Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 388

Богољуб Васиљевић (Фото „Солунци говоре”)

Одликован на предлог непријатеља

30. јануар 2017.

Ми ћемо за пет дана ући у Ниш – говорио је новембра 1914. аустроугарски официр поднареднику Богољубу Васиљевићу из Барича, а овај узвратио: „Свакако, али као заробљеник”. Тако и би, за непун месец Чачак – Чудноват је животопис ратника Богољуба Васиљевића из села Барича код Обреновца, а још необичнија судбина највишег одликовања тог доба – Карађорђеве звезде са мачевима – који је родољуб заслужио, и никад ставио на груди. Овако своју приповест за „Политику” почиње Антоније Ђурић, књижевник из Чачка, и ниже опис јуначких дана Србина из Барича, које је описао и у својој повесници „Солунци говоре”… Васиљевић је 15. новембра 1914. са командиром и још неколико војника био у

Имена и презимена банијских Срба (2)

29. јануар 2017.

О презименима, укратко Српска презимена на Банији стара су колико је старо и постојање Срба на/у њој. А то постојање не мјери се само с три или четири посљедња вијека – оно је и много старије. Нека презимена Срби су донијели у банијске крајеве током сеоба, нека су прихватана по доласку, нека су уписивана „на своју руку“ од стране окупатора, у чему су Аустроугари били ненадмашни. Безбројни су извори настанку и презимена: у хришћанству, у именима, у биљном и животињском свијету, у обичајима, психолошким стањима, стварима, топонимима… Неки су Срби прихватали и католичку вјеру, а онда постепено прелазили и у хрватски етникум и тако постајали Хрвати. Али су им презимена

73 године ослобођења Лењинграда: Ватромет победе над Невом

29. јануар 2017.

Свечаности посвећене 73. годишњици ослобођења Лењинграда, који је био под опсадом током Другог светског рата, одржане су у Санкт Петербургу. 27. јануара се навршило се 73 године од дана потпуног скидања блокаде Лењинграда. Овај велики датум је у Русији проглашен за Дан војне славе. Хитлеровска опсада је трајала 900 дана и ноћи. За све ово време град је у непријатељском окружењу живео, радио и борио се. Без обзира на пуцњаву, бомбардовање, нељудску глад и страшне мразеве Лењинград је издржао и победио. Битка за Лењинград је била најдужа у годинама Другог светског рата. Хитлер је хтео да сравни град са земљом. Блокада која је успостављена од јесени 1941. године, однела је

Са пријема у мисији Србије при УН: Епископ источноамерички, господин Иринеј, Милан Милановић, Владимир Божовић, Ђерђ Матковић, Иван Костић и Вјера Мујовић (Фото: Н. Трипковић)

Изложба „Јасеновац – право на незаборав” отворена у Америци

29. јануар 2017.

У седишту Уједињених нација у Њујорку уприличено је свечано обележавање 27. јануара, Међународног дана холокауста. У галерији Фам, у Хобокену (Њу Џерси) отворена је изложба „Јасеновац – право на незаборав”, поводом обележавања 75 година од оснивања овог логора Од нашег специјалног извештача Њујорк, Њу Џерси – Ветерани који су преживели мучења у концентрационим логорима током Другог светског рата поздрављени су у седишту Уједињених нација у Њујорку где је уприличено свечано обележавање 27. јануара, Међународног дана холокауста. Генерални секретар УН Антонио Гутереш истакао је да о злочинима против човечности треба говорити у име оних који су изгубили животе у холокаусту, додајући да се заборав злочина спречава ширењем знања о том периоду,

Најважније што је истина о Јасеновцу представљена свијету

29. јануар 2017.

Најважнија порука изложбе „Јасеновац-право на незаборав“ која је отворена у Њујорку јесте суочавање са истином и то што је она представљена свијету, рекао је епископ источно-амерички Иринеј. Он је нагласио да Срби често не знају да изађу из својих оквира и представе свијету шта се дешавало са њима јер наивно сматрају да цио свијет то већ зна. – Нажалост, не зна. У данашњем свијету истина је постала нешто чиме се тргује и ми на сваком кораку треба да искажемо своју перспективу догађаја. Најважније је да смо учинили први корак који можемо да надограђујемо сљедеће године – рекао је епископ источно-амерички Иринеј. Јован Ћирић, један од уредника зборника „Јасеновац-право на незаборав“,

Бан предосетио своју погибију

29. јануар 2017.

