arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Зорка Рокнић Крагић (Фото: из породичног албума) / Поштанска марка ПТТ Југославије из 1973. године са ликом Жарка Зрењанина Уче Драган Крагић поред фото-успомена (Фото: Ј. Даниловић)

Ко је потказао „црвеног генерала”

5. децембар 2016.

Виши суд у Панчеву недавно је рехабилитовао Зорку Рокнић Крагић која је 1944. године без судске одлуке стрељана у Великом Бечкереку због издаје народног хероја Жарка Зрењанина Уче Вршац – И када је послератна власт извршила најтежу казну над Вршчанком Зорком Рокнић Крагић (1914–1944), професорком књижевности (члан КПЈ од 1940. године), због издаје народног хероја Жарка Зрењанина Уче (1902–1942), учинила је то „у име народа”, баш као и 10. новембра, 72 године касније, приликом доношења првостепене одлуке у Вишем суду у Панчеву о  рехабилитацији ове Вршчанке. „Виши суд у Панчеву, дана 10. 11. 2016. године, јавно је објавио решење којим је усвојен захтев предлагача Драгана Крагића из Вршца и по

Радмила Стојић Фото М. Анђела

Од избјеглиштва до најбоље раднице: Радмила у “Зеленилу” пронашла свој мир

5. децембар 2016.

Трновит пут Радмиле Стојић, из Хрватске дошла са једном кесом, а онда напорним радом стекла дом Пуцало се на све стране у мојој Костајници у Хрватској, било је битно само извући живу главу. Страх од смрти нанео ме је у Београд са – једном кесом у руци. Глад није питала за тугу. Радила сам све што ми падне под руку. Онда се отворила шанса за сигуран стални посао у “Зеленилу”. Нисам то желела, ни навикла да радим, али морала сам. Хлеб је требало зарадити. Сећам се првих дана, у предузећу сам плакала као киша. Овако је за “Новости” отворила душу Радмила Стојић (58), радница “Зеленила”, која је ове године проглашена

Шта Хрватској доноси „ратовање“ против Русије

4. децембар 2016.

Два пута је у прошлом веку Хрватска ратовала против Русије, а сада шаље контингент својих војника на Балтик. Хрватска шаље војску на руску границу, најавила је хрватска председница Колинда Грабар Китаровић. Ова вест, ма колико изгледала сензационална, то није, из два разлога. Прво, то је обавеза коју је Хрватска прихватила као чланица НАТО-а. Мора да шаље своје војнике тамо где одреди централна команда из Брисела. Друго, то је само наставак традиције коју Хрватска баштини из прошлог века. Два пута је Хрватска ратовала против Русије. У Први светски рат Хрватска је ушла као део Аустроугарске, а њени војници борили су се на руском фронту у Галицији. Ову епизоду хрватске историје најбоље је описао Мирослав Крлежа у збирци новела „Хрватски

Шаранова јама

Српске жртве из Шаранове јаме на Велебиту убијају други пут

4. децембар 2016.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да се тајном ексхумацијом српских жртава усташког режима из Шаранове јаме на Велебиту, коју врше хрватске власти ових дана, страдали Срби убијају по други пут. Линта је оцијенио да се вађење костију обавља у тајности јер се жели драстично умањити број српских жртава и минимизирати и релативизовати злочин геноцида у Независне Државе Хрватске /НДХ/. Он је најоштрије протестовао због начина на који је Комисија Владе Хрватске за истраживање и ексхумацију жртава Другог свјетског рата и послијератног раздобља приступила вађењу костију из Шаранове јаме и других јама на Велебиту, у које су усташе масовно бацале српску дјецу, жене и мушкарце за вријеме

ustase-zastava-kontinuitet.jpg

Европа да осуди бујање фашизма у Хрватској

4. децембар 2016.

Министар за рад запошљавње, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин апеловао је да Европа осуди бујање фашизма у Хрватској, која је земља чланица ЕУ. “Упозоравамо и хрватску јавност и читав свет да се фашизам у Хрватској поново буди”, рекао је Вулин новинарима, коментаришући постављање табле са усташким поздравом “За дом спремни” у концлогору Јасеновац. Он је истакао да се тако нешто може очекивати од земље у којој се предсједник државе слика са усташком заставом и каже да у томе не види ништа спорно. “Онда можете да очекујете да се тако нешто деси и у Јасеновцу, на највећем стратишту”, рекао је Вулин. Он је оцијенио да процес буђења фашизма у

Хирден (Hirden) је била политичка војска Националног строја (Nasjonal Samling), копија немачког СА (SturmAbteilung ). Фотографија: Kagge Forlag

СС-овци су морали да заустављају бруталне норвешке чуваре

4. децембар 2016.

