arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Недељко Митровић Фото: РТРС

Митровић: Хрватски медији потврдили агресију на БиХ

22. новембар 2016.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да најновије писање хрватских медија о злочинима Хрватске војске током протеклог рата над Србима у БиХ на најбољи могући начин демантују тврдње званичног Загреба да Хрватска није извршила агресију на БиХ и Републику Српску. „Ово само потврђује да више нема никаквог оправдања за учестале тврдње хрватских званичника да они који су се наводно бранили од `агресора` нису могли починити ратни злочин“, рекао је Митровић Срни. Митровић каже да без обзира на карактер протеклог рата у БиХ, злочин као намјера постоји, као што је случај офанзиве Хрватске војске на Јајце и друга подручја у којима су живјели Срби.

Азра Башић

Хрватица због ратних злочина над Србима изручена БиХ

22. новембар 2016.

Азра Башић, осумњичена за ратне злочине над жртвама српске националности на подручју Дервенте 1992. године, слетела је данас из Сједињених Америчких Држава у Сарајево Сарајево – Хрватска држављанка Азра Башић, осумњичена за ратне злочине над жртвама српске националности на подручју Дервенте, почињене 1992. године, изручена је данас Босни и Херцеговини, саопштило је Тужилаштво Босне и Херцеговине. Башић, која је рођена у Ријеци 1960. године, слетела је данас из Сједињених Америчких Држава у Сарајево. Башић се терети да је у периоду од априла 1992. године, до јуна 1992. године, на подручју општине Дервента, убила једног цивила и учествовала у мучењу већег броја цивила српске националности који су били заточени у Дому

Немамо информације за Задар – Хрвати игноришу регистровање локације

22. новембар 2016.

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је Срни да, према сазнањима „Веритаса“, на градском гробљу у Задру постоји још само једно тијело српске жртве из „Олује“ које није ексхумирано и нагласио да не зна шта ће тамо наредних дана ексхумирати представници комисија за нестала лица Хрватске и Србије. Он је појаснио да су из заједничке гробнице на овој локацији у мају 2013. године ексхумирани посмртни остаци 56 лица српске националности, а да су сарадници „Веритаса“ накнадно открили још два појединачна гробна мјеста. „Једно лице је по судском поступку ексхумирано и ми имамо информацију о само још једном лицу. Можда су пронашли нову локацију или је евентуално ријеч о седам

Комеморација

Позив на комеморацију у Вариводе и Гошић

22. новембар 2016.

Српско народно веће и Општина Кистање позивају на комеморацију у спомен на српске цивиле с подручја Шибенско-книнске жупаније убијене након акције Олуја. Комеморација и верски помен у Вариводама одржаће се у среду, 28. септембра, с почетком у 12 часова, а након тога у Гошићу. У селу Гошић код Кистања 27. августа 1995. убијено је седам старијих особа: Саво Борак (70), Васиљ Борак (68), Гроздана Борак (75), Марија Борак (81), Косовка Борак (77), Милка Борак (75), Душан Борак (56), а десетак дана раније убијен је и Гојко Лежаић (65). Сви убијени су били цивили, а у селу ни раније нити у време убистава није било никаквих ратних активности. Готово два месеца

Зоран Којић

Ш​та ако се рат заврши?​

22. новембар 2016.

Нису данас изненађење немир, страх и апатија, али би мир био. Врло је извесно да не бисмо ни знали да га спроведемо, уосталом морали бисмо да радимо и стварамо, а то, како данас ствари стоје, не умемо Пише: Зоран Којић Заваравајући се већ трећу деценију, како смо постали некакво демократско друштво, тумарамо у затвореном кругу малих популизама, али великих шовинизама, прихватајући их као чињенично стање свакодневнице. На некакав, готово перверзан начин у томе и уживамо. Време у којем и даље ратујемо, на начине доступне и тренутку прилагођене, користимо како бисмо без и најмањег трачка светлости лутали, девастирајући готово сваки сегмент неопходан за егзистенцију, без и примисли о напретку. Осврћући се