Етнолог Миодраг Алексић чува документе о сину Бранислава Нушића. Написао је опроштајно писму оцу и вереници За четири деценије рада етнолог Завичајног музеја у Јагодини Миодраг Алексић дошао је до разних занимљивих списа, докумената и фотографија. Али најпоноснији је, каже, на писмо Страхиње Бана Нушића, сина највећег комедиографа Бранислава Нушића, који је погинуо у Колубарској бици. Фотокопију писма и Банову фотографију преузео је из ауторског филма „Ага“ редитеља Драгослава Лутовца. – Као да је предвидео своју смрт, Бан је написао опроштајно писмо оцу и вереници у Скопљу. На полеђини је била порука за онога који га буде нашао мртвог. „Зовем се Страхиња Нушић. Свршени сам матурант, рођен у Београду. Породица

Усташки симболи: Комеморација у Блајбургу

У Хрватској хвале организацију комеморације у Блајбургу

28. јануар 2017.

На Изборној скупштини утемељивача ХДЗ-а „Др Фрањо Туђман“, којој је присуствовао и хрватски премијер Андреј Пленковић, упућене су ријечи хвале за организовање комеморације у Блајбургу за припаднике снага квислиншке усташке Независне Државе Хрватске и других поражених војних формација у Другом свјетском рату. Предсједник Заједнице утемељивача ХДЗ-а Милан Ковач рекао је да је захваљујући њима више од 60.000 Хрвата из Хрватске, БиХ и других крајева било у Блајбургу. – Ту је члан почасног блајбуршког вода Вице Вукојевић, који може да посвједочи да смо организовали аутобусе. И хвала Богу, ти ходочасници су сваке године долазили кући – рекао је Ковач, који се похвалио да га је „блајбуршки вод“ изабрао за почасног члана.

Смитсонијан о „За дом спремни“, Колинди и Месићевом снимку

28. јануар 2017.

Загреб — Док неофашизам расте у Хрватској, земља се налази на раскршћу између негирања и стварности, пише магазин “Смитсонијан”. Издавач магазина је највећи музејски и истраживачки центар на свету. Даном сећања на жртве холокауста обележава се страшна судбина милиона људи убијених током геноцида који је спроведен у Европи између 1939. и 1945. Ово је друга година да су Јевреји бојкотовали Дан сећања у Хрватској. АП пише да је овогодишњи бојкот био подстакнут постављањем меморијалне плоче у Јасеновцу која укључује фразу „За дом спремни.“ То је прилика да се сети оних који су убијени како би се супротставили таквом злочину у будућности. Но, у једној земљи, Јевреји ове године нису били

Ко жели да се геноцид заборави, тај жели да се геноцид понови

28. јануар 2017.

English У оквиру „Српског мјесеца“ у Великој Британији, а у организацији „Јасеновац и Холокауст меморијалне фондације“, одржана је дводневна комеморација српским жртвама усташког геноцида почињеног у Независној Држави Хрватској /НДХ/ у Другом свјетском рату. Том приликом одржана је промоција књиге историчара Владимира Умељића, номинованог за алтернативну Нобелову награду под називом: „Окцидентално – европска културолошка традиција и велики геноциди средином и балкански ратови крајем 20. века“ (Континуитет историје у призми теорије дефиниционизма). Интервју са господином Умељићем урадила је госпођа Драгана Томашевић, директор „Јасеновац и Холокауст меморијалне фондације“. ДТ: Зашто си написао ову књигу? ВУ: Из потребе да се допринесе рехабилитацији историјске истине у наше доба, где се осећа све већа превага тзв. контрафактичне

Interview with Dr Vladimir Umeljic: “Whoever wants to forget genocide, seeks to repeat genocide!”

28. јануар 2017.

Ћирилица Britić speaks with author Dr Vladimir Umeljic about his book ‘Occidental European cultural tradition, genocides in the middle and the Balkan wars at the end of the XX Century’. The book is launched in Britain at 7.30pm, 26th January 2017 at St St Sava’s Church on the occasional of an exhibition for Holocaust Memorial Day. The event is organised by Dragana Tomasevic, founder of the Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation. Б: Why did you write this book? VU: I felt the need to contribute toward rehabilitating the historical truth in an age where one feels an increasing prevalence of self-styled historical revisionism. Only then will that ancient wisdom apply

Две трибине

27. јануар 2017.

Ни Давидовић, ни Шљиванчанин нису моји фаворити, хероји, јунаци… апсолутно не, али у овом случају њих двојица су готово неважни Готово несношљива количина лицемерја – подигнутог искључиво на политичком ставу и убеђењу, одавно регистрованог код неких новинара, политичара, писаца, ангажованих интелектуалаца, јавних личности Србије – доказана је по ко зна који пут и овог јануара, а темељи се на два случаја временски удаљена 11 година. Први се одиграо у Новом Саду, други у Бешки, селу инђијске општине, лепој вароши на десној страни Дунава. Старији инцидент регистрован је на новосадском Филозофском факултету, где су самозвани антифашисти држали трибину на коју је упала група предвођена Гораном Давидовићем. Наводно, звекнуо је и један

В.Британија: Одржана комеморација српским жртвама усташког геноцида

27. јануар 2017.

У оквиру „Српског мјесеца“ у Великој Британији, а у организацији „Јасеновац и Холокауст меморијалне фондације“, одржана је дводневна комеморација српским жртвама усташког геноцида почињеног у Независној Држави Хрватској у Другом свјетском рату. Програм су 26. јануара отворили Огњен Прибићевић, амбасадор Србије у Великој Британији, и Драгана Томашевић, директор „Јасеновац и Холокауст меморијалне фондације“. Потом је услиједила промоција књиге у сликама 20 преживјелих заточеника јасеновачког система хрватских концлогора чешког новинара и фотографа Дејвида Сладека под називом „Неизговорен геноцид“, те књига Владимира Умељића, номинованог за алтернативну Нобелову награду под називом „Оксцидентална Европа и велики геноциди средином и балкански ратови крајем 20. века“. Из „Јасеновац и Холокауст меморијалне фондације“ саопштено је да је

Данас у Њујорку отварање изложбе о Јасеновцу

27. јануар 2017.

Изложба „Истина о Јасеновцу – право на незаборав“, поводом 75 година од оснивања овог усташког злогласног логора, биће отворена данас у Њујорку на Дан Холокауста и православни празник Свети Сава. Изложба, која је најављена као највећа поставка о Јасеновцу приређена икада у иностранству обухвата 180 паноа са текстовима Међународне експертске групе историчара, 25 скулптура вајара Љубише Манчића и Катарине Трипковић, 21 цртеж Драгана Јеловца и аутентичне предмете из Меморијалног центра Доња Градина, пише „Политика“. На 11 паноа приказано је и страдање у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг, претечи Јасеновца. Поставка, која ће бити изложена до 30. јануара, обухвата грађу из архива Израела, Њемачке, САД, Италије, Норвешке, Хрватске, Републике Српске и Србије. Организатори

Имена и презимена банијских Срба (1)

27. јануар 2017.

Нешто као уводно слово Имена банијских Срба, а од њих почињем, и оних прогнаних, етнички очишћених, и оних који су остали и оних који су се вратили, мијењала су се кроз историју – некад брже и бројније, а некад спорије и рјеђе. И понекад под утицајима других, посебно окупатора, а понекад, богме и чешће, и у складу, модерним рјечником (енглеским) речено, с трендовима. Односно у складу с „модерним временима“, чаплиновски речено. Уосталом, као и код других народа. Нису Срби у томе било каква изнимка. Али су кроз сва та времена, кроз све те протекле сеобне и у готово непрестано ратне, граничарске вјекове, чували и своја традиционална имена. Од којих многа

Поново на удару Срби и Југословени

27. јануар 2017.

Хрватски десничарски портали и јавне личности настављају да преносе позиве на линч свих оних који су проказани као Срби или Југословени, а посљедњи сучајеви су у вези са новинарима Јагодом Басталић и Предрагом Луцићем. Дубравко Јошић, капетан Хрватске војске, оптужио је Басталићеву и њену породицу да су деведесетих година радили за, како је навео, „агресорске медије“ у Крајини. Он је у писму уреднику Информативног програма приписао Јагоди Басталић да је радила на српском Радију Окучани, те да су јој отац и брат били „команданти агресорске војске“. Јошић је тражио да се Јагоди Басталић, због националног поријекла /српског/ и припадања „агресорској породици“, како је навео, „онемогући рад на ХРT-у“. Он је