобар 2016.

Удругој половини тридесетих година прошлог века кнез Павле је био дубоко свестан европске реалности, да се версајски систем распада и да је Немачка постала полуга која ствара нови поредак. То је значило да у тој констелацији односа Југославија мора пронаћи своје место. Увиђајући опасност по земљу и пре почетка Другог светског рата, Савет земаљске одбране Југославије доноси одлуку да се златне резерве полако склањају из Београда. Прво је део златних резерви пребачен у Енглеску, у мају 1939. године. Транспорт је извршен разарачем „Београд”. У Енглеску је стигло 980 сандука у којима се налазило 3.379 златних полуга. Народна банка Краљевине Југославије у Лондону је већ имала 225 златних полуга, па је

Промоцијa књиге Милана Благојевића "Политичка анатомија једне пресуде, ментална десупстанција Републике Српске" на Београдском сајму књига

Циљ пресуде Караџићу – приказати Српску као злочиначку творевину

25. октобар 2016.

Пресуда Хашког трибунала некадашњем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу, између осталог, има за циљ да се постепено народу наметне свијест да је Српска тобоже злочиначка творевина, речено је данас на промоцији књиге Милана Благојевића “Политичка анатомија једне пресуде, ментална десупстанција Републике Српске” на Београдском сајму књига. “Tом пресудом се није судило само Радовану Караџићу, него и Републици Српској. Суштина је да се Српска покушава приказати као злочиначка творевина, те да је она, чим је основана, наводно за циљ имала протјеривање муслимана и Хрвата са територије Српске”, рекао је Благојевић и додао да је ово прва научна монографија и анализа пресуде Караџићу. Професор Владимир Ђурић рекао је на промоцији књиге да

Митровић: Навођење воде на млин бошњачке политике

25. октобар 2016.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић сматра да је свако поклањање жртвама знак поштовања, али да Казани не могу бити симбол страдања Срба, јер има велики број српских жртава које су настрадале у Сарајеву прије злочина почињених на падинама Требевића. “Шта је са дешавањима у Добровољачкој улици 1992. године, као и многим другим злочинима у Сарајеву. Ми годинама тражимо да у Добровољачкој поставимо спомен-плочу и обиљежимо страдање војника, а то је парадигма страдања у Сарајеву. То је почетак протјеривања Срба, њиховог егзодуса, а Казани би само требало да буду финале онога што се дешавало у самом урбаном дијелу града”, изјавио је Митровић

Свједок: Годињак знао за малтретирање Срба у Трнову

25. октобар 2016.

Свједок Тужилаштва БиХ Драгомирка Мишовић рекла је у наставку суђења пред Судом БиХ за злочине почињене над Србима на подручју Трнова, да је оптужени Едхем Годињак знао за малтретирања затворених Срба. Мишовићева је с породицом живјела у Тошићима у општини Трново до 31. јула 1992. године, када је, како је навела, с другим мјештанима кренула бјежати због напада “муслиманских снага”. Она је навела да им је на превоју Рогој војска пресјекла пут. “Првог сам видјела Еду Годињака. Наредио је да нас склоне на Рогој, да не погинемо од бомбардовања”, рекао је свједок. Ту су, према њеном сјећању, остали два дана, а након тога су их војници повели за село Дејчиће.

Представљена књига “Ратни злочин на Казанима – Пресуде”

25. октобар 2016.

Удружење за друштвена истраживања и комуникације /УДИК/ представило је данас у Сарајеву публикацију “Ратни злочин на Казанима – Пресуде”, која је објављена као друга књига едиције “Ратни злочини – транскрипти пресуда судова у БиХ”. Предсједник УДИК-а Едвин Канка Ћудић рекао је да је циљ овог документовања предочавање пресуда судова за ратне злочине у БиХ, али и спречавања могућности манипулације пресуђеним чињеницама у вези са осуђеним за ратне злочине. Он је нагласио да је ово уједно и покушај изградње праведнијег мира и стварање могућности за изградњу споменика жртвама на Казанима, да би се показао, како каже, исти начин опхођења према свим жртвама у Сарајеву. На локацији Казана на Tребевићу убијени су

Филму “Дјеца” специјална награда у Сремским Карловцима

25. октобар 2016.

На десетој манифестацији “Филмско бдење душе” у Сремским Карловцима, приказано је 11 филмова у званичном програму и шест ван конкуренције, из области историје, културе, умјетности и духовности Србије. Равноправне “Дипломе Јаков Орфелин” добили су Никола Лоренцин за филм “Херојска времена професора Милоша Н. Ђурића”, Бранка Бешевић-Гајић за филм “Дом анђела”, Илија Димитријевић за филм “Минијатурни свет Србије”. Жири је специјалне награде додијелио Денису Бојићу за филм “Дјеца”, Љубиши Ђидићу за учешће у филму “Бард Крушевца града” Миомира Микија Стаменковића и Стевана Јовичића и Исидори Дунђерски, за учешће у филму “Исидора”, аутора Веска Бутрића из Београда. Паралелно са главним програмом, приказано је и 14 филмова у четири програмске цјелине, а у оквиру ретроспективе

Једни руше све трагове Хитлера – други “носталгични” за Павелићем

25. октобар 2016.