Милорад Којић Фото: СРНА

Којић: Хрватска не жели да процесуира Крстичевића

22. новембар 2016.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је данас да је очигледно да Хрватска не жели да процесуира своје држављане за почињене ратне злочине у БиХ ни у предмету против хрватског министра одбране Дамира Крстичевића. Којић је оцијенио да у прилог томе свједочи и одлука Владе Хрватске из 2. јуна 2015. године, када су забранили приступ својим архивима, а било је изјава појединих пензионисаних хрватских генерала да је сва архива спаљена. „То је кривично дјело и Хрватско тужилаштво би требало предузети одређене радње и мјере да се испита да ли се заиста то десило“, изјавио је Којић новинарима у Бањалуци. Он је

Парастос у храму Христа Спаситеља за нестале и погинуле српске борце Првог свјетског ратаФото: РТРС

Обиљежавање Дана уласка српске војске у Бањалуку 1918. (ВИДЕО, ФОТО)

22. новембар 2016.

Служењем парастоса у бањалучком Храму Христа Спаситеља за нестале и погинуле српске борце Првог свјетског рата, данас је почело обиљежавање Дана уласка српске војске у Бањалуку 1918. године. Парастосу су присуствовали министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, потпредсједник Народне скупштине Српске Ненад Стевандић, амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић, генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, представници Републичког и Градског удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изјавио је да улазак Српске војске у Бањалуку 1918. године говори о великој и часној побједи српског народа у Великом рату.

Црна Гора подигла споменик нацистима: Фашисти почивају под петокраком (први дио)

22. новембар 2016.

У строгој тајности, црногорска власт је изградила спомен-гробље њемачким војницима изгинулим на тлу Црне Горе током Другог свјетског рата, у борбама против оних који нису пристајали „да крвника љубе у сабљу крваву“. А онда је, у суботу, 19. новембра, без најаве, гробље свечано отворено упркос протестима, који су овај подухват од почетка пратили, прије свих комуниста и антифашиста. У Голубовцима су за сада сахрањени посмртни остаци 64 њемачка војника, а рачуна се да их је на тлу Црне Горе изгинуло око 2.000. Пронађени остаци њих око 600 су раније ископани и привремено сахрањени на неколико католичких гробаља у Црној Гори. Погрешно мјесто Подизање споменика њемачким солдатима на рубу Подгорице, града

Национал (фото: www.index.hr)

Национал: Крстичевића терете за масакр 32 избјеглица, жена и дјеце

22. новембар 2016.

Нови Национал на насловници доноси причу о министру обране Хрватске Дамиру Крстичевићу, под насловом „Крстичевића терете за масакр 32 избјеглица, жена и дјеце“. Национал наводи како доноси свједочанства и садржај досад непознате и заташкаване пријаве против потпредсједника Владе Хрватске због ратног злочина. Додаје се и како су хрватски војници изрешетали аутобус пун цивила те га потом погодили зољом и запалили. „Немам везе с тим, моја јединица тамо није била“, поручио је Крстичевић, наводи се. Као мјесто и вријеме догађаја наводе се Бравнице код Јајца, 13. септембара 1995. године, у склопу акције Маестрал. Након што су 13. септембра 1995. године припадници Хрватске војске напали Србобран српско становништво с тог подручја, међу

Стефан Каргановић: Посао проф. Шкулића је завршен или Ђаво који зна шта је право…

22. новембар 2016.

Да у Скупштини Србије нема родољубивих и друштвено одговорних посланика, тешко да би јавност на време сазнала о пројекту репресивне измене члана 387. Кривичног закона, чиме се озбиљно угрожава право на критичку мисао и слободно изражавање у Србији.[1] Да се београдске „Новости“ нису изрекле, вероватно је да се не би сазнало ни то да је име угледног професора на Правном факултету, Милана Шкулића, повезано са тим неславним пројектом.[2] Дан касније, 17. новембра, како би се у Америци рекло, the cat was out of the bag, ствар је изашла на видело, и проф. Шкулићу није преостало друго осим да у „Политици,“ под прилепљивим насловом  „Злочин негирања злочина“, објави кратку апологију pro

Озрен Милановић

Готовина као вересија

22. новембар 2016.

