Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 309

Данас обиљежавање 25 година од страдања Срба у Брадини

25. мај 2017.

Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина данас ће у сеоском Храму Вазнесења Господњег и порти обиљежити 25 година како су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага побили њихове браћу, сестре, мајке, очеве, родбину, кумове и комшије, спалили ово и околна села, а њих заувијек протјерали са вјековних огњишта. Тог 25. маја 1992. године на најбруталнији начин убијено је 48 српских цивила, остали одведени у логоре и протјерани, а Храм Вазнесења Господњег запаљен и срушен. Програмом обиљежавања предвиђено је да у обновљеном Храму Вазнесења Господњег у 10.00 часова Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, уз саслужење свештенства Српске православне цркве, служи Свету архијерејску литургију. Парох коњички јереј

Позив на завичајни куп Републике Српске

24. мај 2017.

ПРЕДСТАВНИШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Установа за унапређење економске, научно-техничке, културне и спортске сарадње између Републике Српске и Републике Србије Београд, 18.05.2017. године П О З И В 1. Представништво Републике Српске у Србији овим путем обавјештава сва завичајна удружења из Републике Српске која су регистрована на територији Републике Србије да се у 2017. години организује спортска манифестација у малом фудбалу под називом: „ЗАВИЧАЈНИ КУП РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“. 2. Представништво Републике Српске у Србији овим путем позива завичајна удружења на што веће укључивање чланства у спортску манифестацију „ЗАВИЧАЈНИ КУП РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ„. 3. Право учешће на купу имају сва завичајна удружења из Републике Српске и физичка лица и екипе која живе, раде или воде

Најмлађи у беспућу Албаније (Фото: архива аутора)

Нејач страдала у колевци

24. мај 2017.

Арчибалд Рајс организовао је пријем српских избеглица, углавном деце, ратне сирочади, а основао је и фонд за њихово издржавање и школовање у Швајцарској и Француској Момир Марјановић провео је радни век углавном у Савезном министарству за иностране послове обављајући разне дужности у нашим дипломатским представништвима у Паризу, Москви, Бриселу, Мадриду… Дуже од тридесет година истраживао је и прикупљао страна документа и илустрације о прошлости Црне Горе, па његова збирка има близу 5.000 јединица и према процени стручњака из САНУ садржи вредну грађу за српску и црногорску историографију. У научним часописима и дневним листовима објавио је више публицистичких радова и ексклузивних фељтона. Сарадник је „Биографског лексикона златиборског округа”. До сада је

Реконструкција споменика палим борцима отаџбинског рата

Приоритет завршетак реконструкције спомен-обиљежја

24. мај 2017.

Чланови Скупштине Борачке организације општине Пале усвојили су на данашњој сједници Програм рада за ову годину и истакли да је приоритет ове организације завршетак реконструкције Централног спомен-обиљежја на Палама. Предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина рекао је да ће наредних дана на Централном спомен-обиљежју почети постављање плоча са именима свих погинулих бораца на подручју ове општине. Парађина је навео да ће посебан циљ у раду бити додјела адекватног друштвеног статуса Борачке организације у односу на друге организације и удружења. “Борачка организација, због историјске улоге у одбрани народа и стварања Републике Српске, треба да има доминантнију друштвену улогу”, истакао је Парађина. Он је нагласио да статус чланства Организације није задовољавајући, посебно

Министар цивилних послова БиХ Адил Османовић разговарао је данас у Сарајеву са представницима Свјетске јеврејске организација за реституцију и Јеврејске заједнице у БиХ о реституцији имовине одузете Јеврејима у БиХ за вријеме и након Другог свјетског рата

Проблем реституције одузете јеврејске имовине

24. мај 2017.

Делегација Свјетске јеврејске организације за реституцију данас је током састанка са хрватским чланом Предсједништва БиХ Драганом Човићем посебно истакла проблем реституције имовине која је одузета јеврејском народу за вријеме Другог свјетског рата. Као један од разлога за застој рјешавања овог проблема чланови делегације нагласили су и то да у БиХ нема чак ни нацрт закона о реституцији, саопштено је из Предсједништва БиХ. Они су информисали Човића о изазовима и препрекама са којим се сусреће Јеврејска заједница у БиХ. Човић је рекао да ће Јеврејска заједница у БиХ у њему увијек имати саговорника и партнера за рјешење ових проблема. Делегацију Свјетске јеврејске организације за реституцију чинили су шеф делегације Роберт Блох,

Горан Комар: Др Ћиро Трухелка – затирач српске историје и писма у БиХ

24. мај 2017.