Нијемци руше родну кућу Адолфа Хитлера и тако затиру сваки траг нацистичког злочинца, а неки Хрвати и даље су “носталгични” према усташком поглавнику Анти Павелићу и временима НДХ, наводе хрватски портали. Пред Хитлеровом родном кућом у селу Рансхофен давно је постављена плоча која опомиње да се не смије дозволити повратак фашизма. Посљедњих педесетак година зграда је служила као центар за социјалну помоћ, али је постајала и циљ посјета разних симпатизера нациста. Њемачка Влада донијела је због тога посебан закон којом се власници Хитлерове куће, уз одштету, одузима тај објекат. Прије четири године уклоњена је у Лендингу надгробна плоча његових родитеља, Алоиса и Кларе, а гроб је дат у закуп. Прича

Заборављени херој: Ром из Лесковца који је преокренуо Кумановску битку!

25. октобар 2016.

Ратови за ослобођење од 1912 до 1918 године изнедрили су многе јунаке. Неки од њих данас су познати широј јавности док је већи број нажалост још увек заборављен и засењен јунацима новог доба. Један од тих заборављених јунака је и лесковачки трубач Ахмед Адемовић, носилац Карађорђеве звезде из ослободилачких ратова од 1912 до 1918 године. Легенда о његовом брилијантном подвигу током Првогбалканског рата и данас живи, прича се са времена на време али недовољно. Недовољно јер нас свакодневно гуше ријалити програмима, кичом, шундом и црном хроником. Намећу се лажни идоли и узори. Сваки облик друштвене вредности је данас урушен и оскрнављен. Јунаци попут Ахмеда, били су само нормални људи тог

Криза идентитета је данашња српска коб

25. октобар 2016.

Музичка уредница Нена Кунијевић о стању у музици на тв и о наследницима У доба популаризације турбо-фолк музике, са чијим песмама се за улазак у царство лаких нота неафирмисани певачи такмиче у шоу-програмима, чини се да наше традиционалне и народне мелодије губе битку за опстанак. Све је мање емисија посвећених њима. И оне ретке на Јавном сервису, које су зарад трке за рејтингом избачене из ударних термина, приказују се у време кад већина гледалаца не може да их гледа. Ако се полако одричемо традиционалне музике, као што је то случај са ћирилицом, питамо музичку уредницу и редитељку РТС-а Нену Кунијевић преживљава ли наш народ кризу идентитета? – Она је данашња

Матија Бећковић, Добрица Ћосић и Јован Рашковић

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (17) Српско виђење будућности Југославије

25. октобар 2016.

Творци Меморандума били су “згрожени поквареношћу и неодговорношћу Стамболићеве бирократске врхушке и њене интелектуалне послуге”, записао је Ћосић Лидери неформалне српске и словеначке опозиције новембра 1985. године, упркос дубоком неслагању око готово свих питања будућности Југославије, постигли су и један важан споразум. На састанку Михаила Марковића, Добрице Ћосића и Љубомира Тадића са водећим љубљанским интелектуалцима у гостионици “Мрак” договорено је и да свака страна независно напише сопствени национални програм. Оба акта, како је тада речено, требало је да буду објављена у “Новој ревији” из Љубљане. “Афера Меморандум”, међутим, осујетила је рад на српском програму који никада неће бити написан. За разлику од Срба, Словенци су рад на својем “Начертанију” завршили

Уочи сајма књига, стигао је уџбеник кроатологије

24. октобар 2016.

ДЕТИЊСТВО СА ЈАСЕНОВЦЕМ У ПОЗАДИНИ Док држим у рукама књигу Ратка Дмитровића, „Крст на крижу“, која говори о историји србско – хрватских односа у 20. веку, сећам се свог детињег искуства Јасеновца. Наиме, кад сам имао девет или десет година, у ормару свог деде, у селу Кулиновци код Чачка, нашао сам књигу „За човјека“, некакво званично издање о антифашистичкој борби у логорима Југославије под окупацијом. И ту су била сећања на Јасеновац. Ту сам, први пут, читао сећања доктора Зеца о злочину усташе Жилета Фригановића над старцем Вукашином Јасеновачким. Било је и о погубљењу Божидара Аџије и других комуниста. Али, оно најстрашније је нечије сећање на др Хинка Пићилија, творца