Када се пре четири године Анте Готовина вратио из хашког затвора као слободан човек, у Београду је због тога хитно заседала влада са једном тачком дневног реда. Тада је премијер био Ивица Дачић и огорчено се реаговало. Чак су и привремено били замрзнути односи са Трибуналом. Према првостепеној пресуди Хашког трибунала из априла 2011. године Анте Готовина, који је заповедао „Олујом”, и Младен Маркач као командант специјалне полиције били су чланови удруженог злочиначког подухвата који је предводио тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман. Готовина је био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Документационо-информативни центар „Веритас” у својој евиденцији постоје имена 1.960 Срба погинулих и несталих у „Олуји”,

Злочини у Олуји (архива)Фото: Jutarnji list

У Задру ексхумација посмртних остатака Срба страдалих у „Олуји“

21. новембар 2016.

Надлежни органи Хрватске отпочели су данас, на Градском гробљу у Задру, процес ексхумације посмртних остатака жртава српске националности које су страдале у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“, саопштила је Комисија Владе Србије за нестала лица. Очекује се да ће процес ексхумација на овом гробљу трајати око пет радних дана, и од свих ексхумираних посмртних остатака биће узети узорци ради идентификације методом ДНК анализе. Спровођењем ексхумација на Градском гробљу у Задру, наставља се процес ексхумација на овом гробљу, који је започет 26. априла 2013. године и трајао је до 3. маја 2013. године, када су укупно ексхумирани посмртни остаци 56 лица, наведно је у саопштењу. Комисија Владе Србије за нестала

Бањалука: Одавање поште жртвама велеиздајничког процесаФото: РТРС

Положен вијенац на споменик жртвама велеиздајничког процеса

21. новембар 2016.

Делегација Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године данас је у Бањалуци положила вијенац на споменик жртвама велеиздајничких процеса на гробљу „Свети Пантелија“. Вијенац је положен у оквиру обиљежавања 21. новембра 1918. године, дана уласка Српске војске у Бањалуку. Предсједник Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918 године у Бањалуци Небојша Куштриновић рекао је да је повратак овог великог датума у град на Врбасу доказ да истина живи. Он је најавио да се ради на томе да се за двије године подигне споменик поводом 100 година од уласка Српске војске у Бањалуку. Предсједник Републичког удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918 године Владимир Шеварика рекао је да су српске

Поводом једне измене у Кривичном законику Србије или српски мазохистички барбарус

21. новембар 2016.

Измјене у кривичном закону Србије У члану 387. после става 4. додаје се нови став 5. који гласи: „(5) Ко јавно одобрава, негира постојање или значајно умањује тежину геноцида, злочина против човечности и ратних злочина учињених против групе лица или члана групе која је одређена на основу расе, боје коже, вере, порекла, државне, националне или етничке припадности, на начин који може довести до насиља или изазивања мржње према таквој групи лица или члану те групе, уколико су та кривична дела утврђена правноснажном пресудом суда у Србији или Међународног кривичног суда, казниће се затвором од шест месеци до пет година.”. Таман се стишала бура изазвана британским приједлогом резолуције у Савјету Сигурности

Подгорица

И кости жртава заслужују улицу

21. новембар 2016.

Потомци страдалих породица траже да се убијенима ода дужна почаст. У темељима Подгорице налазе се кости страдалника Мањег града а да је више страдао у Другом светском рату од окупаторских и “савезничких” бомби није било од Подгорице. Чак 84 пута нашао се под смртоносним теретом који је разарао варош од око 16.000 становника. У нападима бомбардера помиње се цифра од преко две хиљаде погинулих житеља, углавном деце, жена и стараца. Порушене куће, мостови, млинови и воденице, епилог су смртоносног јуриша. Један од најтрагичнијих дана био је 5. мај 1944. године, када се на град срушило 600 бомби тешких преко 400 тона! Иако је од тада до данас много воде потекло

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА