Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 342

Документарни филм Драгана Елчића Фото: СРНА

Филм о Радовану Караџићу данас на Мећавнику

8. април 2017.

Документарни филм режисера Драгана Елчића под насловом “Радован – Повик иза зидова тамнице”, који представља ексклузивну причу о првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу, биће данас приказан на Мећавнику, на пројекцији за новинаре. У биоскопу на Мећавнику пројекција почиње у 12.00 часова, а предвиђена је и конференција за новинаре. На новинарској пројекцији, као и премијери филма која је предвиђена у уторак, 11. априла, у Београду, специјалан гост ће бити Николај Бурљајев, глумац, редитељ и професор, с обзиром на то да је филм увршћен у програм фестивала “Златни витез”. Филм је лична исповијест иза зидова тамнице у тренуцима пресуде на 40 година затвора, али и прича о Караџићевом скривању, начину хапшења

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

8. април 2017.

Збирка кнеза Павла са Колумбија универзитета крије и писма која је британски краљ Џорџ ВИ слао свом личном пријатељу кнезу Павлу По сопственој жељи, 1913. године, кнез Павле је започео класичне студије на Оксфорду, које је морао да прекине када је Аустроугарска објавила рат Србији, крајем јула 1914. Вратио се 1918. у Оксфорд како би окончао своје студирање. Магистрира историју уметности. Касније, кнезу Павлу ће бити додељена диплома почасног доктора Универзитета у Оксфорду. Још као студент, постао је добар пријатељ потоњег краља Џорџа ВИ, био миљеник краља Џорџа В и војвоткиње од Јорка, потом краљице Елизабете. Увек када би боравио у Енглеској, кнез Павле је становао у Бакингемској палати. Највише

Документарни филм "Злочин над злочинима" у Њемачкој Фото: РТРС

У понедјељак у Минхену пројекција документарног филма РТРС-а “Злочин над злочинима” (ФОТО)

8. април 2017.

У оквиру дана српске културе у Минхену, које организује Српско друштво Соко поводом десетогодишњице оснивања, 10.4. 2017. биће одржана пројекција документарног филма Радио-телевизије Републике Српске “Злочин над злочинима” ауторке Мире Лолић Мочевић. Филм се бави страдањем дјеце у логорима Независне Државе Хрватске у Другом свјетском рату. Организатори промоције су Документациони центар о националсоцијализму у Минхену и историчар др Дарио Видојковић. Најављено је присуство министра рада и борачко инвалидске заштите Миленка Савановића и директора Републичког Центра за истраживање ратних злочина Милорада Којића. Центар за проучавање историје и злочина националсоцијализма заједничка је институција града Минхена, Баварске и СР Њемачке као место сјећања на жртве националсоцијализма и Хитлеровог режима. Његов циљ је не само проучавање историје

У школама Српске изучавају злочине НДХ

7. април 2017.

Од нове школске године у РС опширније градиво о геноциду у Хрватској. Из Немачке и Хрватске желе да зауставе промене програма Од нове школске године, у септембру, ученици основних и средњих школа Српске опширно ће учити о злочинима и геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској (НДХ). Поред темељно обрађеног геноцида над Србима, детаљније ће бити обрађене и лекције о Холокаусту над Јеврејима у НДХ и геноциду над Ромима. Ово је велика победа Министарства просвете РС, Педагошког завода РС, Универзитета у Бањалуци и Удружења “Нефеш Хаја” из Бањалуке. Још 2007. године, Влада РС је потисала меморандум са Меморијалним центром “Јад Вашем” из Израела о едукативним семинарима у Израелу за

Обиљежавање 72 године од страдања жртава усташког злочина

7. април 2017.

У Козарској Дубици ће 22. априла бити одржана духовна академија у оквиру обиљежавања 72 године од страдања жртава усташког злочина геноцида у Доњој Градини, утврђено је данас на састанку Организационог одбора. У недјељу, 23. априла, у Доњој Градини у 12.00 часова биће служен парастос и помен жртвама усташког злочина геноцида, а у 13.00 часова планирано је обраћање званичника. Претходно ће у 9.00 часова бити служена Света архијерејска литургија у Храму Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици. Као и претходних година, за све грађане Козарске Дубице који желе да присуствују парастосу и помену у Доњој Градини биће обезбијеђен превоз аутобусом из Козарске Дубице и Кнежице. Организациони одбор за обиљежавање

Предводила језиве злочине над Србима: Азра Башић Фото: yоутубе.цом/РТРС вијести

Страшна свједочења о убиствима и тортурама Азре Башић

7. април 2017.

У наставку суђења Азри Башић за убиство и злостављање заробљених српских цивила у Дому ЈНА у Дервенти и на подручју села Поље 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Станимир Пијетловић испричао је да је видио када је оптужена ножем заклала заробљеника Благоја Ђураша. Он је посвједочио да је Башићева у Дому војске у Дервенти наредила војницима ХВО-а да каишем вежу Ђураша, којег је више пута јахала и урезала му крст на челу. “Благоја је био крвав и подеран. Претучен је лежао на поду, а Азра је мени и Љубинку Мајсторовићу наредила да га дигнемо. Онда је дошла и ножем му пресјекла жилу на врату. Прије тога га је ударала, провоцирала и

Законски регулисати статус жена жртава рата

7. април 2017.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић рекла је да законски мора бити регулисан статус и права жена које су преживјеле сексуално, те сваки други облик насиља у протеклом рату у БиХ. “О овом проблему треба да се едукује шира јавност посредством медија, поготово приказујући истину о томе шта је жртва доживјела, на начин да јој се пружи подршка, а не да се обиљежи”, рекла је Рајилићева Срни, након консултативног састанка представника удружења која се баве овом проблематиком у Бањалуци о теми “Стигматизација лица које су преживјеле сексуално насиље у рату”. Рајилићева је додала да Удружење жена жртава рата Републике Српске има око 600 чланица које су

Како су декларатори Србима наменили тек једну варијанту српског језика

7. април 2017.

ТРАГОМ САРАЈЕВСКЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ Припремио Јово Бајић Декларација о заједничком језику, обелодањена 30. марта у Сарајеву, допловила је на таласима широко заснованог и вешто вођеног процеса чији је крајњи циљ брисање и српског имена у Босни и Херцеговини и Црној Гори. Ти циљеви су у Хрватској у доброј мери остварени Разбијање српског језика и брисање српског имена, како је замишљено у овом документу (Декларација о српском језику представљена прошле недеље у Сарајеву), умногоме подсећа на разбијање југословенске државе, чији су ствараоци углавном били Срби. Једино везивно ткиво на том бившем југословенском простору, бар када је реч о четири новостворене државе, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској и Србији,

Сутра скуп српских и руских историчара у Андрићевом институту

7. април 2017.

У Андрићевом институту у Андрићграду сутра ће бити одржан округли сто о теми “Стогодишњица револуције – Странице историје руско-српских односа у 19. и 20. вијеку”, у чијем раду ће учествовати реномирани руски и српски историчари. Из Андрићевог института наводе да је округли сто историчара организован будући да се “ове године навршава 100 година од веома значајне раскрснице из прошлости – `руске смутње` 1917. године, вијек од нестанка Руске царевине и рођења прве социјалистичке државе, те вијек од глобалног прелома на истоку Европе”. “Сагледавање значаја овог догађаја захтијева детаљнију пажњу руских и српских историчара, јер су ломови који су се десили и те како утицали на историјат руско-српских односа, прекинули устаљени

Војни затвор "Кулине" у Шибенику Фото: ŠibenikIN

Злочин и казна

7. април 2017.

Недавно су медији у региону пренели вест да је сплитски Жупанијски суд неправоснажно осудио на по две године затвора Дамира Боршића (61), бившег управника војног затвора Кулине у Шибенику, и Мирослава Периша(53), некадашњег чувара у истом затвору, због ратног злочина над цивилним становништвом. Злостављања су се догађала од 21. маја до 17. јула 1993, а два мушкарца и две жене истог имена и презимена који су били заточени, злостављани су на разне начине. Тукли су их рукама, ногама, гуменим палицама и разним другим средствима, једног мушкараца терали су да се скида го и сагиње, упаљачем су му палили браду јер се није имао чиме бријати, поливали су их хладном водом,

У пламену своје глупости и заборава

7. април 2017.