Много пута су СС-овци морали да заустављају своје норвешке колеге, јер су ови били превише брутални и безосећајни, пише писац Еирик Веум у 2. наставку својих књига „Немилосрдни Норвежани“. Хирден (Hirden) је била политичка војска Националног строја (Nasjonal Samling), копија немачког СА (SturmAbteilung ). У новој књизи „Хирден 1933-1945“ открива се да је дивљаштво код појединих норвешких чувара доводило до тога да реаугују и искусни СС-војници. Немци су сматрали да се Норвежани понашају као дивље звери. Понекад је малтретирање заробљеника прелазило у прави садизам и то нарочито код најмлађих који су губили контакт са стварношћу током службе на позицији чувара у заробљеничким логорима за време рата. У књизи се описује

Плакат - „Хрватска православна црква: јуче, данас, сутра“

НАЈАВА – Трибина: ,,Хрватска православна црква: јуче, данас, сутра“

3. децембар 2016.

Позивамо вас, да у понедељак, 5. децембра 2016. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Вазнесењске цркве (Адмирала Гепрата 19) присуствујете трибини на тему: „Хрватска православна црква: јуче, данас, сутра“ О овој теми говориће: др Вељко Ђурић Мишина (Музеј жртава геноцида) др Александар Раковић (Институт за новију историју Србије) Трибина се одржава у организацији Вазнесењске цркве и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан.

Ветерани ХОС-а подигли плочу с усташким поздравом у Јасеновцу

3. децембар 2016.

Ветерани Хрватских одбрамбених снага су у центру Јасеновца, недалеко од бившег усташког концентрационог логора, открили спомен-обиљежје на којем је уклесана усташка крилатица “За дом спремни”. Прије мање од мјесец дана у центру Јасеновца је постављена усташка крилатица “За дом спремни”. Угравирана је на плочи која је 5. новембра подигнута на прочеље зграде на Тргу краља Петра Свачића, као знак сјећања на 11 погинулих припадника Прве сатније “Анте Параџик” ХОС, који су погинули на том подручју, пишу загребачке “Новости”, лист који издаје Српско народно вијеће /СНВ/. Плочу су поставили ветерани ХОС-а из Јасеновца и Загреба. Поред имена погинулих сабораца, стоји и грб јединице с усташким узвиком, који су ХОС-овци почетком деведесетих

Др Душан Ј. Басташић (Фото: jadovno.com)

Басташић: Породице жртава нису обавијештене о прекопавању Шаранове јаме

3. децембар 2016.

Комисија Владе Хрватске, задужена за истраживање и ексхумацију жртава Другог свјетског рата и послијератног периода већ трећи дан прекопава Шаранову јаму на Велебиту, изјавио је предсједник Удружења “Јадовно” Душан Басташић. Нико од представника породица жртава није позван ни укључен у рад те Комисије. Јама је већ неколико пута истраживана, а извјештаји о пронађеним остацима били су различити, што оставља простор за манипулацију, поручио је Басташић. – Чуди нас да рад Комисије није најављен у медијима. Прекопавање траје већ трећи дан, а у хрватским медијима нема ни гласа о томе. Ни  наша црква није обавијештена. Све то скупа јако нас вријеђа – истиче Басташић Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: АУДИО

Ниш-промовисан роман "Зов карауле"

Сећање на битку за Кошаре

3. децембар 2016.

У дому Војске у Нишу промовисан роман “Зов карауле”, заснован на истинитим казивањима војника који су преживели пакао Кошара Сала Дома Војске Србије у Нишу била је мала да прими све оне који су желели да присуствују промоцији романа “Зов карауле”, аутора Ненада Милкића. Роман је заснован на истинитим казивањима војника који су преживели пакао Кошара и који су евоцирали сећања на своје пале другове и саму битку на Кошарама. Реч је о наставку трилогије – “Ми смо бранили Кошаре”. – Не смеју да се забораве јунаци који су живот дали или ризиковали за одбрану своје земље – рекао је Милкић на промоцији. Присутним родитељима погинулих војника, учесницима чувене битке

Нема правде за Србе у Скеланима Фото: РТРС

Зашто нема правде за 305 убијених Срба из Скелана? (ВИДЕО)

3. децембар 2016.

Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против шест Срба са подручја Скелана због злочина против човјечности. Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Благомира Јовановића, Миленка Чанића, Стевана Лукића , Драгојла Филиповића, Радомира Катанића и Славка Миловановића. Породице српских жртава са овог подручја питају: Шта је са оптужницама за злочине над Србима? Оптужница шесторицу Срба терети да су од априла до августа 1992. године као припадници Кризног штаба Српске општине Скелани, учествовали у нападу и прогону Бошњака и Рома са ширег подручја Сребренице и Скелана. С друге стране, српске породице с овог подручја деценијама траже правду. У истом тужилаштву годинама стоји пет предмета за почињени злочин над Србима. – Колико година породице

У Земуну је промовисана антологија српске избјегличке поезије Ненада Грујичића под називом "Прогнани Орфеји", јединствено издање у ком је своје мјесто нашла поезија пјесника, који су избјегли или протјерани из својих родних крајева у Хрватској, Босни и Херцеговини /БиХ/, и Косову и Метохији /КиМ/.

Промовисана антологија “Прогнани Орфеји” Ненада Грујичића

2. децембар 2016.

У Земуну је представљена антологија српске избјегличке поезије Ненада Грујичића под називом “Прогнани Орфеји”. Ово јединствено издање у коме је мјесто нашла поезија пјесника који су избјегли или протјерани из родних крајева у Хрватској, БиХ и са Косова, представљено је синоћ у земунској библиотеци “Свети Сава”. Грујичић, који је директор културне институције “Бранково коло”, истакао је у уводној бесједи да је и сам Бранко Радичевић, велики српски пјесник по коме та културна институција носи име, био “прогнани Орфеј”. “У Бранковом родном граду Славонском Броду у Хрватској више нема обележја његовог имена, ни трага о њему. У Славонском Броду 1992. године срушен је Бранков споменик /рад вајара Јована Солдатовића/, који се

Миодраг Линта Фото: СРНА

Загреб наставља застрашивање бивших бораца РСК

1. децембар 2016.

Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта сматра да изручење Мирослава Јовића /47/ Хрватској из Црне Горе, због наводне одговорности за ратни злочин, показује да хрватска држава наставља политику застрашивања бивших припадника војске и полиције Републике Српске Крајине. Линта у саопштењу напомиње да је суд у Сиску Јовића осудио 2006. године на 15 година затвора у одсуству, јер је наводно са извјесним Миланом Станојевићем починио ратни злочин 1991. године у мјесту Горње Табориште, општина Глина. “Изјаве појединих лица демантују чињеницу да је Мирослав Јовић починио било какав ратни злочин”, истиче Линта. Линта истиче да је Мирослав Јовић 162. Србин који је ухапшен по хрватским потјерницама, што потврђује да хрватско правосуђе

Шамац - парастос Фото: СРНА

Шамац: Парастос за погинуле у отаџбинском и другом свјетском рату

1. децембар 2016.

За погинуле у одбрамбено-отаџбинском и Другом свјетском рату данас је служен парастос у шамачкој мјесној заједници Српска Тишина, положени су вијенци и цвијеће, а овим поводом представљен је и филм о страдању Срба у Независној Држави Хрватској. У одбрамбено-отаџбинском рату у овом мјесту погинуло је 10 бораца и троје цивила, а у Другом свјетском рату погинуло је 128 мјештана Српске Тишине, од којих су 1. децембра 1944. године усташе свирепо убиле 59 Срба, међу којима десеторо дјеце. Члан Предсједништва Мјесне борачке организације Тишина Ђоко Пупчевић каже да су од 1. до 4. децембра 1944. године усташе из Тишине покупиле све мушкарце, одвеле их на ријеку Саву и стријељале. Осамдесетогодишњи Гојко

Пјер Анри Бинел

Пјер Анри Бинел: Робијао сам због Србије и опет бих учинио исто!

1. децембар 2016.

Некадашњи француски мајор Пјер Анри Бинел познат по томе што је нашој војсци предао планове НАТО бомбардовања и тиме одложио почетак агресије, упутио је јавно писмо српском народу. Због подршке Србима остао и без признања Легије части. Бинел је пред судом осуђен на 5 година затвора, а како је рекао он се не каје и то би урадио опет. Погледајте шта је Француз поручио нашем грађанима Србије поводом приближавања Србије злочиначком НАТО пакту. Пре седамнаест година почела је Нато агресија против једног поносног и слободног народа, српског народа. Саучесници ове драме налазили су се и у великом делу јавног мњења злоупотребљеног пропагандом НАТО-а и његових сателита. Будући да сам учествовао

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА