Пакрац – Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић поручила је данас у Пакрацу, на обележавању 26. годишњице почетка Домовинског рата да неће допустити да се истина изврће, да се блати и омаложава Домовински рат нити да се у њега увлаче метастазе из 2. светског рата. Председница је ветеранима и грађанима казала да неће дозволити ревизију чињеница везаних за Домовински рат, а Домовински рат, рекла је, темељи се на четири чињенице. Прва је, додала је, да је Хрватска била „жртва унутрашње и спољне агресије с позиција великосрпског империјализма којем је у то време пуну подршку пружао југославенски унитаризам. Друга чињеница је, по њеним речима, да је Хрватска ослобођена и одбрањена у „часном

Лажни помиритељи на нашим просторима су имали од 1995. у БиХ а у Србији и Црној гори од октобра 2000. па до данас да нам покажу на делу како су они паметни а остали глупи, како су они рационални а остали ирационални, како су они морални а остали неморални, како су они за мир а остали за рат, како су само Срби криви а сви остали невини. И – шта имамо? Никад нестабилнији регион. Мржње према Србима не да нису утихнуле, него се сада манифестују са још већом самосвешћу и отвореношћу. Бакир се хвата за било коју псеудоправну сламчицу да би легитимисао своју мржњу према Србима и Републици Српској. И

Посланик СДП-а у Хрватском сабору Ранко Остојић упозорава на раст екстремизма и фашистичке скупове, те оцјењује да је само питање времена „када ће пасти крв“, за шта ће бити крива садашња власт у Хрватској. „Не можемо чекати да неко буде убијен да би власт реаговала. Даје се порука /екстремистима/: `Идите, радите шта год желите`“, наводи Остојић. Он оптужује хрватску власт да „толерише насилнике и фашисте“, који имају своје телевизијске емисије и портале, „а њихова ријеч завршава као палица у нечијим рукама“. Остојић је побројао само неке од инцидената који су се догодили у посљедње вријеме – од напада на „Супер супер“, фото-монтаже потпредсједника Сабора Миланке Опачић са наводним „четничким обиљежјима“,

Замислите, и ја сам „изоловани случај.“ Или боље рећи, један од 500.000 (пет стотина хиљада) српских „изолованих случајева“ у Хрватској. Кажете моја Предсједница, да, моја шта хоћете, све док се не одричем држављанства Хрватске, да је ово са А-ХСП (аутохтоном, изворном, усташком, фашистичком…) изолован случај и да томе не треба придавати значајну пажњу. Хајде да Вам вјерујем, бити ћу непажљив. Нећу спомињати „шачицу модерних усташа.“ А и што би? Не живим у Хрватској, нисам оспорио да Хрватска као самостална, неовисна, независна, како год ми називали ту државу има право у оквирима својих граница ради шта хоће – све док траје. Да ли ће на граничним прелазима сутра умјесто „добро дошли“