Током деценија излажења Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине, др Ћиро Трухелка је изнио оштрицу прозелитске акције која је у самом темељу затирала православно наслијеђе ове земље. Он је донио и форсирао тезу о особеном босанском писму одјелитом од ћирилице која се напоредо са ћириличним писмом развијала у Босни и Херцеговини Када данас листамо знаменити Гласник Земаљског музеја Босне и Херцеговине, можемо утврдити да у низу бројева овај научни часопис пружа квалитетни естетски доживљај. То, свакако, стога, што је опскрбљен низом одличних цртежа старих споменика и некропола ове средишње балканске земље. Темељни прилог о босанчици др Ћира Трухелке, који је стигао доста рано, свакако у вријеме када се овај истраживач

Комеморација на Радимљи: Помен усташама поред некрополе српске лозе Милорадовића

24. мај 2017.

На Радимљи код Стоца, 20.маја ове године,поред гробова чувене српске задужбинарске лозе Милорадовића, одржана је „свечана комеморација за све хрватске бранитеље, католике погинуле или нестале у Другом свијетком рату и пораћу“. То се у суштини односи на усташе (јер у Херцеговини је мало ко био домобран). Тим поводом мису је служио др дон Божо Голужа. Послије интонирања хрватске химне „Лијепа наша“, начелници западнохерцеговачких општина су положили вијенце код споменика „Блајбуршким жртвама“. Службени сајт општине Чапљина извјештава да је делегација на челу са начелником те општине др Смиљаном Видићем положила вијенац и свијећу. Хрватске власти су споменик „Блајбуршким жртвама“ подигле 2005. године управо поред најчувеније некрополе стећака, која је и породично

Тито је Степинцу нудио положај

24. мај 2017.

Тајним ватиканским пројектом „Интермариум“ планирана је и обнова хабзбуршке монархије са савезницима. Брозова војна мисија у Риму одржавала честе контакте са усташама Тајна ватиканска организација Интермариум била је покровитељ „пацовских канала“ за евакуацију усташа и нациста из Европе. Увлачећи западне савезнике у прљаве комбинације покушала је да добије и Подунавску конфедерацију средњоевропских католичких земаља, пре него што их Црвена армија заузме. – Интермариум је једна од најбоље чуваних тајни Другог светског рата и Хладног рата јер је била компромитујућа и за Ватикан и за западне савезнике. Највише сведочанства о њој налази се у архивима Контраобавештајног-корпуса војске САД – каже академик Драгољуб Живојиновић, који је истраживао америчке и британске архиве. У

Лажна историја и сузе за злочинцима

24. мај 2017.

Вишегодишње ћутање о геноцидном карактеру Независне Државе Хрватске /НДХ/, расним законима, те прогонима Срба, Јевреја, Рома и других антифашиста довело је до низа неоусташких инцидента у Хрватској, како у политичкој тако и у другим сферама друштва Приредио: Ненад ТАДИЋ Упркос давно изреченим историјским судовима о усташком терору и дизању на устанак српског становништва које је спасавало живу главу, у хрватској јавности и даље траје спор око онога што се дешавало у Србу и његовој околини у јулу 1941. године. Хрватски десничари и ревизионости, те један дио “национално свјесних” политичара и историчара упорно тврди да је над хрватским становништвом у том крају извршен “геноцид”, те да су га починили Срби и

На свим странама тек окречене и обновљене православне цркве Светог Георгија у мјесту Жегар у сјеверној Далмацији великим словима исписано је "ХДЗ"

На православној цркви у Жегару исписано “ХДЗ”

23. мај 2017.

На свим странама тек окречене и обновљене православне цркве Светог Георгија у мјесту Жегар у сјеверној Далмацији великим словима исписано је “ХДЗ”. Предсједник Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао је Срни да је ово још једна у низу провокација у посљедње вријеме у Жегару, које је било чисто православно село и у којем ни данас нема других националности, посебно не Хрвата. “За ХДЗ не могу рећи да је усташки симбол, али одакле у православном селу, на православном гробљу, на православној цркви, ако није провокација? Када се каже ХДЗ Срби то схватају као усташку поруку, као и ону `За дом спремни`. Многи не праве разлику”, каже Штрбац. Он је подсјетио да

Блајбург: Спона између НДХ и нове Хрватске

23. мај 2017.

И некадашњи и актуелни интереси Запада ослањају се на проусташку власт у Хрватској Пише: Љубан Каран Одавно комеморација погинулим усташама у Блајбургу не личи на манифестацију каквом се представља, него на митинг и усташку промоцију. Велика је разлика када скуп организују усташке емигрантске организације и када иза организације залегне држава Хрватска. Тада крвави злочинци постају смерне недужне жртве које би требало сажаљевати и овековечити. Оно што су ове „жртве“ пре тога урадиле више није важно. Јасеновац у Блајбургу нико не помиње. Основна теза јесте да под Блајбуршком пољаном леже они који су побијени без суђења и да је за то крив комунистички тоталитарни режим. Ову тезу нису смислиле и исфорсирале

Беседа Матије Бећковића на Академији у Бару: Они који не верују ни у Бога ни у Цркву још не одустају да одлучују ко је свет а ко није

23. мај 2017.

Свој трећи век Његош почиње као Свети Петар II Ловћенски Тајновидац чију прву цркву освећујемо у порти Саборног храма у Бару. Она је двојница оне коју је сам подигао на Ловћену и аманетом наменио за своју вечну кућу. Та кућа је обурдана са крова наше отаџбине, али није нестала већ је освитала на другим местима као у она доба „кад су цркве летеле“. За сад их има десет-петнаест, више него влашића, као да се рађају из сваког каменчића збурданог са Ловћена. Као да су се четири домаћа свеца, чијим ликовима је била украшена, разлетели на све четири стране и устали да је бране. Прву је стриц Свети Петар Цетињски обновио

Ми

23. мај 2017.

Ништа више сами не можемо и не умемо, већ тражимо помоћ од оних који су нам одувек одмагали, затирали нас и опијали се нашим јадом. Када желимо да дишемо, чекамо дозволу света. Ако хоћемо да радимо, чекамо да неки странац дође и купи све, па нас плаћа онако како нас и види – као беднике! Уколико неко замисли нешто исплативо по нашу земљу, морамо питати туђе амбасадоре. За празнике нам дође да се радујемо, али никако да стигне писмено одобрење од оних који нам морају дати дозволу, јер не раде тих дана заузети својим весељем. Кад нам се плаче, морамо плакати у себи за својима, а наглас за другима. Ако

Франкфуртер рундшау: Хрватско фалсификовање историје на филму

23. мај 2017.

Нешто више од месец дана након што је документарни филм о Јасеновцу, аутора Јакова Седлара, упркос противљењима дела хрватске јавности, ипак, награђен наградом Града Загреба, немачки дневник “Франкруфтер рундшау” објавио је оштру критику у којој потврђује да је реч о пројекту, који фалсификује историју. Немачки дневник прозива и градске оце због додељене награде Седлару. Уз подсећање да је одлука градских власти да награду Града Загреба додели управо Седларовом филму “Јасеновац – истина”, који је све само не то што казује наслов, изазвала велики скандал у Хрватском, РФ напомиње да је Седларовом документарац био приказан и у Тел Авиву, као и да се Седларова “истина” састоји од потпуног окретања наглавачке историје

Кретање снага Југословенске војске у отаџбини 1945. године, фото: Википедија

Сећање на крваву битку у Лијевча Пољу: Кланица као на Косову Пољу

23. мај 2017.

Историја је скрила Лијевче поље у заборав. Мало ко зна да је оно, попут Косова, једно од српских поља крвљу натопљених. Лијевче поље се налази на сјеверу Републике Српске, у близини Бања Луке. Омеђено је планином Козаром и ријекама Савом и Врбасом. Захваљујући одличном географском положају, ова плодна равница, изузетене природне љепоте, дом је великом броју становника. Становништво Лијевче поља се у већој мјери населио након Првог свјетског рата и слома Аустроугарске. Спустили су се са гудура и врлети планина Мањаче и Козаре. Након oдбрамбено-отаџбинског рата у Лијевче се населио велики број избјеглих Срба са простора Српске Крајине. У Лијевче пољу нови дом су нашли Крајишници, Личани, Сањани и многи