На данашњи дан бомбардован је Београд, а са њим и памћење целе Србије. Чим су прве бомбе пале на Народну библиотеку Србије, почео је заборав. Он није заустављен ни до данашњег дана. Бомбе су на библиотеку пале око четири поподне, а ватра је горела и до четири дана после тог убиства српске свести. Доста пута сам читао да је још првог априла припремљена евакуација књига, али је, као што то увек бива, један политичар увео забрану евакуације просветно-културних установа Београда, а са њима и Народне библиотеке. То је био Милош Трифуновић. Ваљда је човек мислио да је први април, па да може да се шали са меморијом свих Срба. И

Немачка војска на Дунаву после пада Београда, мај 1941. (Фото Профимедиа)

Како је краљевска војска дочекала рат: “Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције” (9)

7. април 2017.

“Наш фронт износи 3.000 км, који треба да бранимо од Немаца, Италијана, Бугара и Мађара са свега 27 слабих дивизија. Наше наоружање је слабо, нарочито у техничком погледу. Имамо свега 500 аероплана, 100 тенкова, од којих су 50 старог модела, 500 контратенковских топова, и то свега 250 од 47, а остали од 37 – који су врло слаби за одбрану од тенкова већег калибра” Судбоносна одлука о приступању Тројном пакту донета је на Крунском савету 6. марта 1941. године у Белом двору, после Павловог повратка из Берхтесгадена. За столом је седело девет најмоћнијих људи у земљи: кнез Павле, остала двојица намесника: Раденко Станковић и Иван Перовић, председник владе Драгиша Цветковић,

Борис Беговић: Час анатомије зла

7. април 2017.

Усвајање расних закона у НДХ није била пука имитација нацистичких, нирнбершких закона, већ је постојао висок степен аутономије у том злокобном послу Пише проф др. Борис Беговић Ретке су научне конференције које почињу минутом ћутања. Овај минут је јако дуго трајао. С једне стране је владала туробна атмосфера због теме конференције, а са друге стране се распламсавала дискусија и истраживачки ентузијазам научника који су припремили реферате о „Правном поретку НДХ”. Управо тако је названа конференција која је одржана у четвртак на Правном факултету Универзитета у Београду. Отварајући скуп, декан Правног факултета Универзитета у Београду Сима Аврамовић је нагласио да се у овом случају ради о поретку зла, односно о поретку

Спомен обиљежје руским добровољцима Фото: РТРС

Вишеград: Постављено спомен обиљежке погинулим руским добровољцима

6. април 2017.

На брду Град у Вишеграду подигнут је руски крст, посвећен погинулим руским добровољцима у Одбрамбено-отаџбинском рату. Крст је донирало Удружење ветерана “12. април” из Косовске Митровице. Споменик ће бити освештан 12. априла. “За Републику Српску 37 руских добровољаца дало је своје животе. На подручју Вишеграда седам бораца је погинуло. Ми у БОРС-у смо одлучили да им се одужимо на тај начин што ћемо на једном мјесту, доминантном у нашем граду да поставити спомен обижељје – један крст”, истакао је предсједник Предсједништва БОРС-а Вишеград Милисав Васић. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Српски народ и руски добровољци | Јадовно 1941. Руски добровољци у рату у Републици Српској (Видео); Срби ми

Породице несталих Срба са Космета: Тачи, коме ти о геноциду?!

6. април 2017.

Удружење страдалих на Косову и Метохији од 1998. до 2000. године издало је саопштење поводом најаве косовских власти да ће тужити Србију за геноцид. У саопштењу се наводи да би Хашима Тачија, али и многе друге ваљало подсетити на званичне извештаје Специјалног известиоца Дика Мартија о злочинима почињеним над Србима, у којима управо Хашим Тачи заузима неславно високо место, а који су једногласно усвојени у Парламентарној скупштини Савета Европе. „Ми, чланови породица више од 3.500 косметских страдалника, чији су најрођенији киднаповани, злостављани, силовани, убијани, масакрирани, са чијим се органима трговало, најбоље знамо ко је и над ким на Косову и Метохији извршио геноцид. Поред тога што смо остали без наших очева, мајки, деце, браће и сестара, у само неколико дана током јуна 1999. године,